Media Mix

2012-01-29T11:58:00.000-08:00

Novogodišnji poklon paket Glasa Amerike

Osnovi kakodalogije

2012-01-21T09:05:00.001-08:00

Iako sam prema marketingu i PR-u, posebno u domaćem kontekstu, u najboljem slučaju ravnodušna, knjiga "Osnovi kakodalogije" Ivana Stankovića, poznatog imena domaće advertising scene, odmah me zaintrigirala.
U novogodišnjem dvobroju Vremena objavjen je jedan odlomak, a onda sam u Narodnoj biblioteci (i.z.u.z.e.t.n.o.j nakon rekonstrukcije) počela da čitam celu knjigu.
U knjizi ima puno zanimljivih priča iz života i rada u reklamnim agencijama + bonus "Šta sam naučio" na kraju svakog poglavlja.
Jedna od epizoda je i kako je autoru mnogo više u karijeri pomogla naslovna strana sa ženom u Gloriji, nego niz stručnih tekstova napisanih za Ekonomist.

Ova netipična knjiga na našem tržištu zanimljiva je i nama čije se polje interesovanja samo malo dotiče sa advertisingom (pošto je to i priča o uspehu i padovima, i ponovnim uspesima), a za one koji su u marketingu ili žele da budu...pa, ja bih je svakako pročitala.

Fanzini - Društvene mreže Novog talasa...

2012-01-16T11:22:00.000-08:00

... i drugih pojava u drugoj polovini XX veka

Izložba Poslednja mladost u Jugoslaviji završena je juče u Muzeju istorije Jugoslavije. Bavila se muzikom i društvenim kontekstom (uključujući politiku, kulturu, sport) u periodu od 1977. do 1984:

Izložba Poslednja mladost u Jugoslaviji bavi se produkcijom omladinske alternativne pop kulture u SFRJ krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. Mladi autori, ohrabreni slobodama koje je osvojio pank pokret, uvode nove forme izražavanja i delovanja u kulturu. Novu nezavisnu muzičku scenu prate fanzini, omladinska štampa, ali i oficijelni mediji, poput Radio televizije Beograd. Oko muzičke scene se organizuje društveni život kao spoj koncerata, žurki, spontanih umetničkih akcija, tribina... Uradi Sam princip gotovo da briše razlike između publike i izvođača - kroz improvizaciju i eksperiment nastaje bogata produkcija flajera, postera, audio kaseta, stripova, slika, fanzina i časopisa.

Bitan fenomen tog perioda bili su fanzini, publikacije nastale po principu do-it-yourself, često vezane za muzičku ili umetničku grupu, mada su kreativne ličnosti iz različitih sfera bile često povezane u projektima, u isto vreme i tvorci i publika: muzičari, pisci, fotografi, kreatori, novinari..
Zanimljiva pojava 80ih bio je i časopis Izgled. O njemu su govorili nedavno i autori ove izložbe za Blic.

Takođe, tekst o Izgledu objavljen je u Blicu i 2007.

Između ostalog se kaže:

Ceo koncept „Izgleda“ bio je baziran na novom životnom stilu urbanih momaka i devojaka koji se noću zabavljaju, a danju uglavnom spavaju ili smišljaju neke neverovatne konceptualne umetničke akcije. U časopisu je bilo pregršt fotografija lokalnih faca sa žurki, mladih i dekadentnih nastavljača pop filozofije Endija Vorhola. Urednik Vlaja Jovanović nikada nije ni skrivao da mu je Vorhol najveći idol i na određeni način je koncipirao „Izgled“ kao Vorhol svoj slavni „Intervju“. Intervjui su bili vorholovski opušteni.

Za one koji bi da više saznaju o društvenim pokretima kod nas od 1968. pa do danas (uključujući i period Novog talasa, preporučujem ovu zanimljivu studiju)

Neki od glavnih protagonista ove izložbe i tog perioda, viđeni i juče na izložbi, preselili su se kasnije u teme obrađene Izveštajem o medijima, ali to je već neka druga priča.

I, da, izložba je završena juče, a danas je proglašen dobitnik NIN-ove nagrade. Ove godine to je Slobodan Tišma, još jedan od protagonista Novog talasa i još štošta.

EU: Potrudite se malo više

2012-01-11T04:11:00.000-08:00

Kao i svake godine, Evropska komisija je prethodne jeseni objavila analitički izveštaj za Srbiju u kojem ocenjuje napredak države u procesu EU integracija.
Po tradiciji, pravim mali osvrt na ono što je napisano za oblast Information society and media (strana 72-74).

U najkraćem, EU konstatuje:

- da je je usvojena sveobuhvatna Medijska strategija,
- da je zakonska regulativa u sferi lokalnih medija problematična (jer su neki izuzeti od privatizacije),
- da su administrativi kapaciteti sektora za informatičko društvo u okviru (sada) Ministarstva kulture ograničeni
- da zakonodavstvo koje reguliše medijsko vlasništvo treba da bude uskalđeno sa EU zakonodavstvom o državnoj pomoći

Zaključak:

Overall, Serbia will have to make additional efforts to align with the EU acquis in the area of the information society and the media and to implement it effectively in the medium term.

Ukratko, da se potrudi više.

Ima, naravno, i drugih oblasti u kojima bi trebalo još da se radi, a tu su i politički uslovi (podsećanje na to na slici), da bi kandidatura za članstvo u EU bila konačno potvrđena.

EU izveštaji prethodnih godina:
2010 - EU: Izvestan napredak
2009 - EU kaže - napredak
2008 - Particular Concerns

photo source

/EU report, Serbia, media, information society, e-government, 2011/

I bi 2011.

2011-12-29T01:18:00.001-08:00

Kao i obično u ovo vreme, vreme je za sumiranje godine.

Van redovnog posla i života, 2011. je za mene obeležilo i sledeće:

- Blog takmičenje Evropskog novinarskog centra (EJC) na temu vode, moje pisanje o Dunavu i - za pobednike - put u Portugal sa temom vode i izveštavanja o water issues.

- Prvi put učešće, kao jedna od konsultatkinja, u pravljenju TV programa - dokumentarno-edukativni-animirani serijal We Love Europe za decu od 8-12 godina u jugoistočnoj Evropi. Više o tom projektu ovde, a program će biti emitovan u 2012. godini.

- Evaluacija programa Glas Amerike.

- Tekstovi o Njuz.net (prenet i preveden i na sajtu sarajevskog Medija centra) i manjinama na društvenim mrežama.

- Učešće na SHARE konferenciji u Beogradu, konferenciji o manjinama i društvenim mrežama u Flensburgu, seminaru o izveštavanju o ljudskim pravima u Sarajevu.

Neka se spremi 2012. Nadam se da ću i njoj imati priliku da se sa medijima - u svim njihovim vidovima - družim na obostrano zadovoljavajući način. Iako nam svima na kontinentu, pa i šire, predstojeća godina u najmanju ruku ne deluje jednostavno.

Puno sreće!

photo by: Andrea Arzaba, fotografisano na čarobnoj plovidbi (uspešne) potrage za delfinima, prilikom koje smo organizatorima iz EJC iznosili svoje utiske o putovanju.

Podsetnik: Šta je Savet Evrope, a šta Evropski savet

2011-12-23T02:31:00.000-08:00

image source

U domaćim medijima prisutna je česta zabuna: šta je Savet Evrope, a šta Evropski savet.

Obično se to dešava tako što se umesto Evropski savet napiše Savet Evrope, sa pretpostavkom da je to jedno te isto.
Evo objašnjenja šta je koja od ovih institucija, i čime se bavi:

Šta je Savet Evrope

Šta je Evropski Savet

Osim toga, Savet Evrope ima 47 članica (Belorusija je kandidat; Srbija je članica od 2003).
Evropski savet je jedna od institucija Evropske unije koji okuplja najviše predstavnike 27 zemalja članica (uskoro, sa Hrvatskom, 28).

Takođe, za Savet Evrope je bitno da 'nastoji da širom Evrope razvija zajednička i demokratska načela zasnovana na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i drugim referentnim tekstovima o zaštiti pojedinaca'. Dakle, primarni fokus su mu ljudska prava. Evropska unija, pa i Evropski savet u okviru nje, bavi se čitavim nizom oblasti vezanih za zemlje članice i njihove građanke i građane.

Greška u navođenju institucije, osim ispravnim prevođenjem originalnog naziva, može se izbeći i tako što se obrati pažnja na to da li se npr. govori o tome da će se raspravljati o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. Ako je reč o tome, onda je svakako u pitanju Evropski savet, a ne Savet Evrope.

Sve (mnogobrojne) institucije sa prefiksom 'evropski' nije, istina, lako poznavati i razlikovati, o čemu govori i ovaj post koji je napisao Cory Doctorow na Boing Boingu.

Jeste da su se već pojavili tekstovi tipa Where were you when Europe fell apart?, ali za sada stvari još uvek stoje ovako, pa bi bolje bilo naučiti ih.

***

Primeri pogrešnog navođenja institucija:

Danas - Vikend, 19.11.2011 Strana: 10
Gledajući kroz prizmu istorije, od 1945. godine do danas, ulazak zapadnog Balkana u Evropsku uniju značio bi stavljanje tačke na poslednji građanski rat u Evropi - ni manje ni više - rekao je početkom septembra u Beogradu predsednik Saveta Evrope Herman van Rompej, poručujući da je kamen temeljac tog ulaska regionalna saradnja. Sudeći pak po izjavama političara u regionu, sem saradnje na delu je i takmičenje, odnosno, borba za evropski prestiž.(...)

Blic, 29.11.2011 Strana: 2
Inicijativa Karla Bilta, šefa švedske diplomatije, da se pokrene dijalog Brisela i Prištine o situaciji na severu Kosova i položaju Srba severno od Ibra naišla je na veoma pozitivne reakcije evropskih diplomata i o njoj će se razgovarati na najvišem nivou već u četvrtak, na sastanku šefova diplomatije EU, potvrđeno je „Blicu“ u kabinetu Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku.
Mi smo pismo primili i za nas ono predstavlja povod za raspravu ove nedelje, kao i sledeće, vezano za odlučivanje Saveta Evrope o kandidaturi Srbije za članstvo u EU (...) rekla je juče za „Blic“ Maja Kocijančić, predstavnica za medije šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Kurir, 08.12.2011 Strana: 3
Intervju Dušan Šiđanski savetnik predsednika Evropske komisije
- Kako se navodi u dokumentu EK, koji je poslat Savetu Evrope i Evropskom parlamentu, Srbija je generalno ispunila uslove. Postoje sektori koji bi, iako je u njima primetan značajan napredak, trebalo da budu poboljšani.

Politika, 17.12.2011 Strana: A6
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je juče da se u zaključcima Evropskog saveta o tome šta Srbija treba da ispuni za dobijanje statusa kandidata ne pominje ukidanje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova i da Nemačka sigurno neće postavljati nove uslove Srbiji uoči odluke o statusu u februaru.
(...)Po njegovom mišljenju u zaključcima Saveta Evrope kojima je status kandidata odložen za februar nema ništa novo ni dodatno što Srbija treba da ispuni za dobijanje statusa.

/Council of Europe, European Council, Serbia, media, journalism, mistakes/

Mapping Digital Media - Serbia

2011-12-21T04:20:00.001-08:00

Kraj je godine, vreme za sumiranja raznih vrsta. Tako da možemo reći da se studija "Mapping Digital media - Serbia", u sklopu serije izveštaja Open Society Foundations, pojavila u pravo vreme. Odnosno, baš danas.

U prikazu ove studije Jovanka Matic piše:
This report by Jelena Surčulija, Biljana Pavlović and Djurdja Jovanović Padejski is the first systematic examination of the opportunities and risks created by new technology in Serbia. It illustrates well the effects of digitization on media consumption, the availability of media products online, journalistic practices, and social activism. It also describes regulation and main actors of digital business.

Obrađene teme: Media consumption, Digital media and state-administred broadcasters, Digital media and society, Digital media and journalism, Digital media and technology, Digital Business, policies, laws, and regulations.

Ova studija će, sudeći po sadržaju, obimu i organizaciji materijala svakako biti izuzetno korisna za razne vrste istraživanja, medijskog planiranja, i kreiranje javne politike, bez obzira na to što je priroda teme kojom se bavi takva da se podaci konstantno menjaju.

/Serbia, digital media, online/

Britanski mediji i EU skepticizam

2011-12-16T05:19:00.000-08:00

Zanimljiv prilog televizije Evropskog parlamenta o tome kakva je veza između britanskih medija i britanskog evroskepticizma.
Na sajtu Mitovi i činjenice o EU možete videti predrasude o EU u Srbiji i podatke koji ih demantuju.

Personas

2011-12-15T03:52:00.000-08:00

Da li ste čuli za projekat Personas?

Personas is a component of the Metropath(ologies) exhibit, originally on display at the MIT Museum by the Sociable Media Group from the MIT Media Lab. It has been shown in 7 exhibits around the world since, from Peru to Italy. It uses sophisticated natural language processing and the Internet to create a data portrait of one's aggregated online identity. In short, Personas shows you how the Internet sees you.

Iskreno, ja nisam do danas. A saznala sam zahvaljući Google analytics i tome što je neko preko ovog sajta došao do mog bloga.

Ispostavlja se da je to projekat/instalacija - koji nema praktičnu namenu - pokrenut na MIT i kombinacija je data mining, društvenog angažmana i podataka koji se transformišu u realnom vremenu. Odnosno, pretraga Inerneta prema onome što se dešava iza scene - indeksiranje i procesuiranje podataka koje na Google, na primer, ne vidimo.

Zbog toga je screen shot gore odraz samo jednog trenutka - prikaz pretrage je inače vrlo dinamičan.

Već zamišljam party ili konferenciju na kojoj se na zidu ili video bimu projektuju rezultati neke pretrage sa puno boja i koloritnog pokreta. Moglo bi da bude interesantno.

Pozdrav iz Sarajeva

2011-12-14T08:54:00.001-08:00

Kao i nekada, i danas se u Sarajevu ukrštaju južnoslovenske kulture. I ostalo.

Na popularnim mestima za ćevape na Baščaršiji slušaju se narodnjaci iz Srbije, Tereza Kesovija, bosanske sevdalinke.

A na praktično svim kioscima je zastupljena štampa iz Bosne, Hrvatske, Srbije: Od revijalnih izdanja, do dnevne štampe i informativnih nedeljnika.

Od skora u Sarajevu je i Al Jazeera Balkans, sa informacijama iz celog regiona. Videćemo da li će informativno-dokumentarni programi tako lako povezivati građane i građanke u ovim zemljama kao što to čine tabloidi i popularna kultura. Ja lično se nadam da hoće, mada još uvek iščekujem kablovskog operatera da ovaj (koliko mogu da prosudim po sadržajima plasiranim preko društvenih mreža i povremenog praćenja live streama) odličan program uvrsti u svoju ponudu.

Ponekad vas mediji nenadano zabave

2011-12-13T01:21:00.000-08:00

Portal Novog magazina, juče u epizodi 'Strejt department' (očekujem da će u nekom momentu korigovati grešku).

Ovde je raniji post o pokretanju Novog magazina

(Hvala Eric Gordy koji je skrenuo pažnju)

Manjine i društvene mreže

2011-11-24T12:40:00.000-08:00

Manjine (etničke, jezičke, seksualne, migranti) i njihova upotreba društvenih mreža bila je tema konferencije na kojoj sam učestvovala početkom meseca.

Za online magazin Evropskog novinarskog centra (European Journalism Centre) napisala sam tekst o ovoj konferenciji: Minority voices on social media networks.

Različite vrste manjina i konteksti u kojima žive, i njihovo korišćenje društvenih mreža u Poljskoj, Rusiji, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji za raznolike svrhe su ono čime sam se u tekstu bavila.

Za ilustraciju, evo zaključka: "the goals minorities seek to achieve via social media seem to vary greatly and can sometimes lead to unwanted results. State authorities and civil society can therefore play a crucial role in creating and maintaining an environment protective of minorities. Thousands of Facebook “likes” are not sufficient for that task."

Ostatak teksta je ovde.

/social networks, civil society, Europe, minorities/

Društvene mreže i građansko društvo

2011-11-10T03:46:00.000-08:00

Prošlog petka učestvovala sam na konferenciji 'Minorities and New Social Media' koju je u Flensburgu (Nemačka) organizovao European Centre for Minority Issues - ECMI.

U tekstu koji pišem za jedan magazin biće više detalja o konferenciji, ovog puta .ppt deo moje prezentacije o nacionalističkim grupama i seksualnim manjinama u Srbiji na Internetu (Civil Society in Serbia in the Mirror of Social Networks and Community Media) i o web akcijama koje pokazuju da građanskog društva ima, makar se i samo sporadično primećivalo.

/Serbia, social networks, Facebook, Twitter, minorities/

/social networks, civil society, Serbia/

Photo (not)Nobel story

2011-10-17T03:44:00.000-07:00

Teško da će ova priča otići u zaborav. Ipak, evo, od kraja ka početku, foto prikaza kako se priča razvijala.

Epilog:
"Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdilo je da u slučaju lažne vesti da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade nema elemenata visokotehnološkog kriminala, niti krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, ističe za Danas Mihailo Tijanić iz Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP." (Danas, 21. 10. 2011)

Takođe: Jedna vrlo efektna politička poruka na Internetu. Koju ću svakako pomenuti kao ilustraciji uticaja Interneta u Srbiji na konferenciji na koju uskoro putujem.

A koja je, između ostalog, glasila:

We have registered the domain of this obviously hoax site on the 5th October 2011, as a symbolic reminder of that day eleven years ago, when Serbia missed a historic opportunity to create a different and better world. Today again, Serbia turns to war, terror and deadly kitsch of the nineties, violence towards diversity, nationalist conservatism and dishonest orthodoxy. We believe the political activity of Dobrica Cosic is still deeply intertwined with this hazardous value system, which does not cease to threaten us all.

Uostalom, reference kao što su the Economist, Presseurop, Huffington Post, Guardian, LA Times itd. su nešto o čemu mnogi profesionalni spin majstori mogu samo da sanjaju.

p.s. Screen shot sa RTS i slika trending topics u kojoj je i D.Ć. potekli su sa Twittera, od koga tačno, na žalost, ne znam

Izveštaj o medijima

2011-10-12T01:35:00.001-07:00

Ili: Da li su se neki preigrali?

Savet za borbu protiv korupcije predstavio je 30. septembra Izveštaj o medijima. Ovo je po mom mišljenju jedan od najznačajnijih dokumenata o našoj medijskoj sceni.

Nakon slušanja Verice Barać u Peščaniku prošlog petka, imala sam utisak kao da prepričava neki triler. Vidim da je na predstavljanju i Snježana Milivojević rekla da je Izveštaj doživela 'kao krimi priču o medijima'.

Osnovne tačke izveštaja:

"Savet je tokom analize obimne dokumentacije uočio tri glavna problema medija:

1. netransparentnost medijskog vlasništva;

2. ekonomski uticaj državnih institucija na rad medija kroz različite tipove budžetskih davanja;

3. problem RTS-a koji umesto javnog servisa, ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita, što sve za posledicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Srbija suočena, pa i za problem korupcije."

Svi detalji objavljeni su na 46 strana teksta. Kao što je napisao Eric Gordy u svom blog postu na ovu temu, sve ono o čemu se moglo posredno zaključivati, sada se nalazi na jednom mestu. Do not miss.

A ni država izgleda nije ostala ravnodušna.

SFRJ za početnike

2011-09-27T01:47:00.000-07:00

Naslovna strana magazina Start iz 1970. (Eksplicitnije naslovnice došle su kasnije)

Nikica Marinović, najuspešnija Miss SFRJ, na naslovnoj strani Bazara iz 1970.

Evo najzad i jedne dobre vesti vezane za domaće medije, odnosno za TV B92.

Sinoć je sa emitovanjem počela dokumentarna serija "SFRJ za početnike".

Autori kažu ovako:

"SFRJ za početnike je pristojno zabavan, "latentno" edukativan, retro moderan program koji osvežava pamćenje i podstiče na dijalog medju generacijama"

Ova vrsta emisije nije nova - vrlo je slična Robnoj kući, o kojoj sam ranije pisala. Razlika je u tome što je SFRJ više kolažnog karaktera i obrađuje veći broj tema i fenomena u okviru jedne emisije (sinoć su prikazane prve dve epizode).

Meni su obe podjednako dobre: Zanimljive teme, dobro istražene, dobra produkcija, relevantni i elokventni sagovornici (čak i ako nisu lično simpatični u drugim kontekstima), prijatni glasovi spikera, i povrh svega sadržaji koji imaju i emotivno-sentimentalnu i edukativnu komponentu. Kao što je neko na Twitteru napisao, ova serija je kao ekranizovan 'Leksikon YU mitologije'.

Na pitanja otkuda to da da se javlja toliko serija koje se bave istorijom bivše zemlje i kako to da su tako dobro urađene, odgovor može biti u tome da je pršlost stvarno bila bolja (a patina vremena tome još dodaje).

***

Među temama o kojima je sinoć bilo reči su i Nikica Marinović, bivša Miss SFRJ (koja je tragično završila život pre nekoliko godina) i zagrebački časopis Start. Stoga slike na vrhu.

Dakle, tune on ponedeljkom u 21h na TV B92.

Poetski intermezzo: Radio & TV

2011-09-19T02:17:00.000-07:00

Televizija

Kutija prazna spolja i iznutra

Prljavo skladište sitnog polusveta

Nova crkva starih religija

Opasno oružje u lošim rukama

Gomila gluposti u dva-tri minuta

San svakog mediokriteta

Lišen svega osim prosečnosti

Razuđena kanalizacija

Stvorena za jedan osmeh idiota

***

Pobeda

Kad sam radio

na radiju

bili smo stupili

u štrajk

i mnogo smo se voleli

dok nismo pobedili

Iz knjige: "Otvoreno pismo", Radoman Kanjevac, 1995.

Photo source

Serbian Press Council

2011-09-16T03:47:00.001-07:00

Establishing Serbian Press Council has been a long story.

Actually, it has started soon after the October 5, 2000 changes in Serbia (in the photo, the cover of daily Blic - which is today celebrating its 15th anniversary - from October 6, 2000).

With the support of Norway, the Press Council has finally started its work and receiving complaints yesterday.

It remains to be seen what would be the Council's impact on Serbian media scene. (For accountability issues and the state of affairs in Serbian print media and beyond, I recommend our study on Serbian Media Landscape).

Let's hope that some of the experiences and good practices from Norwegian Press Council will be implemented in Serbian context too.

Freelancing

2011-09-08T06:39:00.000-07:00

OK, odmori su manje-više završeni, što pojedinačno, što uopšte; vreme je da se vratimo poslovima.

Pre oko nedelju dana u časopisu The Atlantic objavljen je zanimljiv tekst: "The Freelance Surge Is the Industrial Revolution of Our Time".

Između ostalog autorka piše:

It's been called the Gig Economy, Freelance Nation, the Rise of the Creative Class, and the e-conomy, with the "e" standing for electronic, entrepreneurial, or perhaps eclectic. Everywhere we look, we can see the U.S. workforce undergoing a massive change. (...) We're no longer simply lawyers, or photographers, or writers. Instead, we're part-time lawyers-cum- amateur photographers who write on the side.

Today, careers consist of piecing together various types of work, juggling multiple clients, learning to be marketing and accounting experts, and creating offices in bedrooms/coffee shops/coworking spaces. Independent workers abound. We call them freelancers, contractors, sole proprietors, consultants, temps, and the self-employed.

Još se navodi da je u Americi 2005. godine jedna trećina (!) radne snage učestvovala u 'freelance ekonomiji', i da je u međuvremenu broj onih koji na ovakav način zarađuju porastao. Na to je svakako uticala ekonomska kriza, ali su se mnogi opredelili za slobodnu profesiju i zbog veće fleksibilnosti 'that lets them skip the dreary office environment and focus on more personally fulfilling projects'.

***

Freelance rad nezaobilazan je i u medijskom svetu. Od honorarnog rada za medijske kuće, do pokretanja vlastitih - malih ili velikih - projekata.

U Srbiji je i to - očekivano - manje uspešno zaživelo.

Moja iskustva u tom pogledu su: No comment.

Što se tiče međunarodnih, situacija je bitno drugačija.

Neka su bila vezana za objavljivanje tekstova u raznim vrstama publikacija (linkovi na neke od njih su sa desne strane), drugi za medijske konsultantske gigove (to mi je omiljeni termin). U prvom slučaju, scenario je sledeći: Kontaktirate medijsku kuću i ponudite tekst na neku temu, dodajući kratak sažetak o čemu bi ste pisali i sa kime bi ste razgovarali. Opcija jedan: Nisu zainteresovani i to vam kažu ili ne kažu (ne odgovore; što je retko). Opcija dva: Zainteresovani su. Iz opcije jedan može nastati opcija dva tako što vas zamole da početnu ideju modifikujete: malo ili mnogo.

Mogu vam, ako su zainteresovani, poslati i neku vrstu uputstva za autore ili vam sugerisati da pročitate neke tekstove i obratite pažnju kako su napisani. Takođe vam mogu sugereisati šta ih posebno interesuje i koja vrsta sagovornika bi bila poželjna.

Tom prilikom će vam neizostavno reći i sledeće: Koliko tekst treba da bude dug, do kada da ga završite, koliko će vam platiti i kada će vam platiti.

Kada tekst pošaljete, slede uredničko/jezičke intervencije, zatim vas (obično) pitaju i da li se sa promenama slažete, a zatim se tekst objavljuje (nekad može doći do odlaganja, ako postoje druge, hitnije teme). I to je to.

Što se tiče medijsko-konsultantskih poslova, oni se mogu ticati dosta različitih aspekata medija: Evaluacija sadržaja, analiza medijskog ambijenta, preporuke za budući projekat, ili kombinacija više elemenata. Do ovakvih vrsta poslova se, iz mog iskustva, dolazi na dva načina: 1. Organizacija/kompanija kojoj treba usluga vas kontaktira ili na osnovu nečije preporuke, ili na osnovu onoga što ste već radili i pisali a našli su na Internetu; 2. raspiše se konkurs, na koji se prijavite. Ostatak je isti kao i kod novinarskog freelance rada: odmah ćete znati šta se od vas očekuje, do kada, po kojoj ceni. Ako ste bili dobri i vredni, javiće se opet.

I to je to.

Za kraj, evo i linka kao odličnom tekstu koji je svojevremeno napisao Dejan Anastasijević (čija su iskustva u tom polju velika): "Kako postati strani novinar u sopstvenoj zemlji".

Good luck!

Photo source za ovu i druge ilustracije na temu freelancinga

IT Media

2011-08-28T11:48:00.000-07:00

Ovog puta samo kratka vizuelna beleška: Odmor u Italiji iskoristila sam (i za) jednostavno uživanje u italijanskoj štampi i jeziku.

Basta cosi.

Film "Tabloid"

2011-08-01T04:39:00.000-07:00

Baš u jeku najnovije afere u nizu Murdoch & comp, u Americi je počeo da se prikazuje film Tabloid, koji govori o jednom od skandala vezanih za britanske tabloide 70ih godina.

Kritike su dobre. Tako da, eto ideje za letnji bioskop...

Columbia University. Tradicija, inovacija i izuzetne ličnosti

2011-07-21T02:27:00.001-07:00

Tokom boravka u Njujorku prošlog septembra, posetili smo i Univerzitet Kolumbija.

Tu smo razgovarali sa Džošom Fridmanom, šefom katedre za novinarstvo. I vrlo srdačnom i prijatnom osobom. Više o susretu sa njim u tekstu Andree Arzaba.

Pisala sam i sama o ovom dobitniku Pulicerove nagrade za novinarstvo u tekstu objavljenom prošle jeseni u Ekonomistu (biće to, inače, moj poslednji tekst u našim novinama dok se nešto bitno ne promeni).

Čisto kao ilustracija kakav je čovek u pitanju:

Džoš Fridman, dugogodišnji novinar, dobitnik Pulicerove nagrade 1985. za izveštavanje o gladi u Etiopiji, izveštač sa Balkana 90ih godina i član borda Komiteta za zaštitu novinara, još uvek pamti medijske ličnosti i organizacije u Srbiji. Na prestižnom njujorškom univerzitetu Kolumbija, gde smo i razgovarali, direktor je Međunarodnog programa na poslediplomskim studijama novinarstva. Njegova poslednja pozicija, pre dolaska u akademski svet, bila je: šef biroa Njuzdeja pri Ujedinjenim Nacijama. Kako je tih dana u toku zasedanje Ujedinjenih Nacija o ostvarivanju Milenijumskih razvojnih ciljeva (osam ciljeva postavljenih 2000. godine koji moraju biti ostvareni do 2015. godine, a među kojima su: borba protiv gladi, neravnopravnosti polova, borba za poboljšanje zdravstvene zaštite, protiv ugrožavanja životne sredine…) pitamo ga o tome kako je izveštavati iz Ujedinjenih Nacija. Njegov odgovor veoma je kratak: «To je nešto najdosadnije».

***

Ovih dana objavljen je u Njujork Tajmsu tekst o tradicionalnom kursu o književnom izdavaštvu na Kolumbiji: E-Book Revolution Upends a Publishing Course.

Bio bi to još jedan od tekstova o letnjim kursevima i promeni od tradicionalnog izdavaštva ka onom digitalnom, da nije ovoga: Kurs postoji od 1947. godine. Traje šest nedelja. Prvo je bio na Harvardu, a onda je premešten na Kolumbiju. Što je zgodno, jer studenti mogu i da se sretnu sa svakodnevnim životom u svetu izdavaštva, i to baš u Njujorku. Mnoge poznate ličnosti iz književnog sveta su završile kurs. Ne retko studenti već tokom njegovog trajanja dobiju posao.

Dakle, sasvim suprotno poplavi kurseva sumnjivog kvaliteta gde se obučavate za nešto, ulažete u svoje znanje i sposobnosti, tvrde vam da ste na najboljem mestu...A onda se desi...ništa. Pojave se novi kursevi, spin majstori i sveznajući edukatori.

Divno je znati da postoje institucije, makar i daleko, čiji ljudi i kredibilitet nisu pojeftinili.

Za kurs na Kolumbiji treba spremiti 6990 dolara.

Poređenje medijskih sistema

2011-07-01T03:17:00.000-07:00

Ako bi trebalo da preporučim jednu knjigu iz oblasti medija, koja na sveobuhvatan, jasan i pametan način daje globalan uvid u medijske sisteme širom sveta, bila bi to ova: Comparing Media Systems - Three Models of Media and Politics (Daniel C. Hallin i Paolo Mancini).

Autori su medijske sisteme zapadnog dela sveta podelili u tri grupe:

- Mediteranski (Italija, Grčka, Portugalija, Španija i Francuska)

- Severno/Centralnoevropski (Norveška, Finska, Danska, Švedska, Holandija, Belgija, Švajcarska, Nemačka, Austrija)

- Severno atlantski (SAD, Kanada, Velika Britanija i Irska).

Svaki od njih je, kako autori vrlo precizno pokazuju, usko povezan sa društvenim i političkim sistemima dominantnim u tim zemljama. I to ne samo danas, već kroz istoriju poslednjih nekoliko vekova.

Iako u javnom diskursu (akademskom, donatorskom i dr.) postoji tendencija da se naglašava i potencira razvoj medija u skladu sa liberalnim, severno atlantskim modelom, oni ukazuju i na to da (iako taj sistem ima dosta kvaliteta), zapravo svaki sistem odražava razvoj medija specifičan za sredinu u kojoj je nastao. Zato i ne podržavaju vrednosnu hijerarhiju medijskih sistema, bar ne onu koja bi se odnosila na sve odlike pojedinačnih sitema.

Za prvu informaciju o radu na ovoj komparativnoj analizi, šta su bili izazovi, a šta nedostaje, predlažem ovaj intervju sa Danielom Hallinom.

Vlasnici štampanih medija u Srbiji

2011-06-28T01:55:00.000-07:00

Kada je u pitanju oblast štampanih (ali i elektronskih) medija, medijska slika Srbije je specifična po dve stvari: Netransparentnost vlasništva i prisustvo države (još uvek) kao delimičnog vlasnika u medijima (Politika, Večernje Novosti, Dnevnik).

Ovom temom bavio se Blic u svojoj seriji istraživačkih tekstova "Ko poseduje Srbiju?"

Tekst možete pročitati ovde.

U svojoj analizi nacrta Medijske strategije (nastale na osnovu prošlogodišnje Studije, od koje, čini mi se, nije ostalo mnogo - što je, po meni, šteta), Jovanka Matić piše da bi rešavanje ovih pitanja trebalo da bude među prioritetima. Makar sada, ako već nije ranije. Jedna od njenih zamerki (krajnje opravdanih) je i ta da se predviđa (eventualno) smanjenje ili ukidanje poreza za štampane medije, ali se tu ne pravi razlika između tabloidnih i komercijalnih izdanja i novina kojima je imaju pozitivne društvene funkcije (lokalne, izdanja za decu i mlade i sl).

Studio B: Jedan pravi gradski prilog

2011-06-27T10:04:00.000-07:00

Juče je u Vestima u 7 Studija B emitovan ovaj odličan prilog o parkovima. Preciznije: Zašto je u beogradskim parkovima (za razliku od evropskih metropola ili Njujorka, na primer, gde se u parkovima uživa na razne načine), zabranjeno gaziti travu, i kakve sve to ima veze sa nama i sa našom administracijom, i šta u svemu tome propuštamo.

Zanimljiv, kreativan, komparativan, životan prilog, pravo je osveženje u TV programima koji često pričaju o svemu sem o onome što nas zanima i intrigira na dnevnom nivou.

Žena ratnog reportera

2011-06-19T08:08:00.001-07:00

U jednom od prethodnih brojeva Novog magazina objavljen je odlomak (isti ovaj) iz knjige "Are We There Yet" Rozi Vajthaus (Rosie Whitehouse). Autorka je bivša novinarka BBC i supruga novinara i ratnog dopisnika časopisa the Economist i drugih medija Tima Dzude (Tim Judah).

Devedesete su, sa malom decom (imaju ih petoro), proveli na Balkanu. Iskustva iz regiona uključujuju i život u Sarajevu na početku rata i napuštanje grada jednim od poslednjih aviona 1992. godine, život u Beogradu 1993. i tako dalje).

Završetak ovdašnjih ratova svakako nije kraj uzbuđenjima u ovoj novinarskoj porodici. Sledili su konflikti u Darfuru, Iraku..

U jednoj od kritika neko je napisao da je ovo idealno štivo ako pomišljate da budete ratni reporter(ka) ili da se venčate sa istim/istom. Evo i prikaza knjige u The Balkan Insight.

Tri jubileja

2011-06-13T10:21:00.002-07:00

Ovih dana tri štampana medija obeležila su jubileje: Dnevni list Danas - 5000. broj. Časopis Republika - 500. broj. Magazin Status - 100. broj.

Ne samo da je veliki uspeh da su svi oni preživeli u prethodnu deceniju i po, već je i veoma značajno što se to desilo.

Čestitke!

Kad se sretnu Zdrav život i haški optuženici...

2011-06-07T11:21:00.000-07:00

...nastanu medijske pojave koje je bilo teško zamisliti.

No, uz malo podsećanje da je ovo časopis u kome je Radovan Karadžić u izdanju Dragan Dabić svojevremeno pisao, onda je u pitanju...i dalje vrlo bizarna situacija, samo šireg obima.

Ruski mediji ovih dana

2011-06-03T01:54:00.001-07:00

Pročitala sam u poslednje vreme dva zanimljvia teksta vezana za ruske medije.

Prvi je o reality programima i o TV programu uopšte. Tekst su preporučile Biljana Srbljanović (u prošlom broju NIN) i Tina Brown, pa pošto ih obe jako cenim, odmah sam se bacila na čitanje. U pitanju je lična priča Petera Pomerantseva o vremenu koje je proveo radeći na adaptaciji stranih reality programa za ruske televizije, ali i u drugim TV žanrovima. Odlično štivo koje govori puno o ruskim medijima, društvu i njegovim vrednosnim premisama, tokovima novca, uticaju politike.

Evo kako je Biljana Srbljanović to opisala (u pomenutom intervjuu u NINu od 26. maja):

Nedavno je London Review of books objavio odličnu studiju stanja medija u Putinovoj Rusiji, posebno kroz sliku popularne, masovne kulture. Ruska televizija je, kao i naša, odlučila da se modernizuje tako što će bukvalno primeniti model programa koji su popularni na Zapadu. Preneli su u savremeni ruski kontekst popularne rijaliti formate ili komične serije i na osnovu popularnosti jasno se vidi u kakvom je stanju to društvo. Na primer, kada su u Rusiji pokušali da naprave njihovu verziju šou-programa „Šegrt” - to je ono kad Donald Tramp „podučava” kako se postaje uspešan biznismen u liberal-kapitalističkom svetu - rijaliti je već prve sezone propao. Jednostavno, osobine zapadnog biznismena - biti preduzimljiv, vredan, ne prezati ni od jednog posla, biti spreman da radiš više i duže od drugih, čak i one poslove koje niko neće - sve je to potpuno protivrečno osobinama uspešnog ruskog tajkuna, koji je veliki samo ako ništa ne radi, samo ako drugi za njega rade, samo ako se bez truda može domoći moći, novca i položaja. Posao se ne dobija na konkursu i osobine kao što su otvorenost i spremnost na rad nisu na visokoj ceni. Naprotiv, program „Survival Russia” je doživeo nezapamćeni uspeh, jer je to model koji se prepoznaje: uzmeš grupu ljudi, pa ih izoluješ, ponižavaš i maltretiraš, to je ono što su ruski gledaoci prepoznali kao svoje, kao predominantni model koji je još uvek na snazi u tom društvu. U tome sasvim ličimo na njih, taj model je i kod nas na snazi, ali nisam sasvim sigurna da tome treba da se radujemo.

O ruskoj medijskoj sceni dovoljno govori i to da je svoj TV show dobila i Anna Chepman, jedna od osoba deportovanih iz Amerike zbog umešanosti u špijunažu.

Drugi tekst je iz The Moscow Times, a govori o štampanim i online medijima: Deep-Pocketed Owners Closing Media Outlets.

Suština je u tome da je ruskim bogatašima relativno dugo odgovaralo da imaju svoje publikacije preko kojih bi širili svoj uticaj i interese, ili im se jednostavno dopadalo da budu na neki način povezani sa medijima (podsećam i na ruska izdanja Snob i ruski Tatler). Međutim, taj period se, izgleda, završava, pa se i štampani i mediji na Internetu gase, a novinari i urednici dobijaju masovno otkaze.

Osim političkih pritisaka, izgleda da su i ekonomski problemi sve prisutnija realnost ruskih medija.

Welcome to the club.

Današnji Trending topic

2011-05-26T05:08:00.001-07:00

Twitter se još jedanput - u slučaju današnjeg hapšenja Ratka Mladića - pokazao kao najbrži i najefikasniji način da dobijete informaciju (ja lično sam je prvo pročitala tamo) i da iz sekunda u sekund pratite reakcije ljudi iz celog sveta, na čitavom nizu jezika.

Trending topic je tema koja u određenom satu ili danu postane najpopularnija - u nekom delom sveta ili globalno.

Danas se na njoj našao #Mladic, ali i #Srebrenica.

Update: O istoj temi piše i sajt B92

Kraljice naslovnih strana: Melina Merkuri

2011-05-24T06:24:00.000-07:00

Life, 1966.

Vogue, 1962.

Reći da je Melina Merkuri kraljica (naslovnih strana - podsećam na Džeki i Dajanu) možda nije odgovarajuća. Jer, nju, ni manje ni više nego Njujork Tajms, naziva boginjom: A Greek Goddess Who Was Very Real.

***

Vest: "Povodom 90 godina rođenja grčke umetnice i političke aktivistkinje Meline Merkuri, u Muzeju Kinoteke u Beogradu otvorena je retrospektiva njenih filmova i predstavljena autobiografija „Rođena kao Grkinja“. U Centru Helenskog fonda za kulturu priređena je izložba fotografija koja traje do 8. aprila. "

Pa, tu vest sam pročitala prekasno, nakon što sam slučajno otkrila njenu autobiografiju "Rođena kao Grkinja."

RTS još kaže: "Izjava Meline Merkuri: „Rođena sam kao Grkinja i umreću kao Grkinja", kada joj je u vreme vojne hunte u Grčkoj oduzeto državljastvo, lajtmotiv je izložbe fotografija koja prati umetnički i politički put energične i svestrane ličnosti. (...) Doprinos slavne glumice u oblasti kulture bio je nesebičan i u evropskim razmerama. Merkurijeva je kreator ideje o evropskoj prestonici kulture koja je zaživela 1985. godine. To priznanje za koje konkuriše i Beograd i danas se dodeljuje glavnim gradovima sa bogatim kulturnim nasleđem i ponudom."

Ukratko, Melina Merkuri bila je osoba koja je spajala glumu, pevanje (puno snimaka na You Tube), politički i kulturni angažman, koja je prelepo izgledala i imala harizmu, znala da se zabavlja i užva, a da se u isto vreme hrabro bori. Iz njene odlično napisane knjige saznaćete puno o Grčkoj tokom više decenija, njenoj karijeri, znamenitim ličnostima tog doba, o životu Grčke za vreme diktature, o stranim medijima i političarima koji su se često vrlo cinično odnosili prema dramatičnoj situaciji u Grčkoj na kraju 60ih i početku 70ih.

Uz njenu autobiografiju, mnoge rupe u znanju biće popunjene, a u isto vreme ćete čitati zabavno štivo. Što se retko dešava u istoj knjizi.

Radio Favela

2011-05-17T01:55:00.001-07:00

Da li ste znali da o medijima zajednice postoji igrani film?

Film se zove Uma Onda No Ar (Something in the Air). Njegova tema je brazilska community radio stanica - Radio Favela.

Siže filma u najkracem:

"Based on the true story of four friends who decide to install a communal pirate radio station called Rádio Favela in a shanty-town, to give voice to the outcasts' complaints."

Malo duže objašnjenje (iz knjige: Understanding Alternative Media):

The film offers a romanticized and celebrative narration of the authentic history of Rádio Favela, which broadcast in the slums of Belo Horizonte from 1980. The rather stereotypical filmic representation provides an exceptional insight into the core identity of alternative media, but at the same time it allows the complexities of this core identity to show through.

(...)

In Radio Favela, the radio station is clearly embedded in the community of the favela, it is portrayed as a civil society alternative to the state-controlled mainstream, and it is shown to be part of a societal (rhizomatic) network.

(...)

In the filmic narration of Rádio Favela’s history we see how the mainstream political system becomes fearful of the radio station... and eventually grants it legal status as educational radio (in February 2000...)

Na drugim mestima slične radio stanica takođe postoje, neke uspešno rade i nagažuju zajednice na raznim društveno korisnim projektima (muzičkim i drugim). Evo jednog teksta iz Independenta na tu temu.

I malo muzike AfroReggaeDigital:

Novi Magazin

2011-05-08T06:39:00.001-07:00

Iz štampe je izašao prvi broj časopisa Novi Magazin. (Ili: Facebook stranica):

"O ozbiljnim temama pišemo lako i jednostavno, ali bez banalizacije; o zabavnim sa uvažavanjem, jer je i zabava ozbiljna profesija. Bogato ilustrovan i grafički atraktivan. Svake nedelje, na 100 stranica, najvažnija domaća i svetska zbivanja."

Nešto više o ovoj publikaciji možete pročitati ovde.

Utisci na osnovu prvog broja: Poznata imena (Nadežda Gaće, glavna urednica, Miša Brkić, Mijat Lakićević, Ivan Čolović, Dušan Veličković, Milorad Ivanović i drugi), solidan izbor tema i solidna obrada istih.

Ukratko: OK.

I još: pozitivno je da se pokrene novi časopis sa ne tabloidne, ne politički reakcionarne strane.

Iskusni će reći da prvi broj po pravilu nije merilo kvaliteta novina, dakle, za neko vreme će se pokazati da li je uredničko-novinarska i logistička energija dovoljno jaka da osveži newsweekly scenu kod nas.

TH!NK Reporting Trip, Lisbon

2011-05-07T11:17:00.000-07:00

TH!NK Reporting Trip, Lisbon from European Journalism Centre on Vimeo.

U ovom videu složene su sve bitne informacije vezane za putovanje koje sam nedavno pomenula - Water Reporting Trip u Portugalu, kao nagrada za (pobednike) blogere i fotografe u okviru takmičenja na temu vode.

Sve u organizaciji European Journalism Centre iz Holandije.

update:

Andrea Arzaba (sa kojom sam u prethodnom krugu EJC blog takmičenja išla na nagradno reportersko putovanje u Njujork) u tekstu na Global Voices pomenula je i moj tekst o tome kako su planovi za izgradnju jedne brane u Mađarskoj ubrzali pad komunizma u ovoj zemlji. Tekt 'Dam on Danube and the End of Communism' je ovde. Vrlo zanimljiv primer kako su ekološke teme dramatično uticale na društvene promene.

Like it or not...

2011-04-28T06:21:00.000-07:00

...THE venčanje je sutra.

A tu je i kraljica (naslovnih strana) u nastajanju.

Ako je odgovor NOT - naći ćete istomišljenike ovde.

Ako ste radoznali, a gledanje TV prenosa nije raspoloživa opcija, možete pratiti mnoge Internet izvore, uključujući Tinu Brown na Twitter u.

Putujući...

2011-04-24T03:42:00.003-07:00

Putujući, ima se vremena uglavnom samo za listanje novina i usputno slušanje TV programa, većinom vremenske prognoze.

Ali se zato vidi i nauči još mnogo šta drugo.

Puno dobrih fotografija sa Water Reporting Trip u Portugalu za pobednike blog takmičenja o vodi u organizaciji the European Journalism Center (EJC) možete videti ovde. Ili pročitati u ovom blog postu.

SHARE je počeo

2011-04-07T22:43:00.000-07:00

Face to Facebook projekat

Jelena Maksimović govori o nacionalizmu među mladima na društvenim mrežama (najviše Facebooku)

Atmosfera iz hola

Malo preko Twittera, malo uživo, otpratila sam prvi dan SHARE konferencije.

Utisci su jako pozitivni: Odlična organizacija, raznovrstan program, prijatna atmosfera, puno ljudi sa raznih strana...

Na SHARE flickr nalogu puno fotografija sa Share by Day i Share by Night.

Do kraja će biti još puno toga interesantnog, a meni je posebno intrigantno šta li je njujorška ekipa za urbane eksperimente i happeninge pripremila za Beograd. Dakle: Improve Everywhere, ispred Hotel Moskva, subota 9. april, 19h.

I je najlepši

2011-04-03T02:39:00.000-07:00

Govoreći o Portugalu i portuglaskim medijima, evo jedne aktuelnosti. Portugalski dnevni list I nedavno je proglašen za najbolje dizajniran štampani medij na svetu.

Na njiovoj flickr stranici, još puno slika. Enjoy.

Žiri je rekao...

2011-03-31T04:14:00.000-07:00

Pre nekog vremena pomenula sam takmičenje Evropskog novinarskog centra na temu vode i moju seriju postova o Dunavu.

Žiri je izabrao pobednike/ce i dao obrazloženja za svakoga.

Ovo sam ja (shameless self-promotion, kako bi neki rekli:))

"Larisa Rankovic from Serbia!

Larisa´s series on the Danube river has been impressive. Nice use of photos, extensive research, originality, and some surprise takes on the topic - such as 'Danube and its Music'."

Hvala EJC.

Nagrada je reporting trip u Portugal, pretpostavljam da će se ovde naći neki od utisaka.

SHARE & Žene u tradicionalnim i novim medijima

2011-03-28T06:06:00.000-07:00

Share program

Blizu tri četvrtine rukovodećih položaja u novinarstvu širom sveta zauzimaju muškarci koji obavljaju i dve trećine reporterskih poslova, rezultati su novog istraživanja, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Žene su najbolje zastupljene u Evropi, a najgore u Aziji, pokazala je studija koja je obuhvatila 170.000 osoba u 522 novinske i medijske kuće. Istraživači su ustanovili da je među novinarima zaposlenim u štampi, radiju i televiziji 65 odsto muškaraca i 35 odsto žena i da gotovo nikakav napredak nije postignut u odnosu na prethodnu anketu koja je sprovedena 1995.

(Pregled, 28. mart)

Sa druge strane, online mediji pružaju, barem u načelu, mogućnost mnogo samostalnijeg kreiranja uslova stvaranja i poslovanja, pa time i položaja.

O položaju žena u IKT sektoru bilo je govora na nedavno održanom skupu koje je organizovalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Osnovana je i Globalna mreža žena u IKT-u baš na inicijativu ministarke Jasne Matić i ministarstva koje je do skora (pre rekonstrukcije Vlade) vodila.

Na predstojećoj SHARE konferenciji o mogućnostima ženskog online aktivizma govoriće poznata egipatska blogerka Dalia Ziada, dobitnica Ana Lind nagrade za novinarstvo u 2010. godini za tekst "A space for unveiling the minds of young Muslim women". O njoj je pisao i časopis Time, a učestvovala je i na skupu koji je organizovao The Daily Beast - Women in the World, odakle je i You Tube snimak gore.

U Japanu se menjaju načini komuniciranja

2011-03-28T04:47:00.000-07:00

Usled svih katastrofalnih događaja u Japanu tokom prethodnih nedelja, mnogi od savremenih sredstava komunikacija postali su nedostupni. Zbog toga su građani prinuđeni da se okrenu nekim alternativnim i starijim komunikacionim kanalima.

Evo nekoliko odlomaka iz teksta Njujork Tajmsa:

In a technology-crazed nation where many people were glued to cellphones and accustomed to the Internet’s nearly instantaneous access to information, being cut off has proved disorienting and frightening. Many local governments in the hardest-hit areas, desperate to reach residents with important emergency information, have reached into the past for more tried-and-true means of communication, including radios, newspapers and even human messengers.

(...)

Throughout the country, people have turned to low-tech alternatives in their sometimes frantic search for news of loved ones in quake-affected areas. They have posted notices on bulletin boards and recorded tearful pleas on television. Even in Tokyo, normally a high-tech showplace for the nation, residents have turned to improvisation.

(...)

“In a disaster, radio has been the best way to get real-time information,” said Mr. Hashimoto, a 56-year-old magazine editor who said he had long dreamed of starting a radio station. “All you need is a hand-held receiver and batteries, or a car radio.”

(...)

Many shelters are also printing their own mini-newspapers. In his free time, Katsutoshi Maekawa, a city employee who works at the Sokei Elementary shelter, produces the Sokei Community Daily, a one-page newsletter that tells refugees here about events at the shelter and surrounding neighborhood.

2011-03-22T12:17:00.000-07:00

Posle deset godina Exita, dobijamo SHARE.

U pitanju je konferencija u organizaciji State of Exit Fondacije koja će biti održana u Beogradu od 7. do 9. aprila. Ideja je da se na jednom mestu povežu novi mediji (preko dana) i muzika (noću). Interesantna zamisao, nadajmo se i takvoj realizaciji.

Stay tuned, or attend.

NYT: No More Casual Clicking...Barem ne besplatno

2011-03-18T04:11:00.000-07:00

Foto: Uživam u jednom od septembarskih vikend izdanja štampanog NYT

U konkurenciji sa raznim drugim oblicima internet izdavaštva, tradicionalni mediji su otvorili svoje elektronske arhive za besplatan pristup, te je sada moguće veoma lako pratiti pisanje o različitim temama i ličnostima u dugom vremenskom periodu.

Ovo je odlomak iz mog prvog posta na ovom blogu, iz 14. decembra 2007. Odnosno iz perioda onlajn-medijskog optimizma, prisutnog i u ovom tekstu koji sam u to vreme napisala za sarajevski Netnovinar magazin.

Tri i nešto godine kasnije, Njujork Tajms je ozvaničio da je taj optimizam bio preteran. Te su rešili da vrate sistem plaćanja za čitanje tekstova u njihovom Internet izdanju (osim dvadeset besplatnih tekstova mesečno - moraćemo pažljivo da biramo):

For years, newspaper companies have been offering Web access free in hope that the online advertising market will cover their costs. But while online advertising has grown, it has not increased quickly enough to make up for the decline in traditional print advertising.

Ipak, ovaj korak je vrlo rizičan:

“The nature of how we access news online, in an episodic way throughout the day, tells me people just aren’t going to pay,” said John Paton, chief executive of the Journal Register Company, which publishes papers in the Midwest, upstate New York and Connecticut. “And of course there’s the 15-year history of people not paying. We’ve trained them not to.”

Šta će se desiti, videćemo.

Što se mene tiče, uvođenje plaćanja na moj najomiljeniji medijski sajt je jako veliki problem, ali...tako je kako je. Bare za sada.

Arianna Huffington na Twitteru slavodobitno kaže: "from now on, at @HuffingtonPost, the first 20 articles you view are free. of course, so are all the ones after that." Na šta joj se lako može odgovoriti da to i nije neki problem kad blogere ne plaća, a dobar deo sadržaja preuzima iz drugih publikacija.

Dodatak: Pristup NYT tekstovima će biti besplatan kad se stiže preko linkova na blogovima i drugde, a navodno i preko ovog Twitter naloga.

Pet godina Twittera i njegov zanimljivi tvorac

2011-03-14T02:14:00.000-07:00

Mark Zuckerberga i Facebook smo svi apsolvirali, no Twitter je mnogima i dalje nejasan, a o njegovom tvorcu - Jack Dorsey - malo se zna.

Twitter ovih dana puni pet godina i Jack ovih sati twittuje o istoriji ove društvene mreže.

Za ljubtelje (i) dužih formi, Vanity Fair je u aprilskom broju objavio opširnu priču o njemu. Ispostavlja se da je, kao i većina onih koji su smislili nešto novo, jako zanimljva persona_

Dorsey may belong to Gen X, but he is a throwback to a kind of heartland idealism we associate with earlier generations. His optimism flows mostly from a St. Louis-bred spirit about our common life, democracy, and human potential. He claims his inventions all aim at the same goal: a society that works more efficiently and humanely. “My role as an observer and as a technologist,” he says as he strides through a San Francisco rainstorm, holding a big blue umbrella, “is to show everything that’s happening in the world in real time and get us to that data immediately, so we can change our lives even faster, with better knowledge.” (Urban strolls are one of Dorsey’s favorite activities, and he has specifically asked to be interviewed while meandering around San Francisco and New York.)

Čitajući pomenuti tekst u VF, iz koga saznajete i da se Dorsey, uz programiranje, bavio botaničkim crtežima, masažom, modom, i da su mu gradovi i mape opsesija od detnjstva, te da je mesto gradonačelnika Njujorka njegova krajnja ambicija, pomišljate - logično - da bi neki režiser već mogao da se sprema za the Social Network 2.

Photo source

Toni Parsons, novinar

2011-03-10T04:59:00.000-08:00

Laguna je objavila knjigu O životu, smrti i doručku - zbirku kolumni popularnog romanopisca Tonija Parsonsa.

Na sajtu izdavača objavljen je i intervju sa njim iz kojeg prenosim deo razgovora koji se odnosi na njegovu novinarsku karijeru:

Vaša nova knjiga je zbirka kolumni. Pišete nedeljnu kolumnu za Daily Mirror i mesečnu za GQ. To je 64 kolumne godišnje pored pisanja romana. Sledi pitanje koje nervira većinu pisaca. Odakle vam ideje za sve njih?

Mislim da kada pišete kolumne potraga nikad ne prestaje. Stalno tražite materijal i razmišljate o sledećoj kolumni. Novinska kolumna je različita od magazinske i mnogo je više stvar trenutka. A rok za pisanje je mnogo kraći. Mislim da magazinske kolumne duže traju od novinskih jer kad pišete o vestima one zastarevaju i novi događaji ih pregaze veoma brzo. Takođe mislim da razmišljate samo o sledećoj kolumni, nema potrebe da znate o čemu ćete pisati sledećih deset kolumni. Otvorite um i srce i ideja se javi. Ako se ne javi bavite se pogrešnim poslom. Ali osećam se neverovatno počastvovanim što sam kolumnista i ne shvatam taj posao olako. Mislim da sam blagosloven.

Kako se borite protiv stvaralačke krize?

Postoje dva načina za rešavanje tog problema. Jedan je da se setite da vam je pisanje posao, i da ako ga ne uradite ljudi iz banke će doći i zapleniće vam kuću. To često pomaže. Drugi način je setiti se šta je o tome rekao Hemingvej. „Napiši jednu pravu rečenicu“. Ako uspete, otkrićete da je brana pukla i više nemate problem.

Ovde možete pročitati i odlomak - uvodni deo knjige.

Osmomartovski

2011-03-08T02:24:00.000-08:00

The Power of Yoga

Newsweek Covers: Women Through the Decades

Pokrenite svoju radoznalost

OK, za 8. mart od mene tri naslovne strane (iz starih i novi(ji)h medija), dva teksta vredna čitanja, jedno generalno podsećanje/podstrek.

Malo li je?

Ah, da, evo i nekoliko starih postova na temu žena i medija:

Ženski internet

Ženski časopisi u Jugoslaviji 1960ih

Žene u medijima, dva slučaja za priču

Žene u medijima su zapostavljene

Moda, novinarstvo i cenzura

Da li su blogerke diskriminaisane?

Preporuke

2011-02-28T11:26:00.001-08:00

Danas, nekoliko preporuka:

- Viktor Marković (koga sam nedavno intervjuisala za tekst o Njuz.net) piše o tome kako je (još uvek) libijski vođa Gadafi dao eksluzivan intervju beogradskoj TV Pink, od svih medija, i šta je tom prilikom rekao (uz snimak tog razgovora).

- Eva Domijan, slovenačka blogerka, objavila je zanimljiv post o tome kako izgleda Armanijeva revija na Nedelji mode u Milanu iz ugla blogerke/press persone i koje je svetski poznate urednice tamo srela.

- Za kraj, ako vas interesuje kako bi se mogle na Twitteru izražavati neke poznate (žive i mrtve) ličnosti, možet pratiti: Vuka Karadžića, Slobodana Miloševića, Miroslava Miškovića, Velimira Ilića. Postojao je i nalog koji se vodio kao Dragan Đilas, ali je suspendovan pre više meseci.

photo source

They Don't Care...

2011-02-23T02:00:00.000-08:00

“You have to basically make the assumption that they have absolutely no interest in you whatsoever...There is so little attention to spare, you have to make sure that where their window of attention is open, you’re in.”

Tina Brown o planovima za ponovno oživljavanje Newsweeka u doba kada magazini ove vrste gube na značaju i popularnosti, i postavlja se pitanje imaju li uopšte budućnost, i kakvu.

Photo source

Književno veče via Skype

2011-02-21T01:22:00.001-08:00

Na več pomenutom Krokodilu, umesto najavljene Biljane Srbljanović, dobili smo njeno uključenje via Skype iz Bakua (Azejberdžan).

Iako bi prisustvo uživo bilo neuporedivo bolja stvar, Biljanina harizma i šarm voditelja Ivana Bevca i Kruna Lokotara učinilu su da sve ispadne dovoljno ok.

Biseri sa buvljaka

2011-02-17T13:14:00.000-08:00

Na večerašnjem književno-multimedijalnom eventu Krokodil Aleksandar Zograf je prikazao deo svoje kolekcije predmeta nađenih na buvljacima.

Na prvoj fotografiji je Politika koja je izašla u nedelju 6. aprila 1941. godine. Neko je uspeo da je kupi. I sačuva. (Podsećam, bombardovanje je bilo u šest ujutro).

Na drugoj, dve stranice iz časopisa Policija iz 1920-neke (zaboravila sam tačnu godinu). Osim ovog rečnika šatrovačkog, novinar lista je napisao i priču na šatrovačkom, a uz nju i prevod na srpski.

Dokle mediji mogu da idu?

2011-02-17T02:12:00.000-08:00

O trendu rastuće tabloidizacije medija, u koju spada, kako su je nazvali, i 'rasprodaja intime' za Blic govori psihoterapeut Zoran Milivojević. (BTW, komentari čitalaca teksta koji govore o ulozi novina, uključujući Blic, u stvaranju pijace za tu rasprodaju potpuno su na mestu).

Milivojević kaže:

Kako više nema građanska klase koja bi mogla da nametne svoje vrednosti, promenila se i definicija društveno prihvatljivog, što određene televizije i drugi mediji koriste kako bi zaradili na onome što masa traži.

- Mediji zadovoljavaju njihove potrebe i to nenormalno stanje preživljavanja kod nas traje 20 godina. Malo smo postali primitivni a ta reč znači jednostavni, spustili smo se za par stepeni civilizacijski i to se održava kroz žutu štampu i različite programe. Šta je društveno prihvatljivo definiše građansko društvo i zbog toga sada dosta stvari nije sankcionisano nego nagrađeno. To pokazuje kakvi smo zaista, da smo primitivni, da psujemo, da se ponašamo ovako, ne onako.

I, dokle tako? Milivojević zaključuje 'da će se situacija promeniti tek sa restitucijom građanske klase i kada svaka individua bude imala promišljen odnos prema životu i izboru onoga što želi da gleda. Dok se to ne desi neće biti relevatno da li je nešto degutantno, već samo da li se prodaje.'

Ja mislim da je sociološki gledano on potpuno u pravu, ali da postoje još dva faktora:

- Ovakva vrsta medijskih sadržaja postoji u različitim društvima, uključujući i ona sa razvijenom srednjom klasom. Na primer u Americi.

- Bitno je i pitanje regulative, i konkretnih sadržaja o kojima je reč.

Na primer, potez javne ličnosti koja izađe u javnost da priča o svom venčanju, razvodu ili bilo čemu drugom može vam se ne dopadati, no to je potpuno druga vrsta problema od reality programa koji ekstenzivno prikazuju vulgarnosti, međusobno psihičko i fizičko maltretiranje, alkoholne ispade i slično. Prvo je pitanje ukusa, drugo već pomera granice moralno prihvatljivog sadržaja za medije. Zato je, po meni, oštrija regulacija toga kakvi realitiji mogu da se prikazuju i kada (20 h, hello?) neophodna.

fotografija je sa sajta Z. Milivojevića

Beppe Severgnini o Twitteru

2011-02-16T04:48:00.000-08:00

Naravno da su se pisanjem o Twitteru bavili mnogi, ali Beppe Severgnini piše sažeto i interesantno, zatim slušala sam ga i uživo (na druge teme, zajedno sa Popkitchen), najzad, Italijan je, a oni ne preteruju bavljenjem Internetom, pa ni pisanjem o istom, te je to tako sve zajedno interesantno, bar meni.

Evo nekih teza iz njegovog jučerašnjeg teksta o tome kako je i zašto Twitter dnevna vežba mentalne higijene.

(Za prevod na engleski je zaslužan Google Translate, za doradu prevoda ja).

- Twitter is not the younger brother of Facebook. If anything, his cousin... It is more critical, less sympathetic, but sharper.

- Twitter is a daily exercise for mental hygiene, a toothbrush for the brain.

- ...Compliments and criticisms there are immediate, original and fresh.

- For the time being, Twitter is a place for intellectually honest. Hysterical, vicious and cowardly have not yet discovered it. And if they find it out, I suspect that it is not for them.

- Twitter is an instant survey, a temporary Judgement, a joy, a circus, an academic seminar, an outlet, a mood, a way to understand the spirit of the time.

- The risk is addiction, which leads some people to tell their own day in every detail, but since not everyone is Joyce, the effects are sometimes perplessing. A small risk for having a good fun. An oxymoron of the twenty-first century, free and brilliant.

Ja bih dodala i vrlo efikasno sredstvo informisanja. Posebno u kriznim situacijama, o temama koje vas posebno i stalno interesuju, ili o onima za koje je dovoljno da u nekom momentu znate najosnovnije (taman toliko da stane u 140 karaktera) - a da kasnije, po potrebi, znate gde da se vratite i istražite detaljnije.

Šta još?

update:

Ah, da, i za podeliti user name/password za uređivanje sajtova državnih institucija.

photo source

Danube blogging

2011-02-15T04:19:00.000-08:00

Ovih dana bavim se Dunavom, u okviru takmičenja na temu Voda, koje organizovao European Journalism Center.

Moji tekstovi su ovde.

Tema koju sam izabrala mi je vrlo inspirativna jer imam priliku da se bavim nekim od mojih omiljenih gradova, zatim ekologijom, istorijom, raznim umetnostima, društvenim pokretima...

Jasno je koliko je Dunav bitan za ovaj deo Evrope, ali tek kada se malo udubi u istraživanje pokazuje se da ima još mnogo nepoznatih slojeva dunavske priče.

See you there.

Mediji zajednice u Hrvatskoj

2011-02-04T02:37:00.000-08:00

U Hrvatskoj je održan još jedan skup o stanju neprofitnih medija. (O prethodnom sam pisala ovde):

Hrvatska za razliku od većine zemalja EU ima tek 6 neprofitnih radijskih postaja i niti jednu televizijsku. Zašto su mediji koji proizvode javnu vrijednost zanemareni i kako dalje?

Baš kao i u brojnim drugim slučajevima, neprofitne medije u Hrvatskoj prate relativno dobri zakoni, no čini se da tu prestaje sve ono dobro što možemo reći u ovoj priči. (...) Takozvani mainstream mediji su sve tabloidniji, no tiraže im neobjašnjivo padaju, pa se postavlja pitanje trebaju li komercijalni mediji postati neprofitni kako bi ostvarili profit. Ovom zgodnom doskočicom je predsjednik Hrvatskog novinarskog društva Zdenko Duka ukazao na svu zbrku hrvatskog medijskog prostora u kojem su neprofitni mediji, prvenstveno portali i radijske postaje, potpuno zanemareni.

Situacija je i sa mainstream i sa medijima zajednice vrlo slična i u drugim zemljama u regionu, Srbiji i Bosni i Hercegovini, o kojima sam već pisala.

O aktuelnim temama vezanim za medije trećeg sektora u Evropi, pogledajte u najavi Amarc konferencije koja će biti održana krajem februara.

/community alternative media, radio, web portals, Europe, Croatia, Serbia, Bosnia and Herzegovina/

Photo source

Elektronska uprava i ICT u regionu

2011-01-28T04:50:00.001-08:00

Izveštaj e-Governance and ICT Usage Report for SEE 2nd Edition koji je rađen pod pokroviteljstvom UNDP tokom 2010. bavi se razvojem elektronske uprave i informacionih tehnologija u zemaljama jugoistočne Evrope.

Situaciju u Srbiji istraživale smo Marijana Vidas-Bubanja i ja.

Pošto je izveštaj dostupan on-line može biti korišćen kao referenca za druga istraživanja i sl. U odnosu na pre skoro godinu dana, kada smo naš deo posla završile, dosta stvari se dogodilo i promenilo (na bolje), no o tome nekom drugom prilikom.

Zuckerberg i Huffington

2011-01-28T00:10:00.001-08:00

Svetski ekonomski forum u Davosu je u toku. Godinama pratim izveštaje blogera i blogerki, novinara i raznih drugih personalities odande i mislim da je uzbudljivo i zanimljivo mesto za biti u ovo doba godine. Dobar deo onih koje pratim na Twitteru su trenutno u Davosu; zaključujem da sam dobro odabrala ekipu.*

Dakle, everybody who is anybody je između snega, koferencijskih sala i barova ovog zimskog centra. Među njima i Facebook.

Randi Zuckerberg, Markova sestra, vredno intervjuiše razne zanimljive persone. Među njima i Ariannu Huffington. Ćaskale su o Americi danas, bebama, spavanju, Davosu i, naravno, značaju i mogućnostima koje pružaju Internet i društvene mreže.

Film o Njujork Tajmsu

2011-01-25T05:37:00.000-08:00

Nakon Septembarskog izdanja (The September Issue), koji se bavi američkim časopisom Vogue, stiže Prva strana (Page One), sa podnaslovom: A Year Inside the New York Times. Film je prikazan u nedelju na aktuelnom Sundance festivalu.

Kako piše the Daily Beast, film je "ultimately a love letter to the Times, and to the kind of old-school journalism where facts are diligently checked, sources are given a chance to respond, and a level-headed sense of reason prevails over flashy, traffic-driving headlines."

Ovaj tekst navodi da se film bavi životom novine u godini obeleženoj finasijskim problemima i otkazima, i da prikazuje sukob tradicionalnih i novih medija, ali da je, povrh svega, NY prikazan kao 'adaptibilna životinja spremna da ide napred i prihvati nepoznato.'

Prve kritike su uglavnom jako dobre. Guardian je kritičniji, no tema je svakako zanimljiva, tajming odličan, te bi ga bilo lepo pogledati prvom zgodnom prilikom.

Moda i društvo, Elle i Susret

2011-01-22T06:07:00.000-08:00

I još jedanput o časopisu Elle. Nije slučajno, u poslednje vreme je sve bolji, od kada je prestao da objavljuje eseje svuda prisutnih autorki koje pišu uopštene i dosadne tekstove o sreći, lepoti i uživanju u životu, a zamenio ih zanimljivim tematskim blokovima, ličnostima i autorima koje ne srećemo često po štampi, posebno šarenoj.

U februarskom broju jedan od zanimljivih je tekst Borke Pavićević o modi i časopisima kroz decenije, i o posebnim ženama koje su ih povezivale.

Malo ilustracija:

Šezdesetih časopisa ELLE kod nas nije bilo. ELLE je stizao do Beograda uz pomoć stjuardesa JAT-a. Od šezdeset četvrte počelo je izdavanje pasoša i to sa važenjem na deset godina...Dotle se pasoš izdavao sa izlaznom vizom tačno na određene datume, i to samo odgovornima i onima koje služba proveri i sa njima se dogovori.

U to vreme pisala sam političke modne rubrike, a kakve druge to modne rubrike jesu, u omladinskom listu Susret, čija je redakcija razjurena u vreme donošenja „Smernica" posle šezdeset osme. Na poslednjoj stranici novina koje je prelamao arhitekta Slobodan Mašić, a taj prelom je bio čudo od dizajna za sva vremena, mogla se videti modna rubrika „Piše Borka, a crta Vanja". Mašić je, inače, „naređivao" koliko teksta ima da se napiše, e ne bi li se to uklopilo u njegov prelom. {Moj otac je sačuvao neke brojeve ovog časopisa, i mogu potvrditi sve ovo}

***

Devedesetih, početkom rata za rasturanje zemlje i progon civila, nastavila sam da pišem modne rubrike u novoosnovanom nedeljniku Vreme. Sećam se dana kada sam jedva uspela da sastavim rubriku.

***

Kada su rastrgli Našu Borbu na katolički Božić devedeset četvrte...osnovan je list Danas. Tada je moda u listu Danas postala „postdejtonska moda"

***

U ista vremena kada su stjuardese JAT-a donosile ELLE, Seka Kranjc, svakako ne samo uposlenica u Tanjugu već jedna od onih žena koje obeležavaju epohe, dovozila je i ELLE i duh Pariza i kreirala u Beogradu modele koji su se mogli naći samo još u Avenue Montaigne i na stranicama časopisa ELLE. Seka Kranjc je znala da ode u Pariz, da tamo šije toalete koje kao da su sa stranica ovog magazina i da se posle mesec ili dva vrati u Beograd Renaultom Dauphinom punim izabranih materijala i najnovijih izdanja tog časopisa. ..Nije bilo šanera i skidanja krpica sa kamiona, već se radilo i zarađivalo. Nije bilo našeg ELLE izdanja, ali je postojala produkcija. Koja je omogućavala i da se otputuje u svet vozom, a vrati punim Renault Dauphinom.

***

A sada, potpuno je začudna ta podvojenost kostima od scenografije u kojoj se kreću. ...I sve je nekako šanirano, uzajamno se obrće i preprodaje. Baš kada nemamo ništa, imamo naš autorski ELLE.

Drago mi je što se na primeru našeg Elle u sadašnjoj koncepciji pokazuje da inteligencija, intelekt, moda, umetnost, dizajn i stil i te kako mogu zajedno, a da se lepota i uživanje u životu mogu pokazati kroz uverljive priče i primere, a ne samo kroz kvazi intelektualne tekstove ni o čemu, ili kroz estradne karambole koji izazivaju mučninu. I da sve to može biti smešteno i svesno konkretnog vremena i prostora, a ne u nekom zamišljenom svetu u kome žive uredništvo i odabrani sagovornici.

O Njuz.net za internacionalnu publiku

2011-01-16T07:29:00.000-08:00

Bila bi šteta da o Njuz.netu znamo samo mi (i susedi nam).

Zato sam napisala i tekst za magazin European Journalism Centre: Serbia’s news satire phenomenon.

Photo credit

Agitpop.me

2011-01-16T04:18:00.000-08:00

Nova inkarnacija Agitpopa od sinoć je na adresi Agitpop.me

Evo o čemu je reč.

Između ostalog se navodi da je portal "zamišljen kao skup najrelevantnijih i najsvežijih tekstova sa velikih i malih svetskih sajtova a koje čitaoci, uz kratak uvod i naslov na srpskom, zapravo čitaju na originalnom jeziku. AGITPOP.ME je tako jedini dvojezični domaći sajt na kojem posetioci mogu da vode polemiku na svom jeziku, a koja se tiče tema koje su plasirane na mestima koja se zovu SALON, GUARDIAN, ADVOCATE, CRACKED, NATION, WIRED, HUFFINGTON POST itd."

Koncept news agregatora sa autorskim pečatom + blog, komentari, fotografije... se pokazao uspešnim u navedenim slučajevima (ja nikako ne bih propustila ni the Daily Beast), a kod nas je nedostajao. Tako da, uz kombinaciju sa kreativnom i iskusnom ekipom, očekujem da će ovo biti interesantno i provokativno online me.stašce.

Dve knjige o uticaju medija

2011-01-14T02:28:00.000-08:00

U poslednje vreme pojavile su se dve zanimljive knjige o kojima sam ovih dana čitala iz različitih izvora (ni jednu za sada nisam lično pročitala).

Jednu je napisao Douglas Coupland, autor svojeremeno jako popularne Generacije X. Knjiga se zove: Marsall McLuhan: You Know Nothing Of my Work. Ova knjiga je, kako autor teksta u Njujork Tajmsu piše, specifična biografija najpoznatijeg teoretičara medija, o čijim medijskim uvidima znaju i mnogi koji se ne bave ovom oblašću. (Njegovi koncepti su 'globalno selo', 'medij je poruka' i drugi). Njegove opservacije na temu dometa i uticaja medija bili su daleko ispred epohe u kojoj je živeo i moći medija u tom periodu. Mnoge od tih opservacija bile su vrlo skeptične ili eksplicitno kritičke prema tome šta će društvu doneti razvoj medija. A Internet se tada nije ni nazirao...

Fast forward nekoliko decenija, et voila: Egveny Morozov objavio je knjigu The Net Delusion: How Not To Liberate the World.

U toj knjizi "Morozov shows why we must stop thinking of the Internet and social media as inherently liberating and why ambitious and seemingly noble initiatives like the promotion of Internet freedom might have disastrous implications for the future of democracy as a whole."

Primeri iz raznih zemalja, uključujući Rusiju, Iran (sećamo se 'twitter revolucije'), Liban...pokazuju kako se Internet i te kako može koristiti za razne destruktivne namere. (To 'može' naravno ne znači da i mora, odnosno da ne može i drugačije).

I sami imamo dosta primera te vrste sa desničarskim i sličnim grupama na Facebooku i drugim Internet lokacijama, online govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Ako je naručivanje knjiga previše zahtevno, predlažem barem čitanje linkovanih i drugih tekstova o njima. Vreme je da posle praznika ponovo provežbamo vijuge.

Ah, da, Morozova sam srela pre oko tri godine u Pragu na ovom seminaru, koji je organizovao Transitions Online za koji povremeno pišem, i gde je on tada radio. Držao nam je jedno predavanje. Sećam se da smo imali diskusiju na temu koliko je vredeo Facebook u to vreme i hoće li ga Mark prodati i šta bi od svega toga moglo biti. Mogla bih reći da je tada još uvek bio Internet optimista. No, duge su 3+ godine u savremenom online svetu.

COMMUNIcation and COMMUNIty development

2011-01-04T01:16:00.000-08:00

Bila sam vredna i napisala prvi tekst u 2011.

Izvor mi je bila knjiga Understanding Community Media, koju je uredio Kevin Howley.

Evo odlomka:

Participatory approaches proved to be invaluable for creating development messages that were culturally relevant and appropriate within a specific social setting. By incorporating indigenous knowledge and traditions into development projects, better understanding between development workers and local communities has been achieved. Also: Participatory communication provides local communities with a sense of agency and ownership of development projects. Participatory communication raises the community's awareness of its own resources and talents, likewise its ability to change at least some aspects of daily life.

Ostatak je ovde.

photo credit

Marina Abramović & Elle

2010-12-28T02:29:00.001-08:00

Konceptualna umetnica Marina Abramović je na naslovnoj strani najnovijeg broja srpskog izdanja časopisa Elle. Uz Marinu, ovaj broj pažnju posvećuje i još nekim vizuelnim umetnicama kod nas, u okviru teme Women in Art.

Marina na naslovnici privukla je pažnju medija: O ovome piše njujorški Observer koji podseća na intervju koji je dala američkom Elle u martu. (Jedan od njenih performansa od pre nekoliko godina predstavljen je u epizodi Seks i grad, intervju u US Elle podseća na to: Her human diorama piece was preserved in pop culture history when she permitted it to be depicted on an episode of Sex and the City. (She says she was amused rather than offended at how the mass media “caricatures” performance art.) )

Niz blogova i portala takođe beleži da je Marina Abramović na naslovnoj strani Elle Srbija za januar 2011. Jedan od njih je iznenađen: It's not so much that they chose the renowned performance artist for the January 2011 cover (above); rather, it's the fact that there is an Elle Serbia.

Well, kao što svi znamo, život je pun iznenađenja.

/Elle Serbia January 2011 cover Marina Abramovic/

Kraljice naslovnih strana: Princeza Dajana

2010-12-27T01:52:00.000-08:00

Kao i Džeki, i princeza Dajana je ponovo aktuelna, povodom priprema za venčanje njenog sina, princa Vilijama.

O njoj i njenom životu napisano je mnoštvo knjiga. Mnogi tvrde da je jedna od najboljih biografija čija je autorka Tina Braun (Tina Brown), od skoro urednica Newsweeka, ranije Tatlera, Vanity Fair i New Yorkera.

/Holiday special: The queens of cover pages/

Kraljice naslovnih strana: Džeki Kenedi

2010-12-23T01:38:00.000-08:00

Dolaze praznici, pravio vreme za revijalni ton i teme.

Još dosta naslovnih strana sa The Jackie možete naći i ovde.

Poslednjih nedelja mediji su je dosta pominjali: Pojavile su se istovremeno čak dve knjige koje se bave njenim radom u izdavaštvu, u periodu nakon slavnih muževa. Preporučujum ovaj tekst iz Njujork tajmsa. I ovaj odlomak u The Vanity Fair iz jedne od njih.

/Holiday special: The queens of cover pages/

2010. na Media Mix blogu

2010-12-16T02:58:00.001-08:00

fotografija je sa TEDx događaja u Njujorku u septembru

Godina se bliži kraju, vreme je za sumiranja. Blogger kaže da sam do sada u 2010. objavila 69 tekstova. Što je manje u odnosu na prethodne godine. Ipak, ako uzmem u obzir šta sam sve osim ovoga radila tokom ove godine, i više sam nego zadovoljna postignutim.

Ispod su postovi koji su mi najdraži ili najzančajniji iz prethodnih 12 meseci:

* Media Landscape: Serbia

* TH!NK3 New York City Trip Winners Announced

* Nedelja u Njujorku u slikama

* Nedelja u Njujorku u slikama, 2. deo

* To je taj razvoj online scene kod nas?

* Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

* Medijska strategija

* Moj intervju za sajt Pulitzer Centra

me happy

/my favorite posts in 2010/

Srem, novine i vino

2010-12-06T10:45:00.000-08:00

Za proslavu pedeset godina postojanja, Sremske novine iz Sremske Mitrovice pripremile su posebno pakovanje vina Portugizer sa svojim znakom. Lepa ideja. Kao i vino.

Revija Kolubara: 200 meseci

2010-12-05T13:06:00.000-08:00

Prvog decembra iz štampe je izašao 200. broj valjevske mesečne Revije Kolubara.

Bravo tata.

Persona: Dragan Babić

2010-12-01T06:22:00.000-08:00

Emisija Moj Beograd sa Draganom Babićem, emitovana pre nekoliko dana (ako bi mene pitali, podcast bi bio više nego dobrodošao), podsetila me na to koliko je malo istinskih intelektualaca u našim medijima i koliko se to održava na kvalitet istih tih medija.

Poslednjih godina uglavnom je odsutan iz medijskog i javnog života. O tome ga je pitao i Playboy:

Playboy: Zašto vam se dopada anonimnost? Zar ne poželite, ponekad, javno da se opredelite, prokomentarišete nešto, pobesnite čak...

Babić: Opredeljivao sam se, usprotivljavao, komentarisao i bio besan, čak, čitavog života. Privlačnost našeg psihopatološkog društva sve više opada, neke reakcije se ponavljaju. Rođeni, svakodnevni komentatori života, mada uslovljeni vaspitanjem u našem psihopatološkom političkom društvu, pretvorili su svoje privatne traume, plitku naučenost i lukrativnu pristrasnost u prigodnu naviku.

A u intervjuu za Politiku početkom 2008. godine govori - oporo - o našoj medijskoj i TV sceni:

Istovremeno, na većini srpskih protočnih TV kanala danas građansku kulturu i obrazovanje šire reakcionarno nepismeni klovnovi (…) Održavanje i negovanje najnižeg ukusa za najniže društvene slojeve i strasti može se razumeti i kao osveta za dugo i bezuspešno potiskivanje palanačkog cerekanja i straha od napada. Koga taj kaljavi povratak u slobodu „komponuje”? Nekada mi se činilo da smo društvo sa osujećenim potrebama, a danas da smo društvo sa specijalnim potrebama. Vešta i prosta zloupotreba reči kao što su hrabrost, dostojanstvo i čestitost izbacila je iz srpske leksikografije i istorije skromnije i tačnije reči kao što su rad, znanje i napor.

Njegove reči su gorke, a rečenice zahtevne. Njegova autobiografska knjiga Putovanje na kraj jezika je, međutim, rasprodata. Dovoljnom broju ljudi je tokom ove decenije, očigledno, trebalo baš to.

photo credit: Playbo/B92

Njuz.net

2010-11-29T09:47:00.000-08:00

U nizu zanimljivih pojava na našem webu ove jeseni, svakako je i Njuz.net, sajt specijalizovan za 'vesti u ogledalu'. Ispostavilo se da ovo neće biti samo Internet zabava, nego i fenomen sa uticajem na druge medije koji uveliko prenose vesti Njuz.net kao da su istinite.

O ovom fenomenu je izvestila emisija Red Carpet na hrvatskoj TV Nova. Kako se iz priloga može videti, ljudi u medijima su prilično zatečeni i zbunjeni. Čime zabava postaje još veća.

Moje omiljene vesti do sada na Njuz.net su ova vezana za GSP i jedna vezana za poziv za izlazak iz kuće.

Naši mediji o EU: Srela se dva političara i pričala

2010-11-22T03:33:00.000-08:00

O istraživanju koje je prethodnih meseci sprovedeno na temu izveštavanja štampanih i elektronskih medija u Srbiji o EU integracijama bilo je dosta izveštaja ovih dana (još jedan primmer). Meni je najzanimljiviji onaj iz Politike, objavljen 20. novembra, pod naslovom: EU tema "bez mesa".

Govori Rasel Pisgud (Russell Peasgood), novinar i urednik BBC i saradnik BBC Trust, sada lider tima koji pomaže medijima u Srbiji u okviru projekta Media Fund Serbia da poboljšaju svoj rad:

"Kao novinar mogu da kažem da su izveštaji o EU jako loši. Reporteri intervjuišu samo zvaničnike i birokrate koji govore nerazumljivim jezikom i običan čovek ne shvata o čemu se tu uopšte radi – objašnjava Pisgud.

Na osnovu članaka u štampi i priloga na TV ispitanici ne mogu da shvate šta će ulazak Srbije u Uniju značiti za radnike, studente, penzionere.

– Novinarskim žargonom rečeno – nema mesa. Stalno se prikazuje da se sreću dva političara. Ili da neki zvaničnik posetio fabriku. To nije nešto što običnog čoveka zanima. Ljudi ne razumeju kako se sve što čuju na TV ili pročitaju u novinama o EU odnosi na njihov život.

Učesnici istraživanja su otkrili da ih uopšte ne zanima da li je neki evropski birokrata došao u Beograd. Ono o čemu žele da znaju nešto više je kako žive mladi u Uniji, kakve su tamošnje plate i socijalna zaštita, koliko koštaju jabuke u Londonu i koliki porez plaćaju Francuzi."

Godinama radim na analizama sadržaja medija na temu EU integracija, i ono ššto mogu da kažem je da se situacija skoro uopšte ne menja. Povremeno se pojavi neki dobar prilog ili tekst, ili serija istih, tek da pokažu da (neki) novinari/novinarke umeju to da urade kako treba.

/Serbian media about EU integration; monitoring Serbian media/

Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

2010-11-20T01:32:00.000-08:00

Pre nekoliko meseci napisala sam ironično naslovljen post To je taj razvoj online scene kod nas? Ništa tu nemam da oduzmem, a ljudi su u komentarrima ovde i na drugim mestima dodali i druge primere sličnog tipa.

Srećom, to nije cela priča o dešavanjima na našoj Internet sceni.

Pre nekoliko dana dobila sam mail od Amerikanke (pročitala je tekst Media Landscape - Serbia) čija organizacija se bavi proučavanjem uloge online i alternativnih medija u stvaranju društvenih promena. Interesuju ih inovativne prakse online medija i društvenih mreža u promociji dijaloga, građanskog angažmana i demokratije na svakodnevnom nivou, i kako sve to izgleda u Srbiji.

Ispostavilo se da na ovu temu ima dosta da se kaže.

Ovo je ono čega sam se ja setila:

- Facebook, kao najpopularnija društvena mreža, često je poslednjih nekoliko godina korišćen za pokretanje različitih diskusija i akcija, koje su povremeno okupljale jako veliki broj ljudi. Te inicijative su bile različitih vrsta, nekad humanitarne i progresivne, a nekad obeležene govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Nisam sigurna da li se neko sistematično bavio proučavanjem ovih prvih, ali znam da je Jelena Maksimović pisala i pričala o upotrebi društvenih mreža od strane nacionalističkih grupa (link, link).

- Twitter se koristi za stalnu diskusiju o različitim temama. Bio je koristan, između ostalog, tokom Parade ponosa 10. oktobra. Preko njega ste mogli da dobijete informacije od ljudi koji su bili učesnici Parade, zatim od onih koji su se našli na ulici i bili svedoci nasilnih protesta i rušenja, kao i informacije od ljudi koji su pratili medije, ili jednostavno iznosili za i protiv mišljenja.

- Ovih dana je Internet zajednica pokrenula sajt Ja za Kraljevo, kao način prikupljanja informacija i pomoći za zemljotresom teško pogođeno područje.

- Pomenula sam i BlogOpen (godišnji skup blogera iz Srbije i regiona), projekat Istinomer, školu web novinarstva.

Zaključak koji je moja mail sagovornica iz toga izvukla da je blog zajednica u Srbiji (na njeno iznenađenje) dobro povezana, aktivna i inovativna potpuno je opravdan.

Jučerašnji post na blogu Pećko pivo bavi se istom temom i pominje još neke zanimljive inicijative. After all, pokazuje se, jesen je kreativno i interesantno doba godine, kad se ne prepuštamo nego stvaramo.

/Serbian online media; Internet media in Serbia/

Mediji zajednice u Bosni i Hercegovini

2010-11-17T02:26:00.000-08:00

Nedavno je u izdanju Medija centra iz Sarajeva objavljena knjiga Komunikacija i zajednica: građani, mediji i lokalna uprava u Bosni i Hercegovini (urednik Tarik Jusić). Knjiga je dostupna online.

Meni je najzanimljivije bilo poglavlje: Radio zajednice u Bosni i Hercegovini: Mogućnosti i izazovi, koji su napisali Catherine Coyer i Joost van Beek, oboje iz Center for Media and Communication Studies - CMCS (Budimpešta).

U ovo poglavlju govori se o dozvolama za neprofitne medije koje su od ove godine uvedene u BIH, od pravnom, medijskom, društvenom i finansijskom okruženju za razvoj medija zajednice, kao i o voj vrsti medija u Evropi, i inicijativama različitih institucija da se oni ojačaju.

Posebno je interesantna analiza nekoliko slučajeva radio stanica koje posluju sa komercijalnim dozvolama a ispunjavaju različite društvene funkcije karakteristične za medije zajednice.

/Community media radio stations Bosnia and Herzegovina/

Media Landscape: Serbia

2010-11-11T23:23:00.000-08:00

European Journalism Centre (EJC) objavio je na svom sajtu novo izdanje Media Landscape - pregled medijskih scena u zemljama Evrope (i još po nekim). Tu se prvi put našao i tekst o medijskoj sceni Srbije. Pisale smo ga Jovanka Matić i ja.

Bavi se svim tradicioalnim medijima, zatim razvojem interneta i online medija, novinarskim udruženjima i regulativnim telima, zakonima u ovoj oblasti, obrazovanjem budućih novinara i perspektivama razvoja.

EJC Media Landscape pratim odavno, tekstove o nekim zemljama i njihovim medijskim sistemima pažljivo sam čitala, drago mi je da je tu najzad i tekst o Srbiji i da sam u tome učestvovala.

photo credit

/Serbian media landscape, media in Serbia, research Serbian media/

EU: Izvestan napredak

2010-11-11T04:25:00.000-08:00

Izaz 'some progress' često se koristi u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija. Iako se, kao i prošle godine, navodi da je progres nastavljen, rekla bih da je ocena ove godine nešto uzdržanije pozitivna. (Ali je bolja nego 2008. godine).

Između ostalog se kaže:

- Some progress can be reported on electronic communications and information technologies. Market competitiveness is still limited.

- There has been some progress on information society services. A law regulating e-commerce

and implementing legislation regarding the law on electronic documents have been adopted.

- As regards audiovisual policy, implementation of the law on public information and its amendments has continued, producing some positive effects such as greater responsibility for distribution companies, founders of media outlets and editors-in-chief as well as increased accountability for breaking the presumption of innocence and violating the rights of minors.

However, some provisions of the law include excessive fines for the violation of professional standards and for non-registration of media outlets.

- Preparations for a comprehensive media strategy are ongoing.

I zaključak:

Overall, preparations in the area of information society and media have continued. The

legislative framework has been strengthened, but implementation remains slow and

inadequate market and regulatory developments in the electronic communications sector are

of particular concern. Preparations in the field of information society services are moderately

advanced. In the audiovisual area, media legislation needs to be aligned with the acquis, and a

number of provisions of the law on public information continue to raise concerns.

Sve u svemu, ovim ritmom, jednog dana u budućnosti zakoni će postojati i poštovati se, strategije će biti dobro promišljene i prihvaćene, politika neće smetati biznisu, a biznis i politički interesi medijima i građanima, postojaće stimulativno okruženje, novinari će biti (dobro) plaćeni, i sve tako...Samo se ne zna kada će biti taj dan.

photo credit

/EU Commission report about development of Serbian media, communications, information technologies/

TV kopije

2010-11-10T01:34:00.000-08:00

Kad smo se pre oko mesec dana još jedanput grupno izblamirali, ovog puta u Đenovi, pregled italijanske štampe sutradan me još više pokopao. Nemili događaji sa fudbalskog stadiona dominirali su web izdanjima njihovih novina. Zato je imitacija u Le Iene bila iznenađujuće podsećanje da se situacija može gledati i kao smešna.

Nakon što sam stavila link na Facebook bilo je raznih komentara i lajkova od osoba kojima je malo laknulo, kao i meni.

Onda se javio jedan moj italijanski prijatelj, i dopisivanje je teklo ovako:

On: you liked that? In Italy, that TV show is one of the dumbest ever seeen.

October 15 at 10:44am

Ja: I don't know this show, just like that they make fun of this creature. (Although, it must be said, I enjoyed some dumb Italian TV shows before my stupid cable turned IT channels off)

On: your cable turned IT show because maybe they were horribles? We don't shine like stars for brilliant Tv broadcasting...ahahah.

Ja: Let me tell you that some of our popular shows TRY to look like Italian, but fall behind them. Then you can imagine..

Fast forward nekoliko nedelja, i vidim u nekoj najavi Pink TV programa: U igrokazu koji se zove Kursadžije ili nešto along the line vidim imitiaciju iste osobe i istog događaja na isti način. Program nisam odgledala, ne znam u kakav je kontekst imitacija stavljena, ali znam otprilike koji je doživljaj imao pomenuti italijanski prijatelj kad je gledao njihov show.

Temom kopiranja stranih TV programa bavi se i ovonedeljni časopis o poznatima Puls:

"Po principu 'copy-paste', iliti gledaj strance pa kopiraj, na domaćim TV stanicama niže se emisija za emisijom ili šou za šouom koji su identični nekima sa stranih televizija. Isti su i džinglovi, najave, a o scenografiji bolje da i ne pričamo. Da li to znači da je autorska mašta i kreatvnost presušila ili se svi vode logikom zašto menjati uspešni oprobani recept?"

Kao kopije pominju se: Priče nikad dosta (Gorica Nešović), Veče sa Markom Živićem, Veče sa Ivanom Ivanovićem, Žikina Šarenica, Vikendvizija (Lea Kiš), Amidži Šou (Ognjen Amidžić).

Ja mislim da je to što su kopije najmanji problem svih ovih emisija, no korisno je da se neko i time pozabavio. U Pulsu ako vas interesuje možete pogledati ko je koga tačno kopirao, čak i koga su kopirali oni koje kopiraju.

Mixed Media, 2. izdanje

2010-11-08T01:40:00.001-08:00

Media Mix je još u prvom, ali knjiga Mixed Media po kojoj je moj blog dobio ime sada ima svoje drugo izdanje, i to nakon 40 godina. Za ne koji misle da su hibridni mediji skorašnja pojava, knjiga Bore Ćosića je umetnički primer da su raznorodne stvari počele da se kombinuju i slažu još odavno.

Iz Vikend Danasa prenosim:

Svih ovih 40 godina je vreme potvrđivalo teze na kojima je Bora Ćosić zasnovao svoje prvo izdanje, a i ovo novo to pokazuje. U njemu su izbrisane sve granice i stege između medija i različitih umetničkih izraza a kao najupečatljiviji utisak se javlja razigranost i teksta i drugog materijala. Knjiga je i u ono davno vreme otvorila teorijsku raspravu pokazujući da se može funkcionisati na nekoliko umetničkih nivoa u isto vreme, a kasnije se to samo potvrđivalo sve do današnjeg vremena kada vidimo da mladi bez ikakvih problema samo tako i funkcionišu - na pet kanala istovremeno - istakao je za Danas književnik Vladimir Arsenijević, urednik druge knjige Mixed Media.

I još:

Knjiga je kreirana po principu mixed-medie, kao vanredan primer kolažirane strukture vizuelnog i pisanog materijala: eseja, reprodukcija, citata, isečaka iz novina, fotokopija... koje na višeslojan način povezuju istoriju umetnosti 20. veka, konceptualnu umetnost, filmsku teoriju, filozofiju, društvenu kritiku i sociološka istraživanja, kreirajući specifičan index/enciklopediju pojmova. U uvodnom tekstu novog, proširenog izdanja, ističe se da se Mixed Media, između ostalog, osvrće na umetničke prakse u tom trenutku, na internacionalni neoavangardni pokret 60-ih godina (i kasnije), o pokretima i praksama kao što su Fluxus, neodada, neokonstruktivizam, vizuelna poezija, kasnije konceptualna umetnost... koji kao glavno svojstvo imaju princip mixed-medie.

Drago mi je da vidim da ovo delo nije zaboravljeno.

Prvo izdanje imam, nameravam da vidim šta je umetnik skockao u mešuvremenu.

Moj tekst u Ekonomistu

2010-10-30T00:21:00.000-07:00

U novom Ekonomistu je moj tekst o dešavanjima vezanim za septembarsko zasedanje Ujedinjenih Nacija u Njujorku i ljude i događaje koje sam upoznala tokom boravka tamo tih dana. Među njima su novinar, dobitnik Pulicerove nagrade, sada šef odseka za novinarstvo na Kolumbiji Džoš Fridman (Josh Friedman) - ovde je njegov tekst o savremenm medijima nedavno objavljen na sajtu sarajevskog Medija centra - i šta misli o izveštavanju o temama razvoja u svetu.

Takođe, i Melinda Gejts (Melinda Gates), koja je na TEDx skupu održala vrlo zanimljivo predavanje o tome šta se u različitim sferama (uključujući razvoj) može naučiti od Coca Cole.

Pisala sam i o napretku Srbije u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva Ujedinjenih Nacija tokom prethodnih godina.

Ekonomist je zanimljiv časopis, tako da eto još jedne preporuke. Ja bih svom tekstu dala drugi naslov, no, dobro.

***

Drugi njujorški tekst objavila sam u Kolubari. Za razliku od Ekonomista, njega je moguće pročitati i online. U njemu: Ljudi, ulice, kafei, saobraćaj, MOMA...

Fotografije u oba teksta su moje.

Mi na Facebooku, Mark Zuckerberg u Njujorkeru i bioskopima

2010-10-23T01:42:00.000-07:00

Harvard campus ovog septembra, slikan tokom male američke ture po Istočnoj obali. Mesto gde je pre šest godina nastao Facebook.

Film The Social Network (Društvena mreža) - koji govori o nastanku Facebooka i njegovom osnivaču Marku Zuckebergu (pisala sam i o ostatku porodice)- stiže uskoro i kod nas, prvo na Cinemaniu (iskustvo sa blagajne: karte će po svoj prilici biti rasprodate vrlo brzo).

Časopis The New Yorker objavio je u septembru opširan intervju sa Markom, koji inače nije sklon medijskom eksponiranju.

Evo nekoliko ilustracija tog teksta:

Zuckerberg’s business model depends on our shifting notions of privacy, revelation, and sheer self-display. The more that people are willing to put online, the more money his site can make from advertisers. Happily for him, and the prospects of his eventual fortune, his business interests align perfectly with his personal philosophy. In the bio section of his page, Zuckerberg writes simply, “I’m trying to make the world a more open place.”

***

In the October issue of Vanity Fair, Zuckerberg is named No. 1 in the magazine’s power ranking of the New Establishment, just ahead of Steve Jobs, the leadership of Google, and Rupert Murdoch. The magazine declared him “our new Caesar.”

***

He [Aaron Sorokin, scenarista filma]called the film “The Social Network” ironically. Referring to Facebook’s creators, Sorkin said, “It’s a group of, in one way or another, socially dysfunctional people who created the world’s great social-networking site.”

Bilo kako bilo, i Mark Zuckerberg je na Facebooku, i ima 879 prijatelja, ali njihov identitet nije vidljiv svakome.

Film je dobio dobre kritike. Jedva čekam da ga pogledam.

A za one koji žele da znaju baš sve/skoro sve o funkcionisanju Facebooka u praksi (šta donosi popularnost i vidljivost, a šta ne), The Daily Beast otkriva 10 tajni.

Pogled sa strane: Bijana Srbljanović

2010-10-10T03:24:00.001-07:00

U časopisu Cord (broj 74) objavljen je odličan intervju sa Biljanom Srbljanović (foto je očigledno iz drugog intervjua). U ovom intervjuu ona govori o svom radu, životu koji vodi kao supruga ambasadra i tome kako se ta uloga uklapa u njene životne vrednosti, zatim o imidžu Beograda kao 'party destinacije' itd. Između ostalog priča i o tome koliko i kako prati dešavanja u Srbiji i kako joj izgleda medijska i javna scena:

I completely live in the world of modern communications. I am completely addicted to the Internet and I cannot live offine. News from around the world is within easy reach, and my day always starts with going through newspapers from Belgrade, France and Azerbaijan - in that particular order. So, I cannot take any rational or objective stand. The only difference is that in a way, through this long-term expatriation of mine, I have become particularly insensitive to topics and events that are capable of suddenly and fervently setting Serbia on fre. The media and public scene in Serbia functions in intervals between two great scandals. Sometimes, it is some big corruption affair, sometimes voting on an impermissibly undemocratic yet important act, sometimes simply a jet-set offense, no matter how pathetic that jet-setter is. Either way, I am under the impression that people exist in the dynamics between a short-lived and fervent interest in a particular case (which always, always, always fnishes without any consequences or any conclusion) and a complete indifference for most of the time.

Ostatak razgovora sa Biljanom Srbljanović je ovde.

A u Salemu...

2010-10-08T12:35:00.000-07:00

Sve se vrti oko veštica, pa i novine - The Salem News

Nedelja u Njujorku u slikama, 2. deo

2010-10-08T12:06:00.000-07:00

1. deo je ovde.

TEDx Change New York, u organizaciji Gates fondacije.

Najbolji provod u nedelju popodne je u Apple store.
U duhu poznate reklame: Nedeljnji Njujork Tajms - pet dolara; čitanje omiljene rubrike omiljenih novina u parkiću - neprocenljivo.

Moj intervju za sajt Pulitzer Centra

2010-10-04T02:47:00.000-07:00

Moj intervju za sajt Pulitzer Centra u UN Digital Lounge u Njujorku.

Prenet i na The Huffington Post.

Nedelja u Njujorku u slikama

2010-09-28T06:09:00.000-07:00

Post New York Week in Pictures koji sam napisala (i islikala) za TH!NK 3 blog platformu o razvojnim ciljevima Ujedinjenih Nacija.

TH!NK3 New York City Trip Winners Announced

2010-09-07T02:23:00.000-07:00

Više puta sam pisala o blog takmičenju u kome sam učestvovala od marta (slika je sa svečane inauguracije u Briselu).

Pre nekoliko dana objavljena su imena nagrađenih u jednoj (od ukupno tri) faze takmičenja. Među njima sam i ja.

Tako da u drugoj polovini septembra idem u Njujork na razna dešavanja vezana za zasedanje Ujedinjenih Nacija o ostvarivanju Milenijumskih ciljeva, odakle ću i izveštavati - sa ostalih dvoje pobednika.

Malo je reći da je ovo jedinstveno iskustvo za mene i da sam vrlo radoznala kako će sve to izgledati.

Stay tuned...

Ženski Internet

2010-08-24T01:49:00.000-07:00

U nedavnom blog postu na sajtu italijanskog izdanja časopisa Grazia, autorka beleži revoluciju na Internetu koja se dešava u Americi (ili, ja bih rekla, već se desila pre par godina), a obeležena je dominacijom žena, od kojih su neke vrlo poznate, kao Ariana Hafington ili Tina Braun. Ona pominje The Huffington Post, The Daily Beast, Jezebel, www.wowowow.com, kao i tradicionalno žensko blogersko okupljanje BlogHer.

Autorka se na kraju pita šta se dešava sa Italijom, i kada će se u ovoj zemlji otkriti moć žena na Internetu? S obzirom na to da se u Italiji Internet teško prima/primio, to će potrajati. Ipak, već pomenuti časopis Grazia pozitivan je primer, gostujući i stalni blogeri na njihovom sajtu vrlo su raznovrsni i zanimljivi.

Što se nas tiče, jako mi je drago što sam u poslednje vreme otkrila blogerke koje se na kreativan i inspirativan način bave modom, dizajnom, lifestyle temama i slično. Osim Jane, koju pratim od početka, sada redovno čitam i ono što piše i postuje Jelena, Marina, Jovana.

update:

Evo i jednog posta od pre tri godine na sličnu temu i sa istim naslovom.

To je taj razvoj online scene kod nas?

2010-08-12T01:48:00.000-07:00

Radite npr. u firmi koja se bavi press clippingom, monitoringom i istraživanjem medija. Klijent te firme je PR agencija, koja opet ima velikog klijenta, pa i jedni i drugi radite za njega. Sve u redu. Prate se štampani i elektronski mediji, kao i online publikacije.

Tu stižemo do problematičnog dela.

Jer, šta o aktivnostima neke velike firme objavljuju online publikacije (blogovi, news agregatori, portali)? PR saopštenja. Jasno, oni po pravilu nemaju novinarske ekipe koje bi išle i bavile se sakupljanjem izjava, objavljivanjem originalnih fotografija, video zapisa i slično, tako da je neko oslanjanje na PR materijal logično. Može se na netu (blogovi, Twitter, Facebook) videti kako se kod nas prave ti kontakti između marketinških PR agencija sa jedne strane i online/blogo sfere. I to je u redu, pretpostavljam da je korisno i jednima i drugima.

Iz toga nastaju dve moguće situacije.

Prva: Da se npr. blogerima neki proizvod ili usluga da je testiraju određeno vreme. Oni to i rade, i o istom obaveštavaju svoje čitaoce (preko bloga i društvenih mreža koje koriste). Pri tome se poštuje pravilo da se: a) navede o kakvom je dogovoru reč, b) koliko je moguće objektivno prenesu svoji utisci - i oni pozitivni i oni negativni - o proizvodu/usluzi.

Ovaj scenario deluje mi potpuno fer i profesionalan, naglašavajući značaj i prednosti novih medija. A to je da firme mogu da dobiju povratnu informaciju od osoba kojima je tema bliska, i koje umeju da svoja mišljenja verbalizuju precizno i efektno, a uz to i da ih podele sa svojim čitaocima, a da pri tome nisu profesionalni novinari već pojedinci (što bi se reklo 'obični građani'). Naravno, uvek postoji rizik da će ocene biti negativne, ali u svetu su se mnogi opredelili za mišljenje da je najbitnije dobiti prostor i biti pomenut. Jer, koga nema u Google pretrazi, taj i ne postoji (uglavnom)

Druga: Bloger, vlasnik/urednik portala dobije/nađe PR saopštenje. Objavi ga. Bez disclaimera da je u pitanju PR saopštenje. Bez ikakve uređivačke intervencije: Dakle u punoj dužini, sa svim bitnim i nebitnim detaljima. Takođe, bez ikakvog propratnog komentara, rekacije, ocene. I tako stalno. Odnosno, nedostatak novinara i drugih resursa spoji se sa nedostatkom stava, mišljenja, utiska. Ili bar najosnovnije informacije da je to što čitate PR tekst.

Mešanje PR objava i novinarstva, bez naglašavanja šta je šta, protivno je novinarskim standardima. Ipak, da li se dešava u tradicionalnim medijima? Da. U manje uređenim medijskim sredinama, kao što je naša, češće nego u drugim. Da li je onda logično da se to isto dešava i u nerelegulisanoj Internet sferi? Da. Da li je to poželjne i pozitivno? Nije.

Da se vratim na klijenta sa početka. Među informacijama vezanim za njihove aktivnosti, dobar deo dolazi sa Interneta. U 100 posto slučajeva u pitanju su PR objave iz Situacije broj dva.

Šta to govori?

Jedan: Da klijent i (moguće) blogeri/vlasnici portala mogu biti zadovoljni/imati koristi od ove situacije.

Dva: Da su se slabosti tradicionalnih medija prenele i na nove, i da su i u jednima i u drugima medijska etičnost, profesionalnost, kreativnost, pre izuzetak nego pravilo.

Tri: Da je sve to zajedno jako dosadno, i da su kredibilitet i starih i novih medija sa razlogom niski.

photo credit

Kako napraviti časopis?

2010-08-04T02:05:00.000-07:00

Baš u vreme krize štampe poslednjih godina, pojavila su se dva filma koja su nam prikazala život u redakcijama - modnih magazina. U pitanju su, naravno, Đavo nosi Pradu (može se i čitati) i The September Issue.

Ovog leta, u Summer Blogu (na engleskom) urednice italijanskog Vogue France Sozzani možete čitati o istoj temi.

Na primer, o tome kako su se odlučili da jedan broj u potpunosti posvete crnim manekenkama. Ili, koja su radna mesta u okviru redakcije. Ili šta su istine, a šta zablude o radu u Vogue, ili bilo kom modnom magazinu.

Evo i nekoliko ilustracija:

Life at Vogue? Please forget about the Devil wears Prada. Miranda doesn't exist!

***

Planning a magazine is not a mathematical operation, it's the result of a series of encounters, exchanges of opinion with designers and editors, projects and ideas that photographers send with their suggestions for photo shoots or simple inspirations arising from events people talk about, from a new film to the discovery of a new model.

The release of a new issue is a mix of perfect organization and absolute randomness.

***

Each issue is a surprise, no matter if everybody likes it or not. You need to dare and not to be afraid of changing things. This was just to explain that yes, we do make plans, but what's unexpected and surprising is there, in front of us. You have to be able to see it, to catch it and to have the courage to take risks.

If we planned everything with extreme nit-picking, we would risk to bore both ourselves and our readers to death.

***

The work in a fashion magazine can be a dream and sometimes true hell. But you are never in a limbo!!!

Bilo bi zanimljivo čitati nešto slično i u domaćem kontekstu. Urednice i urednici, eto ideje...

update:

Jelenin tekst o pripremi broja modnog magazina u jednoj redakciji u Srbiji

Mad Men & Media

2010-08-01T06:45:00.000-07:00

CD sa prvom sezonom Mad Men je dugo čekao. Takođe, čitanje mnoštva tekstova u stranim magazinima bilo je pointless bez prethodnog gledanja serije. Ali, došao je vikend da MedManMyself.

Pred početak četvrte sezone, mediji su puni različitih tekstova o ovoj seriji i stilovima života o kojima ona govori.

Evo jednog zanimljivog pregleda:

The fourth season of AMC’s “Mad Men” debuts Sunday, and the media is having a helluva time hyping its return.

Paste magazine, for example, has gone “completely overboard” in its coverage, presenting a full-on “Mad Men Takeover” of its website – replete with character mixtapes, an interview with an Ithaca, New York band called the Don Drapers and a how-to guide for stocking your home bar (“Drink Like a Mad Man: The Essentials for a Respectable Home Bar”).

Vulture does one better, offering a “Video Guide to Getting Drunk the Mad Men Way.”

PopSugar, meanwhile, has a video, “The Women’s Guide to Mad Men,” with some of the show’s best one-liners.

Salon weighs in on “Why ‘Mad Men’ is Bad for Women.”

New York magazine offers a helpful guide to parenting lessons culled from the series.

The New York Times pays a visit to Ossining, New York, the hometown of Betty and Don Draper.

Even President Obama is mad about “Men,” sending creator Matt Weiner a letter congratulating him on the show’s success.

The coolest “Mad Men”-related media thing I saw today – also from Paste – is the gallery of real, vintage advertisements from the Don Draper era.

***

Što se mene tiče, najjači utisak je ovaj: U pedeset godina (od 1960. do sada) muškarci se nisu tako mnogo promenili (osim što je manje cigareta i alkohola unaokolo tokom celog dana), ali tadašnje žene su, u nedostatku drugog izraza, aliens (iako neke izgledaju fenomenalno). Ženski pokret koji se u međuvremenu desio je zaista napravio čuda.

Vezano za ovu temu: Ženski časopisi u Jugoslaviji 1950ih

Šta donosi širokopojasni Internet?

2010-07-30T03:38:00.000-07:00

Na zasedanju Ujedinjenih Nacija u septembru nedavno formirana komisija (Broadband Commission for Digital Development) prezentiraće svoje izveštaje na temu: Zašto je ulaganje u širokopojasni Internet od ključnog značaja za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva UN.

Komisija je napravila i kratak pregled koristi koje različite sfere života mogu imati od razvoja broadband Interneta, ali lista koristi svakako može biti mnogo duža.

Ja sam dala neke predloge. O svemu tome više OVDE.

Vaši predlozi kakve još koristi može doneti širokopojasni Internet su dobrodošle.

Th!nk about it

2010-07-27T02:49:00.000-07:00

Već skoro četiri i po meseca sam tu.

Za sada mogu reći da je ovo jedinstveno iskustvo, i da takmičenje okuplja ljude iz celog sveta koji mnogo znaju, trude se i donose neverovatne priče. Moj pristup je da se skoncentrišem na ono što najbolje znam: Srbiju, region, medije, zanimljive žene, online svet, community media, još medija, neke naše pozitivne događaje, blogove i još od svega toga i ponečeg drugog...

Još malo pa gotovo...

"Niko mi nije pomogao, ostao sam na stanici sam kao kuče"

2010-07-26T03:57:00.000-07:00

Izvor: 24 sata

Nekih dana, Teofil Pančić je i pisao o autobusu 83, baš tom i u kome je prebijen:

"Osamdesettrojka je, dakle, manje, a samim tim i više od „obične GSB-lajne“. Osamdesettrojka je rasna, sočna, punokrvna metafora, i zato je toliko nastrano volim, i zato je verno čekam, na blagi podsmeh Bližnjih. Uvek, naime, polazim od neviđeno glupe malograđanske predrasude da je to moj autobus, i da čekanjem i spremnošću da platim kartu obavljam svoj deo posla, i onda čekam da vidim šta će da se desi. Odavno sam, naime, shvatio suštinu socijalnog eksperimenta: lako za Hag, privatizaciju i ostale trice – poverovaću da je ovo ponovo Grad Za Ljude tek kada vidim da je neko vaistinu upristojio osamdesettrojku, to užareno, zapušteno središte Najmračnijeg Balkana!" Nađoh ovde.

Najmračniji Balkan, kao što smo se svi uverili, živ je i dalje. Itekako.

update:

U vestima B92 u 18. 30 pomenuli su isti ovaj Teofilov tekst, i citirali završne rečenice, sada tako direktno uznemirujuće

Sagorevanje mladog novinara

2010-07-19T23:26:00.000-07:00

Ili novinarke, naravno.

Ovaj post ne govori o sagorevanju od vrućine, mada bi se i na tu temu moglo reći mnogo šta.

Njujork Tajms u svom tekstu od 18. jula piše o stanju u medijima:

"the state of the media business these days: frantic and fatigued. Young journalists who once dreamed of trotting the globe in pursuit of a story are instead shackled to their computers, where they try to eke out a fresh thought or be first to report even the smallest nugget of news — anything that will impress Google algorithms and draw readers their way.

Tracking how many people view articles, and then rewarding — or shaming — writers based on those results has become increasingly common in old and new media newsrooms."

Neki mediji, kao na primer Gawker, plaćaju svoje novinare delom i na osnovu toga koji su tekstovi najčitaniji. Ekran, kao na slici (iz pomenutog teksta u NYT) na svaki sat pokazuje najčitanije tekstove dana, zajedno sa prezimenom autora.

Ovakav način rada i stalne borbe za čitaoce i klikove dovodi do vrlo brze fizičke i mentalne iscrpljenosti i čestih promena u redakcijama.

Ponekad, čelni ljudi u redakcijama ipak shvate da su stvari postale prebrze i prekomplikovane za mnoge zaposlene. Evo primera:

Still, Politico management seems to be trying to soften some of its rough edges. Employees recently received an e-mail message informing them that they had been entered in a drawing to win an iPad. The catch: they would all be required to wear a name tag for a day in the spirit of fostering friendly workplace conversation.

Pitam se kakva su iskustva na ovu temu u našim redkcijama?

Globus o regionalnoj Twitter zajednici

2010-07-14T02:07:00.001-07:00

Zagrebački Globus u novom broju objavljuje tekst o Twitter zajednici (dela) regiona (Hrvatska, Srbija).

Tko su tviteraši, korisnici Twittera, sve popularnije i vrlo utjecajne online društvene mreže, najbržeg medija na internetu, te kako zahvaljujući tom jednostavnom servisu razmjenjuju ideje, informacije, organiziraju humanitarne akcije i nalaze poslove brže nego itko drugi.

Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.

Nema jasnije definicije Twittera.

Tako misli dvadesetak najpoznatijih regionalnih tviteraša s kojima smo razgovarali i koji su dio nove i relativno malene, ali zato daleko najutjecajnije, fascinantno umrežene online zajednice.

Kada je reč o odnosu Twittera i bloga, neko je odavno rekao: Blog to reflect, Tweet to connect.

Globus se u Beogradu obično može naći kod kolportera ispred Beograđanke. Možda i još ponegde.

Photo: Roberto Orlić u Globusu

Ženski časopisi u Jugoslaviji 1950ih

2010-07-11T07:31:00.000-07:00

U Muzeju istorije Jugoslavije u toku je (do 1. avgusta), izložba Ženska strana. Izložba se bavi svakodnevnim životom žena u Jugoslaviji od 40ih do početka 60ih godina XX veka.

Bitnu ulogu u oblikovanju tog života imali su i ženski časopis, kao što su Ukus i Praktična žena. Kasnije su se pojavili mnogi drugi. I tako, sve do danas.

O ovoj izložbi pisala sam i u tekstu Women's Socialist Corner, strancima je bilo vrlo zanimljivo.

O istoj temi i istom periodu iz UK perspektive možete se informisati ovde.

Sportista+Twitter+mediji

2010-07-06T02:17:00.000-07:00

"On Tuesday 6th July 2010, @IgorRakocevic said:

Ufff....u kod nas poceo intenzivno da se prati Twitter! Izaslo je u par novina moje izvestavanje sa JFKa...naslov u novinama "sahranite me sa Iron Maiden CD-om"... Hahahhahahahaaha"

U medijima je izveštavanje preko Twittera košarkaša Igora Rakočevića o navodnoj bombi na aerodromu JFK izgledalo ovako: Blic, Danas, B92.

update:

CBS News, AOL News, USA Today...

Radio Skala i Lutajući Bokelj

2010-07-02T01:48:00.000-07:00

Lutajući Bokelj je knjiga koju sam na drugom mestu opisala kao "tripozni mediteranski escape". To mi je još uvek najbolji opis koji imam.

Narator je Niko, autor radio emisije na kotorskoj Radio Skali. To je radio stanica koja zaista postoji, i rado smo je slušali pre nekoliko godina na letovanju u Boki. A znam i nekoga ko se bavio njihovim web sajtom.

U ovoj (postmodernoj) knjizi i sama stanica i ceo bokeljski ambijent dobijaju neki drugi život. Evo nekoliko odlomaka vezanih za Radio Saklu i emisiju Lutajućeg Bokelja.

Počeo je jul, tema je krajnje prigodna.

***

Posle broadcasta svakodnevno u 14.30 išla je odjavna špica sastavljena od mnogih zvučnih efekata. Prvo bi se začulo listanje knjige, tipkanje na tastaturi, zvuk modema, šum mora, galebovo oglašavanje, dio klapske numere, pisak brodske sirene. Tada bi uslijedili arhivski klapski baritoni, a onda je ženski glas izgovarao: - Da, Lutajući...- Potom bi se začula bokeljska zimska kiša, ljetnji žamor s obale, lupanje šakom o sto, nakon čega bih ja izgovorio - Lutajući Bokelj - i time se glasom potpisao.

Bio sam Niko, Lutajući Bokelj. Radijski spisatelj.

***

Radio Skala puštao je mediteransku muziku. Gimnazijalci i učenici Pomorske akademije, studenti Fakulteta za pomorstvo i Fakulteta za turizam stalno su slušali Skalu. Kapetani duge plovidbe, oficiri palube i stroja, žene mornara takođe. Skala je slušana u Pomorskom muzeju Boke Kotorske, po hotelima duž Rivijere, u Institutu za biologiju mora, u Zavodu za nautičku kartografiju, u Lučkoj kapetaniji, u Jadranskom brodogradilištu u Bijeloj, u Urgentnom centru, u Vladi, u kabinetu Visokog prestavnika. Po kazneničkim kamenolomima i tunelima u probijanju.

***

- Najvažnije je pitanje - govorio je vodič Jovan na cenralnom Trgu od oružja - da li ćete uspjeti da zabilježite najveću od svih atipičnih atrakcija: kada voditelj popularne emisije s Radio Skale, Lutajući Bokelj, pod uslovom da nisu tačne glasine po kojima je ovaj bokeljolog dao otkaz, proleti ponad grada popridržavan za noge jednog od najdebljih, time i najsnažnijih zalivskih galebova.

Zanimljiva igra realnog i imaginarnog...

Beleška # 4

2010-06-30T01:39:00.000-07:00

U seriji blog postova na Th!nk3 platformi, između ostalih, napisala sam još dva vezana za medije. U jednom se bavim kubanskom blogerkom Yoani Sanchez, a u najnovijem time kako se mediji bave, a kako bi mogli, klimatskim promenama.

Ipak, najviše interesovanja, sudeći po broju komentara i različitih mišljenja, izazvao je post na temu: Da li ste za zabranu flaširane vode?

***

Za one koji bi da čitaju nešto drugačije , evo analize tema i metoda modnog novinarstva na sajtu Evropskog novinarskog centra. Ukratko: (dobro) modno novinarstvo blisko je i ekonomskim, i sociološkim i umetničkim analizama. U tekstu se navode mišljenja nekih uticajnih svetskih novinara u ovoj sferi i primeri dobrih tekstova. Recimo ovaj o modnom stilu Grejs Keli i izložbi koja ga prikazuje.

Bonus informacija iz ove sfere: urednica italijanskog Vogue na svom Twitter nalogu organizuje promotivnu akciju u okviru koje je glavna nagrada poseta ovom časopisu.

Medijska strategija

2010-06-26T01:17:00.000-07:00

Juče je predstavljena nova (ili, preciznije, prva i jedina, Medijska strategija Srbije). Nju je naručilo Ministarstvo kulture Srbije, sredstva je obezbedila Evropska unija koja je angažovala međunarodne eksperte da izrade studiju aktuelnog stanja medija u Srbiji i preporuke za transformaciju.

Studija i preporuke bavili su se sledećim temama:

1. Lokalni i regionalni elektronski mediji

2. Javni servis i komercijalne radio i TV stanice sa nacionalnim frekvencijama

3. Regulatorna tela (RRA, Ratel, Savet za štampu...)

4. Digitalizacija (prelazak sa analognog na digitalno emitovanje)

5. Medijski sadržaji, copyrights, medijska pismenost...

6. Pomoć države elektronskim i štampanim medijima i novinskim agencijama

Kao modeli po kojima bi se mogao transformisati medijski sistem Srbije predloženi su sistemi Austrije (zbog geografske i kulturološke bliskosti), Nemačke (zbog dobrog zakonodavstva) i Danske (zbog dobre regulative regionalnih i lokalnih medija i medija civilnog sektora).

Generalna ocena stanja medija u Srbiji je: Ima ih previše, siromašni su, i lošeg kvaliteta.

Preporuka ima jako puno, ali neke od najzanimljivijih su:

- Broj TV stanica sa nacionalnom frekvencijom trebalo bi da bude maksimum dve (sada ih ima pet)

- Po nekoliko regionalnih emitera (radio i TV) trebalo bi da deli jednu frekvenciju i da u različito doba dana emituju svoj program.

- Novinsku agenciju TANJUG trebalo bi transformisati u neprofitnu ustanovu.

- Na postojeću TV pretplatu trebalo bi dodati i izdvajanja za regionalne i medije civilnog sektora.

Ceo tekst studije i preporuka (sa SWOT analizom za svaku) može se naći na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji - ovde. Tekst je obiman, više od 300 strana, ali su na prvih oko 110 strana sve osnovne informacije - dalje su Anexi. Od utorka će biti dostupna i verzija na srpskom.

Nakon ove prezentacije biće nekoliko meseci javne rasprave, uključujući i šest tematskih okruglih stolova - za svaku od gore navedenih tema. Posle toga trebalo bi da se usvoji završni tekst koji bi onda usvojila Vlada i to bi postao zvanični dokument po kome bi se postupalo.

Osim tehničkih rešenja i predloga za koje još nismo imali vremena da ih detaljnije proučimo, ostaju pitanja o administrativnim, pa i materijalnim kapacitetima za sprovođenje tako obimnih promena. A da su one neophodne, to je nesumnjivo.

Meni je posebno drago što je poklonjena pažnja medijima civilnog sektora i lokalnim štampanim medijima i što su predviđene mere da im se finansijski i na druge načine pomogne. Naravno, ostaje pitanje šta će od toga biti.

Neke kritike i komentare možete pročitati i u online časopisu Balkan Insight: ovde i ovde.

Tekst u Blicu navodi još neke bitne preporuke, a izazvao je i interesantne komentare.

Update - jun 2011.

/media strategy Serbia, media study, Ministry of Culture, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia/

Mogu li i šareni da budu ozbiljni?

2010-06-15T10:05:00.000-07:00

Svako ima svoje slabosti, ili kako bi na engl. rekli the guilty pleasures. Jedna od mojih su šareni časopisi (the glossies, koji ni sami nisu izbegli krizu), posebno ako su italijanski. Jedna takva isporuka hladi ove vrele dane.

No, danas sam se bavila i jednim malo ozbiljniim aspektom ovih časopisa - koliko se, i na koji način oni bave temam razvoja, jednakosti, međuarodne pomoći i politike...

Evo jednog od uputstava za praćenje ovih tema koje daje Central European Journalists' Guide to Reporting Development:

Stars. It's a technique that earnest journalists and activists can find distasteful, but the use of stars of music, cinema or sport to publicise development issues is a very good way to engage your audience (...) UN agencies have made particular use of these goodwill "ambassadors".

Moj blog post What do the Stars Tell Us? je ovde. Ima i zanimljivih komentara.