Šarm štampe osamdesetih (2. deo)

Najveći izazov, ali umnogome i zadovoljstvo, posebno u srednjoj školi, bio je Start, koji nazivaju i "najvažniji magazin bivše Jugoslavije".

leksikon YU mitologije ga kratko opisuje:

Zagrebački Start — THE lifestyle magazin Jugoslavije. Izlazio od kraja 1960-ih do početka 1990-ih. Pokrenut kao automobilistički list, dolaskom čuvenoga glavnog urednika Seada Saračevića Start se razvio u najjači i najutjecajniji jugoslavenski moderni magazin.

I danas se divim onima koji su smislili i sproveli ovaj koncept u socijalističkoj Jugoslaviji: Dominantne erotske fotografije i super kvalitetni tekstovi: intervjui, reportaže, crtice, analize. A  nije ga lako bilo ni kupovati: uvek bi se našao neko da kaže ’znamo zašto ti to kupuješ’. Plus i mala deca. Ali nikad nam nisu branili da listamo, gledamo, čitamo. Pretpostavljam da bi sada analize kakav bi to uticaj moglo da ima na odrastanje bile mnogo intenzivnije. (Mada, naravno, deca na netu mogu sve i sama da nađu.)

Po mom ubeđenju, ukratko, naše novinarstvo ni pre ni kasnije nije moglo da ide dalje od toga. Drago mi je što su i u seriji „Crno bijeli svijet“ dali lep omaž Startu. Ne znam šta smo, ako išta, čitali kao baš klinci u Startu, mada smo ga naravno ’proučavali’, ali sam krajem osamdesetih tamo čitala o raznim društvenim i kulturnim fenomenima i zanimljvim ličnostima. Neke brojeve Starta i dalje imamo.

Nastaviće se...

(materijal za knjigu u nastajanju)

Šarm štampe osamdesetih (1. deo)

(foto)

I dok se većinom milenijalsi lože na osamdesete, kroz muziku ili serije, a modni brendovi recikliraju modu tog doba, generacija X, koja je tada odrastala, spada globalno u previđenu i društveno zapostavljenu generaciju. I uglavnom je ok sa time. Ali o osamdesetima ima šta da kaže.

Bilo kako bilo, odrastati osamdesetih bilo je skoro  potpuno različito od onog današnjeg, a kako je to izgledalo u pogledu medija i njihovih sadržaja koji su se mogli pratiti, evo priče u jednom ličnom osvrtu.

***

„Prestani da čitaš te gluposti i uzmi da radiš domaći“, kaže mi mama, negde početkom osamdesetih, dok ja sedim na podu i čitam intervju na dve strane sa Goranom Sušom u TV Novostima.

Podsetio me u međuvremenu Yugopapir da se rubrika zvala Magnetoskop.

Opominjanje je bilo uzaludno. Na štampu sam ostala dugo navučena, a na medije generalno, evo, do sada. Samo su se forme menjale.

***

Ulaz u osamdesete najbolje bi bilo prikazati kroz na odgovor na jedno od onih čuvenih pitanja: gde si bila kad je umro Tito?

Elem, bila sam u dnevnoj sobi, mislim da smo svi bili kod kuće – beše nedelja - tata je verovatno nešto pisao, mama poslovala, brat i ja se valjda igrali ili blejali - kad su na televiziji objavili tu vest.

Pre toga sam, nakon zimskog raspusta, kao svaki štreber, uz opis kako sam ga provela (klizanje i sankanje u selu i slično), zabeležila i da je na Dnevniku bila vest o poboljšanju Titovog zdravstvenog stanja, i da me to obradovalo. Pucala sam na sigurne poene i dobila ih, naravno. 

Kad je umro, uz ostale školske manifestacije i aktivnosti, pravili smo po odeljenjima i albume kojima smo u slici i reči opisivali Titov život i postignuća. Naš je bio ukoričen u crveno, sa zlatnim slovima. Meni to nije bilo dovoljno, nego sam jedan napravila i kod kuće, u svesci A4 formata. Čuvala sam ga do pred kraj devedesetih, a onda bacila u naletu feng shui inspiracije i manjka prostora.

Osamdesete su se završile uz Miloševića, bio je na vrhuncu u to doba. Ponovo školske aktivnosti, ovog puta izvođenje đaka (i zaposlenih) na mitinge kojim je ustoličavan. Išli smo na more u Dubrovnik, u leto 1989. Znali smo kad smo izašli iz Srbije po tome što su prestali posteri sa njegovim likom. 

Nastaviće se...

(materijal za knjigu u nastajanju)

Media Landscape - Serbia, 2018

Analysis of the Serbian media sector I wrote for the European Journalism Centre at the beginning of 2018.

"...In recent years, the media environment shows signs of new decline, particularly in the fields of media freedom, security of journalists, and financial sustainability of many media outlets.

Systematic problems present in Serbian media include a weak media market, media ownership which is often hidden, and regulations that are sometimes adopted with delays and followed inconsistently. A major shift in media ownership occurred in 2015 when the State withdrew from direct ownership over media through a privatisation process..." Read more

Foto post: Njujork Tajms na srpskom

Časopis Nedeljnik obeležio je tri godine izlaženja uvodeći mesečni dodatak - Njujork Tams na srpskom.
Iako Nedeljnik nije my cup of tea, poštujem i podržavam ovu inicijativu. A kroz izbor tekstova objavljenih u prvom dodatku, više ćete saznati o savremenom svetu nego, na primer, čitajući sve domaće dnevne novine jedno mesec dana. Pri tome su to zanimljivi tekstovi. Više nego dovoljno!

Izbeglička kriza i novinarske greške

Velika izbeglička kriza i kreatnje hiljada ljudi sa Bliskog istoka kroz Evropu predstavlja, osim ostalog, izazov medijima na kontinetn koji prate ova dramatična dešavanja.

Pisanje o ili grafički prikaz teritorija pojedinih zemalja često budu predmet grešaka.

Tako se agencija Rojters prošle nedelje zbunila (i ubrzo ispravila) o tome da li se Mađarska graniči sa Sirijom ili Srbijom.

Na to je, između ostalih, reagovao i Balkanist na svom Tviter nalogu:

Blic je u više navrata ukazivao na greške stranih medija na ovu temu, prvenstveno kada se radi o Srbiji.

Ovako je ta vest izgledala na sajtu ovog lista:

I slovačka televizija se zbunila gde se nalazi Srbija, a gde Bosna i Hercegovina. O tome nas je takođe obavestio Blic:

Ipak, iako često upozorava da različiti evropski mediji ne znaju gde su granice Srbije, i sam Blic ume da pogreši na tu temu. 

Tako smo u subotu saznali da se Srbija graniči sa Slovenijom:

Kako nastaju medijske imperije

O novim vlasnicima Studija B pisano je prethodnih nedelja.

Između ostalog se kaže:
"Televizija “Studio B” juče je prodata kompaniji “Maksim Medija”. Ova široj javnosti nepoznata firma u vlasništvu je porodice Miloša i Ružice Krdžić koji rade u medijima duže od deset godina. Danas su vlasnici radija “Hit” koji ima nacionalnu frekvenciju, kao i regionalne radio stanice TDI, “Karolina” i “Jat radio”.
Izvor “Blica” kaže da je Miloš Krdžić prvi ozbiljan novac zaradio prodajući DVD u Beogradu. Bio je vlasnik jednog od prvih DVD klubova “Espro” u ulici Kralja Milutina, jednoj od centralnih u prestonici..."

Fotografija sedišta Radio JAT i TDI radio prilično podseća na prostor kakav bi zauzimao video klub, mada je ovo druga lokacija. (Moguće da je ovo na slici, u ulici Maksima Gorkog, i prethodna adresa, pošto se na sajtovima ovih radio stanica navodi Alekse Nenadovića). U svakom slučaju, podseća i na put od imati-više-radio-stanica-puštamo-muziku-u lokalu-u-novogradnji do medija sa dugom tradicijom, pritom u Beograđanci (mada ne znam da li sa novom vlasničkom strukturom to tako ostaje).

Studio B je prethodnih godina imao veoma problematične trenutke - za vreme i ove i one vlasti - ali je njegova uloga u decenijama za nama veoma bitna: u pogledu informisanja - posebno u Beogradu, u borbi za slobodu medija, kao i u pogledu kulture uopšte, i muzičke kulture specifično.

Jedna era svakako je završena. Ovime, kao i gašenjem Radija B92.

My new text: Global Technology and Serbian Hedonism

My text for New Eastern Europe (Poland), deals with Internet usage in Serbia, with a focus on young people  and the ways they interact with digital technologies. There is an interesting interview, too:

It is fascinating to see how people are becoming globally similar thanks to technology. This also means that we all have an equal opportunity when it comes to international business, and we should use the internet to put together the best features of the ‘two worlds’ – Serbian hedonism and the global market – which is now easily accessible.

You can find whole text Global Technology and Serbian Hedonism here.

Photo source: SHARE conference.