The Community Media Association iz Velike Britanije koordinira u periodu 2010-2012 Strategiju povezivanja medija zajednice i umetnosti u ovoj zemlji. Ceo program sprovodi se uz pomoć Ats Council England.
Mediji zajednice (koji uključuju radio i TV programe, nezavisnu filmsku produkciju, kao i različite oblke stvaralaštva na Internetu) su po svojoj prirodi mediji u kojima pripadnici zajednice učestvuju u kreiranju sadržaja i upravljanju samim medijem. Zajednice mogu biti lokalne, vezane za pripadnike različitih manjina ili za određena interesovanja. U UK je prethodnih godina dosta urađeno na razvoj ovog medijskog sektora koji stoji između javnog servisa i privatnih medija.
Sa druge strane, osim umetnosti koju stvaraju profesionalci i koja se vezuje za velike institucije (izdavače, muzeje, koncertne dvorane i sl.), postoji izrazito dinamičan amaterski umetnički život.
Više od polovine odraslih stanovnika UK uključeno je u amatersko umetničko ili zanatsko stvaralaštvo. To je stvaralaštvo kojim se ljudi bave kako bi se samousavršavali, kao i zbo zabave i novih kontakata. U zemlji postoji više od 57 hiljada amaterskih umetničkih grupa koje kreiraju pozorišne predstave i opere, festivale i koncerte, izložbe, radionice i časove različitih vrsta. Amaterske grupe postoje u skoro svakoj lokalnoj zajednici. To su skoro sve organizacije koje su osnovali i koje finansiraju sami članovi, nezavisne od lokalne i državne administracije.
Cilj pomenute Strategije je da ova dva dinamična sektora poveže, odnosno da mediji postanu platforma, producent i partner umetnosti, posebno one koja nastaje u (lokalnoj) zajednici na amaterskoj bazi.
Mediji zajednice i umetnost imaju neke zajedničke odlike: Pružaju ljudima okvir u kome mogu da se okupe i u zajedničkom ambijentu, istražuju svet oko sebe i predstave svojoj publici važne aspekte ljudskih života u savremenom okruženju, kaže se u tekstu Strategije. Dodaje se da se otvorena, transparentna i na zajednicu usmerena priroda i organizaciona struktura medija zajednice vrlo blisko uklapa sa pristupom mnogih umetničkih organizacija, posebno onih čiji je fokus amaterski i neprofitni. Zbog toga su njihov spoj i saradnja tako prirodni i logični.
I svakako mogu biti uzor mnogima.
2 comments:
Polovina stanovništva UK je, dakle uključena u amatersko stvaralaštvo, umetničko ili zanatsko. Bilo bi zanimljivo znati koliko je u Srbiji sada ljudi u ovakvoj poziciji – mislim da ih u najmanju ruku nije značajno manje.
Primerom se može sve dokazati, ali ipak ću iskoristiti svoj Kovin, banatsku varošicu sa 15.000 ljudi.
Amatersko pozorište ima više od pola veka iza sebe – prošle godine je iznedrilo najbolju amatersku predstavu u Srbiji (Molijerov „Žorž Danden“ u režiji Jovana Grujića). Kad se „na račin“ stave svi koji su stvorili ovu predstavu, dobićemo bar 35 neprofesionalaca.
Klinci igraju Šekspira! Teško da bi se i u Engleskoj osnovačka dramska družina uhvatila u koštac sa „Snom letnje noći“ i Šekspirom, ali ovde su to uradili. Miroslav Žužić, glumac Ateljea 212, piše da je to jedna od najboljih dečijih predstava koju je ikada video..
Da ne okupiram prostor, bar još dve predstave ovde „žive“ i izvode se, a radili su ih amateri. (Kovin je neverovatan primer „pozorišnog grada“ - odavde su glumci Nenad Stojmenović, Marko Nikolić mlađi, reditelji Predrag Stojmenović, Jovan Grujić...)
Svako mesto ima ona ružno nazvana „kulturno umetnička društva“, ali to su stotine, zapravo najmanje hiljadu ljudi koji vežbaju sve – od tradicionalnog folklora do modernih igara i skoro svih umetničkih oblika izražavanja.
„Zanatska amaterska organizovanja“ su takođe veoma jaka. Žene se okupljaju u svoja udruženja i praktikuju tradicionalne veštine i izradu predmeta koje potom izlažu. Izložbe raznovrsnih jela su takođe deo života zajednice – nedavno je održan „Banatski fruštuk (doručak)“ koji je „nahranio“ sve posetioce. (Hm..nadam se da će to uskoro ponoviti! :) )
Ne znam da li bi tu mogli da dodamo i „dobrovoljna vatrogasna društva“ koja takođe okupljaju stotine ljudi – to je tradicija u Vojvodini nastala iz objektivne potrebe. Zatim cvećari, pčelarska udruženja, udruženja ljubitelja rasnih konja (neprofitna) etc....
Mene fascinira što svo to društveno tkivo živi uprkos strašnoj krizi – nagon za učešće u zajednici i ostvarenje svog bića u potpunosti nadjačava i nužnost „borbe za preživljavanje“. Neverovatna energija!
Možemo da govorimo i o medijima zajednice – ovde ljudi snimaju amaterske kratke filmove, a jedan od njih, Milivoje Unuković, svojevremeno je za film „Jutro“ na festivalu u Moskvi dobio prvu nagradu.
Sve je to na neprofitnoj osnovi – nešto pomoći, zaista simbolične, stiže iz lokalnog budžeta, ali to je više izraz podrške nego bitna stavka u finansijama amatera – najveći deo oni snose sami.
Malo sam odužio, ali mislio sam da će ova slika stanja u jednoj ekonomski nerazvijenoj zajednici biti zanimljiva i potencijalno inspirativna.
Hvala na ovim podacima i razmisljanjima, svakako su zanimljiva. Lepo je cuti za ovakve primere.
Blogerske aktivnosti i skupovi spadaju u celu ovu pricu, takodje:)
Post a Comment