Šarm štampe osamdesetih (1. deo)

(foto)

I dok se većinom milenijalsi lože na osamdesete, kroz muziku ili serije, a modni brendovi recikliraju modu tog doba, generacija X, koja je tada odrastala, spada globalno u previđenu i društveno zapostavljenu generaciju. I uglavnom je ok sa time. Ali o osamdesetima ima šta da kaže.

Bilo kako bilo, odrastati osamdesetih bilo je skoro  potpuno različito od onog današnjeg, a kako je to izgledalo u pogledu medija i njihovih sadržaja koji su se mogli pratiti, evo priče u jednom ličnom osvrtu.

***

„Prestani da čitaš te gluposti i uzmi da radiš domaći“, kaže mi mama, negde početkom osamdesetih, dok ja sedim na podu i čitam intervju na dve strane sa Goranom Sušom u TV Novostima.

Podsetio me u međuvremenu Yugopapir da se rubrika zvala Magnetoskop.

Opominjanje je bilo uzaludno. Na štampu sam ostala dugo navučena, a na medije generalno, evo, do sada. Samo su se forme menjale.

***

Ulaz u osamdesete najbolje bi bilo prikazati kroz na odgovor na jedno od onih čuvenih pitanja: gde si bila kad je umro Tito?

Elem, bila sam u dnevnoj sobi, mislim da smo svi bili kod kuće – beše nedelja - tata je verovatno nešto pisao, mama poslovala, brat i ja se valjda igrali ili blejali - kad su na televiziji objavili tu vest.

Pre toga sam, nakon zimskog raspusta, kao svaki štreber, uz opis kako sam ga provela (klizanje i sankanje u selu i slično), zabeležila i da je na Dnevniku bila vest o poboljšanju Titovog zdravstvenog stanja, i da me to obradovalo. Pucala sam na sigurne poene i dobila ih, naravno. 

Kad je umro, uz ostale školske manifestacije i aktivnosti, pravili smo po odeljenjima i albume kojima smo u slici i reči opisivali Titov život i postignuća. Naš je bio ukoričen u crveno, sa zlatnim slovima. Meni to nije bilo dovoljno, nego sam jedan napravila i kod kuće, u svesci A4 formata. Čuvala sam ga do pred kraj devedesetih, a onda bacila u naletu feng shui inspiracije i manjka prostora.

Osamdesete su se završile uz Miloševića, bio je na vrhuncu u to doba. Ponovo školske aktivnosti, ovog puta izvođenje đaka (i zaposlenih) na mitinge kojim je ustoličavan. Išli smo na more u Dubrovnik, u leto 1989. Znali smo kad smo izašli iz Srbije po tome što su prestali posteri sa njegovim likom. 

Nastaviće se...

(materijal za knjigu u nastajanju)