Pisac i novinar Dušan Veličković (nekadašnji urednik magazina Evropa) dao je početkom godine, povodom izlaska iz štampe srpskog izdanja njegove knjige Serbia Hardcore, intervju listu Danas.
Meni je posebno zanimljiv deo u kome govori o medijima u Srbiji u vreme Miloševića i o promenama koje su se desile nakon toga. Prenosim jedan opširniji citat, pošto milsim da je precizno definisao stanje pre i posle:
Devedesetih godina mediji su bili na raskršću. Jedni su otkrivali nezavisnost, drugi su tonuli u propagandu i ratno huškanje. Jeste bilo i uzbudljivo i opasno, a sve je delovalo i nekako smisleno. I žurnalistička scena je bila dosta jasna. Postojali smo mi i postojali su oni. Ta faza se završila neuspehom, jer pojam nezavisnosti nikada do kraja nije bio definisan, što se posebno oseća danas kada i vlasnička struktura medija i interesi oglašivača postaju sve komplikovaniji. Danas kao da niko nije nezavisan, što i ne mora da bude tako loše, a u svakom slučaju bolje je od onog metiljavog principa nezavisnosti koji se svodi na odsustvo stava, odnosno na ideju da svakom mišljenju treba dati prostor, pa neka čitaoci procenjuju.
I, najvažnije:
Ono što je danas najkarakterističnije za medije jeste odsustvo ambicije da se dostigne vrhunski kvalitet. Kao da niko ne želi da napravi novine ili televiziju svetskog značaja i kvaliteta, da o Internet izdanjima i ne govorim. Dobro, finansijski razlozi se uvek mogu navesti kao ozbiljno opravdanje, ali ipak me čudi da su vrlo retki pokušaji da se okupi žurnalistička reprezentacija, koja bi stvorila novine ili televiziju najvišeg profesionalnog ugleda i poverenja. To bi bio dug i naporan posao, ali sigurno bi na kraju doneo i tiraž i gledanost.
Mislim, međutim, da smo mi u fazi kad se uglavnom pokušava da se dokaže da sva ta čitanost i gledanost može i bez kvaliteta, da postoji neka druga 'čarobna formula'. A znamo kako stvari stoje sa čarobnim formulama.
No comments:
Post a Comment