My new text: Global Technology and Serbian Hedonism

My text for New Eastern Europe (Poland), deals with Internet usage in Serbia, with a focus on young people  and the ways they interact with digital technologies. There is an interesting interview, too:

It is fascinating to see how people are becoming globally similar thanks to technology. This also means that we all have an equal opportunity when it comes to international business, and we should use the internet to put together the best features of the ‘two worlds’ – Serbian hedonism and the global market – which is now easily accessible.

You can find whole text Global Technology and Serbian Hedonism here.

Photo source: SHARE conference.

NYT: No More Casual Clicking...Barem ne besplatno

Foto: Uživam u jednom od septembarskih vikend izdanja štampanog NYT

U konkurenciji sa raznim drugim oblicima internet izdavaštva, tradicionalni mediji su otvorili svoje elektronske arhive za besplatan pristup, te je sada moguće veoma lako pratiti pisanje o različitim temama i ličnostima u dugom vremenskom periodu.

Ovo je odlomak iz mog prvog posta na ovom blogu, iz 14. decembra 2007. Odnosno iz perioda onlajn-medijskog optimizma, prisutnog i u ovom tekstu koji sam u to vreme napisala za sarajevski Netnovinar magazin.

Tri i nešto godine kasnije, Njujork Tajms je ozvaničio da je taj optimizam bio preteran. Te su rešili da vrate sistem plaćanja za čitanje tekstova u njihovom Internet izdanju (osim dvadeset besplatnih tekstova mesečno - moraćemo pažljivo da biramo):

For years, newspaper companies have been offering Web access free in hope that the online advertising market will cover their costs. But while online advertising has grown, it has not increased quickly enough to make up for the decline in traditional print advertising.

Ipak, ovaj korak je vrlo rizičan:

“The nature of how we access news online, in an episodic way throughout the day, tells me people just aren’t going to pay,” said John Paton, chief executive of the Journal Register Company, which publishes papers in the Midwest, upstate New York and Connecticut. “And of course there’s the 15-year history of people not paying. We’ve trained them not to.”

Šta će se desiti, videćemo.

Što se mene tiče, uvođenje plaćanja na moj najomiljeniji medijski sajt je jako veliki problem, ali...tako je kako je. Bare za sada.

Arianna Huffington na Twitteru slavodobitno kaže: "from now on, at @HuffingtonPost, the first 20 articles you view are free. of course, so are all the ones after that." Na šta joj se lako može odgovoriti da to i nije neki problem kad blogere ne plaća, a dobar deo sadržaja preuzima iz drugih publikacija.

Dodatak: Pristup NYT tekstovima će biti besplatan kad se stiže preko linkova na blogovima i drugde, a navodno i preko ovog Twitter naloga.

2010. na Media Mix blogu

fotografija je sa TEDx događaja u Njujorku u septembru

Godina se bliži kraju, vreme je za sumiranja. Blogger kaže da sam do sada u 2010. objavila 69 tekstova. Što je manje u odnosu na prethodne godine. Ipak, ako uzmem u obzir šta sam sve osim ovoga radila tokom ove godine, i više sam nego zadovoljna postignutim.

Ispod su postovi koji su mi najdraži ili najzančajniji iz prethodnih 12 meseci:

* Media Landscape: Serbia

* TH!NK3 New York City Trip Winners Announced

* Nedelja u Njujorku u slikama

* Nedelja u Njujorku u slikama, 2. deo

* To je taj razvoj online scene kod nas?

* Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

* Medijska strategija

* Moj intervju za sajt Pulitzer Centra

me happy

/my favorite posts in 2010/

Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

Pre nekoliko meseci napisala sam ironično naslovljen post To je taj razvoj online scene kod nas? Ništa tu nemam da oduzmem, a ljudi su u komentarrima ovde i na drugim mestima dodali i druge primere sličnog tipa.

Srećom, to nije cela priča o dešavanjima na našoj Internet sceni.

Pre nekoliko dana dobila sam mail od Amerikanke (pročitala je tekst Media Landscape - Serbia) čija organizacija se bavi proučavanjem uloge online i alternativnih medija u stvaranju društvenih promena. Interesuju ih inovativne prakse online medija i društvenih mreža u promociji dijaloga, građanskog angažmana i demokratije na svakodnevnom nivou, i kako sve to izgleda u Srbiji.

Ispostavilo se da na ovu temu ima dosta da se kaže.

Ovo je ono čega sam se ja setila:

- Facebook, kao najpopularnija društvena mreža, često je poslednjih nekoliko godina korišćen za pokretanje različitih diskusija i akcija, koje su povremeno okupljale jako veliki broj ljudi. Te inicijative su bile različitih vrsta, nekad humanitarne i progresivne, a nekad obeležene govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Nisam sigurna da li se neko sistematično bavio proučavanjem ovih prvih, ali znam da je Jelena Maksimović pisala i pričala o upotrebi društvenih mreža od strane nacionalističkih grupa (link, link).

- Twitter se koristi za stalnu diskusiju o različitim temama. Bio je koristan, između ostalog, tokom Parade ponosa 10. oktobra. Preko njega ste mogli da dobijete informacije od ljudi koji su bili učesnici Parade, zatim od onih koji su se našli na ulici i bili svedoci nasilnih protesta i rušenja, kao i informacije od ljudi koji su pratili medije, ili jednostavno iznosili za i protiv mišljenja.

- Ovih dana je Internet zajednica pokrenula sajt Ja za Kraljevo, kao način prikupljanja informacija i pomoći za zemljotresom teško pogođeno područje.

- Pomenula sam i BlogOpen (godišnji skup blogera iz Srbije i regiona), projekat Istinomer, školu web novinarstva.

Zaključak koji je moja mail sagovornica iz toga izvukla da je blog zajednica u Srbiji (na njeno iznenađenje) dobro povezana, aktivna i inovativna potpuno je opravdan.

Jučerašnji post na blogu Pećko pivo bavi se istom temom i pominje još neke zanimljive inicijative. After all, pokazuje se, jesen je kreativno i interesantno doba godine, kad se ne prepuštamo nego stvaramo.

/Serbian online media; Internet media in Serbia/

Mi na Facebooku, Mark Zuckerberg u Njujorkeru i bioskopima

Harvard campus ovog septembra, slikan tokom male američke ture po Istočnoj obali. Mesto gde je pre šest godina nastao Facebook.

Film The Social Network (Društvena mreža) - koji govori o nastanku Facebooka i njegovom osnivaču Marku Zuckebergu (pisala sam i o ostatku porodice)- stiže uskoro i kod nas, prvo na Cinemaniu (iskustvo sa blagajne: karte će po svoj prilici biti rasprodate vrlo brzo).

Časopis The New Yorker objavio je u septembru opširan intervju sa Markom, koji inače nije sklon medijskom eksponiranju.

Evo nekoliko ilustracija tog teksta:

Zuckerberg’s business model depends on our shifting notions of privacy, revelation, and sheer self-display. The more that people are willing to put online, the more money his site can make from advertisers. Happily for him, and the prospects of his eventual fortune, his business interests align perfectly with his personal philosophy. In the bio section of his page, Zuckerberg writes simply, “I’m trying to make the world a more open place.”

***

In the October issue of Vanity Fair, Zuckerberg is named No. 1 in the magazine’s power ranking of the New Establishment, just ahead of Steve Jobs, the leadership of Google, and Rupert Murdoch. The magazine declared him “our new Caesar.”

***

He [Aaron Sorokin, scenarista filma]called the film “The Social Network” ironically. Referring to Facebook’s creators, Sorkin said, “It’s a group of, in one way or another, socially dysfunctional people who created the world’s great social-networking site.”

Bilo kako bilo, i Mark Zuckerberg je na Facebooku, i ima 879 prijatelja, ali njihov identitet nije vidljiv svakome.

Film je dobio dobre kritike. Jedva čekam da ga pogledam.

A za one koji žele da znaju baš sve/skoro sve o funkcionisanju Facebooka u praksi (šta donosi popularnost i vidljivost, a šta ne), The Daily Beast otkriva 10 tajni.

Ženski Internet

U nedavnom blog postu na sajtu italijanskog izdanja časopisa Grazia, autorka beleži revoluciju na Internetu koja se dešava u Americi (ili, ja bih rekla, već se desila pre par godina), a obeležena je dominacijom žena, od kojih su neke vrlo poznate, kao Ariana Hafington ili Tina Braun. Ona pominje The Huffington Post, The Daily Beast, Jezebel, www.wowowow.com, kao i tradicionalno žensko blogersko okupljanje BlogHer.

Autorka se na kraju pita šta se dešava sa Italijom, i kada će se u ovoj zemlji otkriti moć žena na Internetu? S obzirom na to da se u Italiji Internet teško prima/primio, to će potrajati. Ipak, već pomenuti časopis Grazia pozitivan je primer, gostujući i stalni blogeri na njihovom sajtu vrlo su raznovrsni i zanimljivi.

Što se nas tiče, jako mi je drago što sam u poslednje vreme otkrila blogerke koje se na kreativan i inspirativan način bave modom, dizajnom, lifestyle temama i slično. Osim Jane, koju pratim od početka, sada redovno čitam i ono što piše i postuje Jelena, Marina, Jovana.

update:

Evo i jednog posta od pre tri godine na sličnu temu i sa istim naslovom.

To je taj razvoj online scene kod nas?

Radite npr. u firmi koja se bavi press clippingom, monitoringom i istraživanjem medija. Klijent te firme je PR agencija, koja opet ima velikog klijenta, pa i jedni i drugi radite za njega. Sve u redu. Prate se štampani i elektronski mediji, kao i online publikacije.

Tu stižemo do problematičnog dela.

Jer, šta o aktivnostima neke velike firme objavljuju online publikacije (blogovi, news agregatori, portali)? PR saopštenja. Jasno, oni po pravilu nemaju novinarske ekipe koje bi išle i bavile se sakupljanjem izjava, objavljivanjem originalnih fotografija, video zapisa i slično, tako da je neko oslanjanje na PR materijal logično. Može se na netu (blogovi, Twitter, Facebook) videti kako se kod nas prave ti kontakti između marketinških PR agencija sa jedne strane i online/blogo sfere. I to je u redu, pretpostavljam da je korisno i jednima i drugima.

Iz toga nastaju dve moguće situacije.

Prva: Da se npr. blogerima neki proizvod ili usluga da je testiraju određeno vreme. Oni to i rade, i o istom obaveštavaju svoje čitaoce (preko bloga i društvenih mreža koje koriste). Pri tome se poštuje pravilo da se: a) navede o kakvom je dogovoru reč, b) koliko je moguće objektivno prenesu svoji utisci - i oni pozitivni i oni negativni - o proizvodu/usluzi.

Ovaj scenario deluje mi potpuno fer i profesionalan, naglašavajući značaj i prednosti novih medija. A to je da firme mogu da dobiju povratnu informaciju od osoba kojima je tema bliska, i koje umeju da svoja mišljenja verbalizuju precizno i efektno, a uz to i da ih podele sa svojim čitaocima, a da pri tome nisu profesionalni novinari već pojedinci (što bi se reklo 'obični građani'). Naravno, uvek postoji rizik da će ocene biti negativne, ali u svetu su se mnogi opredelili za mišljenje da je najbitnije dobiti prostor i biti pomenut. Jer, koga nema u Google pretrazi, taj i ne postoji (uglavnom)

Druga: Bloger, vlasnik/urednik portala dobije/nađe PR saopštenje. Objavi ga. Bez disclaimera da je u pitanju PR saopštenje. Bez ikakve uređivačke intervencije: Dakle u punoj dužini, sa svim bitnim i nebitnim detaljima. Takođe, bez ikakvog propratnog komentara, rekacije, ocene. I tako stalno. Odnosno, nedostatak novinara i drugih resursa spoji se sa nedostatkom stava, mišljenja, utiska. Ili bar najosnovnije informacije da je to što čitate PR tekst.

Mešanje PR objava i novinarstva, bez naglašavanja šta je šta, protivno je novinarskim standardima. Ipak, da li se dešava u tradicionalnim medijima? Da. U manje uređenim medijskim sredinama, kao što je naša, češće nego u drugim. Da li je onda logično da se to isto dešava i u nerelegulisanoj Internet sferi? Da. Da li je to poželjne i pozitivno? Nije.

Da se vratim na klijenta sa početka. Među informacijama vezanim za njihove aktivnosti, dobar deo dolazi sa Interneta. U 100 posto slučajeva u pitanju su PR objave iz Situacije broj dva.

Šta to govori?

Jedan: Da klijent i (moguće) blogeri/vlasnici portala mogu biti zadovoljni/imati koristi od ove situacije.

Dva: Da su se slabosti tradicionalnih medija prenele i na nove, i da su i u jednima i u drugima medijska etičnost, profesionalnost, kreativnost, pre izuzetak nego pravilo.

Tri: Da je sve to zajedno jako dosadno, i da su kredibilitet i starih i novih medija sa razlogom niski.

photo credit

Šta donosi širokopojasni Internet?

Na zasedanju Ujedinjenih Nacija u septembru nedavno formirana komisija (Broadband Commission for Digital Development) prezentiraće svoje izveštaje na temu: Zašto je ulaganje u širokopojasni Internet od ključnog značaja za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva UN.

Komisija je napravila i kratak pregled koristi koje različite sfere života mogu imati od razvoja broadband Interneta, ali lista koristi svakako može biti mnogo duža.

Ja sam dala neke predloge. O svemu tome više OVDE.

Vaši predlozi kakve još koristi može doneti širokopojasni Internet su dobrodošle.

Sagorevanje mladog novinara

Ili novinarke, naravno.

Ovaj post ne govori o sagorevanju od vrućine, mada bi se i na tu temu moglo reći mnogo šta.

Njujork Tajms u svom tekstu od 18. jula piše o stanju u medijima:

"the state of the media business these days: frantic and fatigued. Young journalists who once dreamed of trotting the globe in pursuit of a story are instead shackled to their computers, where they try to eke out a fresh thought or be first to report even the smallest nugget of news — anything that will impress Google algorithms and draw readers their way.

Tracking how many people view articles, and then rewarding — or shaming — writers based on those results has become increasingly common in old and new media newsrooms."

Neki mediji, kao na primer Gawker, plaćaju svoje novinare delom i na osnovu toga koji su tekstovi najčitaniji. Ekran, kao na slici (iz pomenutog teksta u NYT) na svaki sat pokazuje najčitanije tekstove dana, zajedno sa prezimenom autora.

Ovakav način rada i stalne borbe za čitaoce i klikove dovodi do vrlo brze fizičke i mentalne iscrpljenosti i čestih promena u redakcijama.

Ponekad, čelni ljudi u redakcijama ipak shvate da su stvari postale prebrze i prekomplikovane za mnoge zaposlene. Evo primera:

Still, Politico management seems to be trying to soften some of its rough edges. Employees recently received an e-mail message informing them that they had been entered in a drawing to win an iPad. The catch: they would all be required to wear a name tag for a day in the spirit of fostering friendly workplace conversation.

Pitam se kakva su iskustva na ovu temu u našim redkcijama?

Globus o regionalnoj Twitter zajednici

Zagrebački Globus u novom broju objavljuje tekst o Twitter zajednici (dela) regiona (Hrvatska, Srbija).

Tko su tviteraši, korisnici Twittera, sve popularnije i vrlo utjecajne online društvene mreže, najbržeg medija na internetu, te kako zahvaljujući tom jednostavnom servisu razmjenjuju ideje, informacije, organiziraju humanitarne akcije i nalaze poslove brže nego itko drugi.

Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.

Nema jasnije definicije Twittera.

Tako misli dvadesetak najpoznatijih regionalnih tviteraša s kojima smo razgovarali i koji su dio nove i relativno malene, ali zato daleko najutjecajnije, fascinantno umrežene online zajednice.

Kada je reč o odnosu Twittera i bloga, neko je odavno rekao: Blog to reflect, Tweet to connect.

Globus se u Beogradu obično može naći kod kolportera ispred Beograđanke. Možda i još ponegde.

Photo: Roberto Orlić u Globusu

Posećenost sajtova: Istočna Evropa i Srbija

"The Eastern European Internet is getter bigger and richer, but quality online news is fighting for survival," piše Marius Dragomir ovih dana u češkom Transitions Online. I dodaje: "Alarmingly for the media industry, the Gemius and IAB survey – which covered 12 countries in the region – also indicated that on average, only one or two established media outlets appear among the 10 most popular websites in each country."

Srbija nije uključena u ovo istraživanje (od naših suseda bavili su se samo Hrvatskom). Ipak, rezultati pretrage najposećenijih sajtova u Srbiji na Alexi, međunarodnom meraču internet saobraćaja, pokazuju isti trend i u Srbiji. Najposećeniji su Google, Facebook, You Tube, Google.rs, Yahoo, Wikipedia, B92, Blic, Blogger, Windows Live.

Ako se pogledaju rezultati samo sajtova iz Srbije, rezultati su sledeći:

B92, Blic, Krstarica, Limundo, Infostud, Polovni automobili, Press, Mondo, Naslovi, Poznanici.

Dakle, vesti u (širem) regionu nisu pioritet, a što se budućnosti i online novinarstva tiče, evo zaključka iz teksta sa početka:

"We have good indications of what the future will bring to the Internet in Eastern Europe, but it’s still difficult to say what it will mean for online journalism. What is clear is that the next five or so years will be a crucial period for the online media to win readers. This means investment. Without it, in several years, the Internet in most of the region might turn into a news-free web."

Photo credit

Kako biti uspešan na netu

David Brewer, koji se godinama bavi treningom ljudi iz starih i novih medija (na čijoj sam obuci bila pre nekoliko godina u Sarajevu) objavio je ovih dana vodič: Becoming a global media brand in 60 minutes.

Njegovi saveti čine jednu vrlo sveobuhvatnu i zaokruženu celinu i, mada možda pokretanje celog procesa može da se završi za tih 60 minuta, održavanje svih tih on-line kanala zahteva dosta vremena. Druga opcija je da se gde god je to moguće sadržaji kopiraju sa jednog mesta na drugo što, međutim, lako može dovesti i do prezasićenosti ljudi koji vas prate. Najbolje bi bilo naći neki elegantan način između. Dakle, mislim da kod Davida ima dosta korisnih saveta, ali ja svakako ne bih primenila preduzimanje svega. Pustite ljude da se malo i pomuče da vas nađu.

U tom smislu sviđa mi se savet blogerke i spisateljice Stephanie Klein na temu kako povećati vidljivost svog bloga:

As for driving traffic to your blog, google that phrase, read what you will, go through the effort, but at a certain point, the content needs to be there, and you need to be passionate about whatever it is you’re writing. But, you know that. And it spikes and it wanes, and it doesn’t mean a whole lot of anything, really. It’s very similar to dating that way. While it’s flattering to be pursued and wooed, at the end of the day "you don’t need scores of suitors, just one, if he’s the right one." Meaning, you don’t need to end up on the cover of the New York Times Styles section /kao što ona jeste/ to be noticed. You’d be surprised how people can find you, and you’d be surprised by who’s secretly reading… and how that one studio executive can be moved to laugh, moved to cry, moved to contact you and ask you if you have representation. Who knows. So put yourself out there.

I tako, ako imate nešto zanimljivo da kažete, a još to niste počeli on-line, saveti ovih ljudi će vam možda pomoći.

photo credit

Žene, Internet, ICT i drugo

Trenutno učestvujem u jednom velikom istraživanju koje pokriva devet zemalja u regionu, na temu upotrebe elektronske uprave (e-government) i informaciono-komunikacionih tehnologija.

O predmetu i rezultatima istraživanja pisaću kad rezultati budu dostupni.

U međuvremenu, imam molbu/pitanje:

Da li neko ima podatke o:

- ženama u ICT biznisu u Srbiji?

- koliko žena koristi Internet, i na koji način...? (posao, škola, zabava, društvene mreže...?)

- koliko državnih službenika koristi Internet? Koliko je među njima žena?

- koliko đaka i studenata koristi Internet? Koliko je među njima devojčica i devojaka?

Ako imate neke linkove ili izveštaje, molim napišite u komentaru, ili na e-mail.

Hvala.

Blogovanje u Srbiji

Jelena Maksimovic je još pre godinu dana napisala tekst, a sada je objavljen na sajtu White City (ranije postojao i u štampanom izdanju), na temu blogovanja u Srbiji.

Sagovornici smo Nebojša Radović, Miloje Sekulić i ja.

Možete pogledati šta imamo da kažemo o ličnim iskustvima i šta mislimo o stanju blogerske scene u zemlji i regionu. Ili: Šta smo mislili pre godinu dana.

/blogging in Serbia/

Promašena Google čestitka

22. decembra dobila sam na mail ovu Google čestitku.

Koju smatram potpunim promašajem i upadljivim primerom nefunkcionisanja lokalizacije njihovog servisa.

Prvo, jako mi smeta odluka da Google na srpskom funkioniše samo na ćirilici. To je jedan od razloga zašto ga uvek koristim na engleskom. Ali, postoje slučajevi kad to nije moguće. Kao na primer moj omiljeni Google Translate. Koji smatram ekstremno korisnom alatkom. Sve dok ne dođe do toga da vam treba prevod sa engleskog na srpski. Jer prevedeni tekst dobijete samo na ćirilici. Zašto, pitam se?

Drugo, ako se korisnicima već čestita Božić i to na lokalnom jeziku i pismu - iako je po meni mnogo neutralnije i prikladnije čestitati Novu godinu - zašto onda čestitati nama u Srbiji na ćirilici 22. decembra, kad do tog ćiriličnog Božića ima više od dve nedelje? Podjednako važno: Šta je sa verskim praznicima drugih konfesija, i sa agnosticima i ostalima? Mislim da je za ovako globalnu kompaniju pretpostavljanje nečijeg religijskog opredeljenja neprimereno.

Treće, zašto u toj istoj ćiriličnoj čestitci koristiti hrvatske izraze? Ne da mi oni smetaju ili da ih ne razumem već, ako se već pismo i jezik lokalizuju, zašto se posao ne odradi do kraja i dobije jedna zaokružena i smislena celina?

Najzad, pozdravno obraćanje glasi 'Poštovani'. Korisnice se ne uzimaju u obzir kao takve.

Sa svim ovime, mene zaista ne interesuje ni šta u čestitci piše ni kakva se akcija sporovodi.

Od Google stvarno očekujem više.

Ko želi medije, a ko smrt medija

Godina se približava kraju, vreme je za svođenje računa o njoj.

Tako i Arianna Huffington (Ariana Hafington), prošlogodišnja medijska ličnost godine prema izboru čitalaca magazina I Want Media.

U ovoj godini ispalo je - prema nekima - da ona i drugi vlasnici agregatora vesti (news agregators) u stvari žele smrt medija, bar onih tradicionalnih, posebno štampe. (Primetimao da se ove godine među Google ad-sense reklamama našla i ona koja kaže: Journalism is Dead)

U opširnom tekstu pod naslovom "Journalism 2009: Desperate Metaphors, Desperate Revenue Models, And The Desperate Need For Better Journalism" ona se osvrće na sve glasnije kritike kritike Ruperta Murdocha i drugih da su sajtovi poput njenog

"parasites," "content kleptomaniacs," "vampires," "tech tapeworms in the intestines of the Internets," and, of course, thieves who "steal all our copyright."

Njeni protivargumenti su raznoliki: Od toga da mediji koji ne žele da ih linkuju news agregatori mogu slobodno da onemoguće Google indeksiranje, do toga da i sam Murdoch ima brojne news agreagotore. Njeni argumenti tiču se i tvrdnje da publika ima pravo i sa razlogom želi da na Internetu prima što više informacija, besplatno, ali takođe želi da nastavi da te informacije komentariše, linkuje i na druge načine obrađuje.

Po njoj, uloga i građanskog novinarstva i profesionalnih novinara ostaće potrebne. Pred kraj teksta kaže:

At the Huffington Post, and at the Huffington Post Investigative Fund, we deeply value the role of professional reporters and editors, and have dozens of them on payroll. And we think the value of editors will only increase as the constant stream of information coming at us continues to swell -- making trusted guides and curators more and more essential to keeping us from being swept away.

But there is no denying that thousands and thousands of other people want in on the process and have much to contribute to it. And that number will only continue to grow. To deride the value of their contributions is to completely misunderstand the world we live in.

Po meni: Da li je ono što se sada dešava potpuno fer prema novinarima, urednicima, pa i nekim od tradicionalnih medija? Ne. Da li je moguće stvari vratiti na raniji nivo? Nije. Ono što je potrebno jeste razviti biznis modele za novo stanje stvari. Da li je to lako? Nije.

Šta vi mislite?

Photo credit, Arianina Twitter stranica

Istočna Evropa i medijska kriza

Kriza medija je ovih dana očigledno neiscrpna tema.

Transitions Online objavio je pre par dana tekst "Eastern Europe: A Shortage of Cash and Ideas"

U njemu se, između ostalog, kaže, da je ovo bila veoma teška godina za medije u Istočnoj Evropi koji su, od Ukrajine do Hrvatske, i od Estonije do Bugarske, izgubili na hiljade poslova i 'planine novca'.

Svemu što sam već napisala pre neki dan dodajmo i juče objavljen apel za pomoć E-novina. Nakon što im se dosadašnji vlasnik povukao iz finansiranja portala, a reklama nema, sajtu preti sudbina hrvatskog Ferala.

p. s.

Dok ovo pišem, vidim da @Blogowski na Twitteru najavljuje da piše blog post na temu "Poslovni model za @eNovine. "

photo credit

/media crisis, Eastern Europe, Serbia/

Šest pitanja i odgovora. Deo 1-2.

Prošle jeseni, jedan student novinarstva iz Novog Sada zamolio me da mu za potrebe diplomskog rada odgovorim na nekoliko pitanja vezanih za temu interneta i njegove opšte i medijske upotrebe kod nas.

Danas sam slučajno našla taj dokument i rešila da pitanja i odgovore u nekoliko nastavka postujem ovde.

***

1. Da li možete da nam opišete kakva je situcaija sa upotrebom interneta u našoj zemlji? Koji su današnji trendovi? Da li je ova delatnost dovoljno razvijena ili bi trebalo da se radi na njenom razvoju više, i ako da, na čemu treba raditi?

Iako se situacija poboljšava, po broju ljudi koji koriste internet Srbija je i dalje u dnu evropske liste. Prema podacima Zavoda za statistiku od pre oko godinu dana, procenat domaćinstava koja imaju pristup internetu je nešto malo preko 26 posto. Prema ovogodišnjim podacima, Srbija je treća odpozadi u Evropi po broju korisnika interneta. Podaci različitih istraživanja se ne poklapaju uvek, ali ostaje činjenica da je zastupljenost interneta u Srbiji mala u evropskim okvirima. Za poboljšanje te slike neophodno je da se proširi mreža brzog interneta i da cene padnu. Kada se to desi, oni koji stvaraju komercijalne ili nekomercijalne sadržaje na internetu imaće pristup široj populaciji i potencijalnim korisnicima. Tako će i brojnost, kvalitet i uticaj internet sadržaja, uključujući i medije, rasti.

2. Kada se probila i dobila na popularnosti blogosfera u Srbiji i koliko, po Vašem mišljenju, utiče na oblikovanje javnog mnjenja u Srbiji?

Prvi blogovi pokrenuti su pre oko pet godina. Ja sam, na primer, krenula da ga pišem u januaru 2004, tada nas je bilo baš malo. Neki ljudi su ubrzo počeli da otvaraju naloge na blog.hr, a 2005. se pojavila srpska verzija hrvatskog Mojblog servisa, kad se nešto veći broj ljudi opredelio za vođenje blogova. U ranoj fazi, kod nas, kao i u svetu, dominirali su blogovi posvećeni IT temama, ili su ih vodili ljudi iz te sfere, ali kasnije se broj tema proširio. Broj tematskih blogova, van IT, je u početku bio mali, ali ih sada ima više.

Značajan za popularizaciju blogova, ali i za izazivanje kontroverzi, bio je VIP B92 blog, koji je vremenom prilično promenio profil, omogućavajući širem broju ljudi da na ovom mestu piše. U celom početnom konceptu nije bilo problamtično to što je ovaj medij izabrao svoje blogere, već način na koji koji je taj koncept prezentiran i percipiran.

U svakom slučaju, neke značajne društvene i političke teme su otvarane kako na blogu B92 (gde su zbog posećenosti ovog sajta i uticaja ljudi koji su o njima pisali dobijale veću i bržu pažnju), tako i na drugim blogovima – gde su ponekad stvarani efekti kotrljajuće snežne kugle.

U svetu se sve više pokreću portali koji su kombinacija kolumni, blogova, intervjua, news agregata, pomenuću veoma uticajan Huffington Post koji postoji od 2005, ili nedavno pokrenut Daily Beast, koji vodi Tina Brown, nekadšnjaa urednica časopisa Tatler, Vanity Fair, New Yorker.

Blogovi, sami po sebi, više nisu novost. Neki su ranije stekli popularnost i uticaj i još uvek ih imaju, drugi nestaju, a pojavljuju se novi. Interesantno je kombinovanje blogova sa drugim vrstama sadržaja, kao u dva pomenuta primera, ali i modifikovanje njihovog mesta i značaja u svetlu novijih internet formi. Zanimljiv tekst na tu temu objavljen je u novom broju časopisa Wired. Sa pojavom takozvanog mikro-blogovanja (na Twitteru), jačanjem društvenih mreža (kao Facebook), servisa za postavljanje fotografija (na primer Flickr), pisanje ličnog bloga više nije toliko popularno, piše Wired. Osim toga, navodi ovaj ugledni časopis, konkurencija profesionalaca, kao što je Huffington Post i drugi, otežava stvaranje prepoznatljivih brendova u ovoj sferi. Ipak, i to je ono što je jako dobro u vezi interneta, ima mesta za svakoga, svako može da stvara ono što ga zanima i što mu je blisko, a može i da kombinuje ili da se paralelno izražava koristeći više on-line platformi. Koliko će biti čitan, popularan ili uticajan zavisi od različitih faktora. Nekim ljudima je jednostavno dovoljno da pišu o onome što ih interesuje i što će sličnomišljenici moći da pročitaju i komentarišu.

Photo credit

/Internet, blogs, online media, Serbia/

Hibridni mediji: Slučaj 'Danasa'

U današnjem dodatku 'Biznis' dnevni list Danas piše o nedavnoj onlajn konferenciji, u kojoj su učestvovali i domaći menadžeri u medijima, na temu budućnosti novina tokom i nakon svetske ekonomske krize, padu tiraža štampe širom sveta, upotrebi interneta.

U drugom delu teksta autor Željko Pantić piše i o tome šta je Danas učinio na planu omogućavanja pristupa informacijama kroz više kanala, odnosno na planu stvaranja hibridnog medija:

...dnevni list Danas je za manje od godinu dana, uspeo da postane prvi istinski napredni „medijski hibrid“ na tržištu štampanih medija u Srbiji, tako da je celokupna tranzicija kanala komunikacije sa čitaocima potpuno u skladu sa globalnim trendovima, ponegde čak i ispred stepena razvoja ovih tehnologija u mnogo razvijenijim državama od Srbije. Danas konferens centar, sa prvom konferencijom održanom 20. oktobra 2008. godine, nakon samo 11 konferencija, postao je potpuno prepoznatljiv brend, medijski proizvod koji u sebi sublimira sve medije, počevši od dnevnog lista Danas, preko samih događaja na konferencijama u hotelu Hajat, do emitovanja tog programa na web portalu Danasa i putem specijalnih jednosatnih TV emisija „Direktno“ i „U susret“ na TV Studio B.

(...)

Čitalac Danasa je do septembra 2008. godine imao mogućnost da istu vest iz novina pročita i na sajtu. Sada, čitaoci Danasa imaju mogućnost da ocene članak, daju svoj lični komentar, pošalju tekst mejlom, odštampaju ga, a od 12. maja ove godine, mogu još i da pogledaju video snimak izjava ili događaja iz samog novinskog teksta.

***

Danasove aktivnosti na modernizaciji prisustva, kroz različite komunikacione kanale, i povećavanje relevantnosti na javnoj sceni, svakako su pohvalni. Ostaje još da se vidi šta će biti od najavljenog trenda prelaska oglašivača na net, i ko će i na koji način od toga zaraditi.

/hybrid media forms, online media, Serbia/

Konferencija: Internet ekonomija

List Danas organizovao je prethodne nedelje konferenciju "Internet ekonomija" i na sajtu omogućio prilično multimedijalnih informacija o ovom skupu.

Izdvajam deo iz izlaganja Stojana Vatreša, direktora razvojnog centra B92 o internet planovima ove kuće u narednom periodu. Meni se čini da portal B92 već neko vreme stagnira u pogledu organizacije i prezentacije sadržaja, i atraktivnosti pojedinih segmenata, pa na njemu provodim sve manje vremena. Videćemo hoće li osim o marketinškim aktivnostima razmišljati i o ovom aspektu, a radoznala sam i šta planiraju u sferi društvenih mreža. Elem, evo pomenute priče:

Strukture prodaje i marketinga prelaze na Internet, zbog ogromnog broja podataka i uske segmentacije. Na Internetu imamo geotargeting, ali i najnoviju stvar: bihejvior targeting. Neko će umesto deset sekundi na televiziji platiti jednogodišnje pozicioniranje na Internetu i imaće neuporedivo veći efekat. Mi u B92 očekujemo veliki rast, bez obzira na ekonomsku krizu očekujemo da će broj posetilaca biti oko milion i po. Zato nam trebaju rešenja. Nisam siguran da li u NIP postoji nešto za Internet tehnologije. Akcenat ćemo stavljati na nešto što će obeležiti Internet ovde u budućnosti, a to je social networking. To je mesto gde će Internet marketing da crpi podatke i da napravi biznis model. 

O ulozi države:

Ono što nam fali u Srbiji je Internet monitoring, nacionalna agencija koja će tačno znati koliku koji sajt ima posetu i imati o tome zvanične podatke. To je praksa u celoj Evropi. Da li će nestati klasični mediji? Neće nestati, ali ovo je jedan od najjačih udaraca jer Internet je veoma moćan. Klasični mediji moraće da ulažu u nove servise da bi opstali. Kod klasičnih medija će biti dobro to što će imati online dostupnost, moći će arhivu da stave na sajt. Internet je suviše važan i bitan kako za nas, tako i za državu, i ona bi njime trebalo stalno da se bavi, a ne stihijski i sporadično.