Lisabon, Porto i Portugalija uopšte asociraju na lepe pejsaže, fado, dah Afrike i slično. Mene i na odličan reporting trip. Ipak, ako vas interesuje to kakva je duštvena, pa i medijska slika Portugala danas, postoji knjiga: Portugalija danas - Strah od postojanja.
Deo koji govori o medijima: Nedostatak javnog prostora objavljen je pre nekog vremena u E-novinama i može se pročitati ovde.
Evo jednog odlomka:
Kako funkcioniše javni prostor u Portugaliji, trideset godina nakon uspostavljanja demokratije?
Trenutna konstatacija jeste da on ne postoji. Tu je da bi svedočio o nečemu što se na ovom planu otvorilo, i gotovo da se oformilo tokom „revolucionarnih“ godina nakon 25. aprila, da bi se posle zatvorilo, iščezlo, i bilo zamenjeno prostorom medija koji u Portugaliji ne čini javni prostor. (...) Nema političkog sukobljavanja mišljenja: čak ni na televiziji koja stvara jedan lažni prostor, sa unapred određenim obrascima koji ograničavaju spontanost nastupa, nepredvidive okolnosti i učešće tog „spoljnog faktora“ koji čini sve bogatstvo javnog izražavanja. (...) Što se tiče otvorenosti ka svetu – kada je pritisak Evropske unije na odluke portugalske vlade veći nego ikad – možemo se pitati koliko je prisutno evropsko pitanje u nacionalnim političkim „debatama“? Nema javnog prostora jer je on u rukama nekoliko osoba čiji govor samo pothranjuje inerciju i zatvara strukturu odnosa sile koju oni predstavljaju. Mesta, vremena, medijska sredstva i osobe čine jedan mali statični sistem koji naporno radi na svom održavanju.
Šta se nameće kao zaključak? Dobro razvijena medijska scena i funkcionalna javna sfera nisu dovoljni, ali su vrlo često vrlo potrebni uslovi održivog razvoja. Ako je tačno da bi Portugal mogao biti nova Grčka, deo odgovornosti mogao bi biti i na medijima i slabo razvijenom prostoru javne debate.
A to se, svakako, ne odnosi samo na Portugal.
No comments:
Post a Comment