Danas je rođendan Studija B. I to četrdeseti.
Ja lično njihov radio program ne slušam, mada znam ljude kojima je on zakon (kako bi se to žargonski reklo). Na televiziji vrlo rado pratim jutarnje Prelistavanje kad Velja Popović dovede goste, zatim njegov Nivo 23, Lagume Biljane Vilimon, a za Beograd noću Dragane Ćosić ne znam šta se desilo, inače mi je i ova emisija bila odlična.
Evo nekoliko delova iz teksta Vere Didanović u današnjem Vremenu ovim povodom:
"Dobri duh Beograda" 1. aprila slavi 40. rođendan i valja mu na tome čestitati. I to ne samo zbog godina (respektabilnih – reč je o drugoj po starosti televiziji u Srbiji) već i zato što je u mnogo čemu bio pionir, zato što je padao glasno i ustajao nenametljivo, zato što je uvek nastojao da pomogne u rešavanju životnih problema običnih ljudi i zato što, za razliku od većine elektronskih medija, ima – kulturnu redakciju.
(...)
Zamišljen kao informativna, obrazovna i zabavna gradska stanica, Studio B je program koncipirao prema receptu američkih FM stanica i vodećih evropskih nesistemskih stanica, poput Radio Luksemburga – više muzike, manje priče. To je značilo red muzike, nekoliko informacija važnih za gradsko stanovništvo, i onda ponovo muzika. A da bi se izbeglo padanje u zamku beskonačnog pričanja, u studiju je stajao i jedan "semafor" koji je uključivao "crveno" svaka tri minuta.
(...)
Sredinom sedamdesetih, Studiju B se pridružio i Duško Radović, da svojim aforizmima sugrađanima poželi dobro jutro i skrene im pažnju na važne stvari koje se suviše lako zaboravljaju.
(...)
Napokon, u sredu 28. marta 1990. krenulo je emitovanje TV programa – koji je prekinut posle samo 60 minuta, akcijom saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze.
Srećan rođendan!
No comments:
Post a Comment