Moda, novinarstvo i cenzura

Pretpostavljam da kod nas nije bilo prilike za primenu kaznenih mera i cenzure prema modnim novinarima, preciznije, novinarkama. Koliko ja pratim, svaki izveštaj je pozitivan, svaka kolekcija 'sveža', 'originalna', 'ženstvena' i slično. Možda oni koji stvar znaju bliže prepoznaju nijanse u epitetima, ili uočavaju komparativne razlike u broju i jačini prideva, ali to je daleko od očigledne kritike, još manje oštre kritike. No, uzimajući u obzir nivo naše mode, novinarstva, i broj i težinu ostalih problema, sve je to u principu razumljivo. Kreatori naprave revije, u prvim redovima ponosno sede žene fudbalera, pevačice i drugi VIP personal, a i novinari su tu negde. I svi srećni i zadovoljni, en general.
No, Cathy Horyn, modna novinarka Njujork Tajmsa je, kako piše, zbog kritičkih tekstova više puta bila na crnim listama različitih kreatora. Najnoviji u nizu je Đorđo Armani.
U svom tekstu, ona se bavi ne toliko činjenicom da kreatori zabranjuju pristup revijama suviše kritičnim novinarima, već paradoksalnošću:
- da oni to rade u doba tako razvijenog interneta, gde u roku od par sati nakon revije bilo ko može skinuti slike, i na blogu, forumu ili negde drugde pisati šta god hoće o reviji i kolekciji
- da kreatori sami ne koriste u većoj meri mogućnosti weba da dopru direktno do publike.
Sistem pozivanja novinara, urednika i drugih ljudi iz modne profesije, piše Horyn, podseća na kastinski sistem, uveliko prevaziđen u savremenim uslovima.
I zaključuje:

If the power of digital technology makes obsolete the practice of banning journalists, what remains of the old system but an empty seat? I can’t say yet whether I will write about Mr. Armani’s clothes by viewing them online. Frankly, I would be much more excited if he unburdened himself of the whole system, closed down the shows, stopped with the backstage stroking sessions, and went directly over the Internet to the public.
And if fashion writers don’t know what to do with themselves, if such a day ever comes, then that’s their problem.

Zanimljivo je da i tako velikim biznisima, kakav je modni, i najvećima među njima, kakav je Armani i slični, treba dako puno da potpuno razumeju promene koju nove tehnologije donose.

O samoj ideji zabrane pristupa novinarima koji su kritički izveštavali, da i ne govorim.