Moda i društvo, Elle i Susret

I još jedanput o časopisu Elle. Nije slučajno, u poslednje vreme je sve bolji, od kada je prestao da objavljuje eseje svuda prisutnih autorki koje pišu uopštene i dosadne tekstove o sreći, lepoti i uživanju u životu, a zamenio ih zanimljivim tematskim blokovima, ličnostima i autorima koje ne srećemo često po štampi, posebno šarenoj.

U februarskom broju jedan od zanimljivih je tekst Borke Pavićević o modi i časopisima kroz decenije, i o posebnim ženama koje su ih povezivale.

Malo ilustracija:

Šezdesetih časopisa ELLE kod nas nije bilo. ELLE je stizao do Beograda uz pomoć stjuardesa JAT-a. Od šezdeset četvrte počelo je izdavanje pasoša i to sa važenjem na deset godina...Dotle se pasoš izdavao sa izlaznom vizom tačno na određene datume, i to samo odgovornima i onima koje služba proveri i sa njima se dogovori.

U to vreme pisala sam političke modne rubrike, a kakve druge to modne rubrike jesu, u omladinskom listu Susret, čija je redakcija razjurena u vreme donošenja „Smernica" posle šezdeset osme. Na poslednjoj stranici novina koje je prelamao arhitekta Slobodan Mašić, a taj prelom je bio čudo od dizajna za sva vremena, mogla se videti modna rubrika „Piše Borka, a crta Vanja". Mašić je, inače, „naređivao" koliko teksta ima da se napiše, e ne bi li se to uklopilo u njegov prelom. {Moj otac je sačuvao neke brojeve ovog časopisa, i mogu potvrditi sve ovo}

***

Devedesetih, početkom rata za rasturanje zemlje i progon civila, nastavila sam da pišem modne rubrike u novoosnovanom nedeljniku Vreme. Sećam se dana kada sam jedva uspela da sastavim rubriku.

***

Kada su rastrgli Našu Borbu na katolički Božić devedeset četvrte...osnovan je list Danas. Tada je moda u listu Danas postala „postdejtonska moda"

***

U ista vremena kada su stjuardese JAT-a donosile ELLE, Seka Kranjc, svakako ne samo uposlenica u Tanjugu već jedna od onih žena koje obeležavaju epohe, dovozila je i ELLE i duh Pariza i kreirala u Beogradu modele koji su se mogli naći samo još u Avenue Montaigne i na stranicama časopisa ELLE. Seka Kranjc je znala da ode u Pariz, da tamo šije toalete koje kao da su sa stranica ovog magazina i da se posle mesec ili dva vrati u Beograd Renaultom Dauphinom punim izabranih materijala i najnovijih izdanja tog časopisa. ..Nije bilo šanera i skidanja krpica sa kamiona, već se radilo i zarađivalo. Nije bilo našeg ELLE izdanja, ali je postojala produkcija. Koja je omogućavala i da se otputuje u svet vozom, a vrati punim Renault Dauphinom.

***

A sada, potpuno je začudna ta podvojenost kostima od scenografije u kojoj se kreću. ...I sve je nekako šanirano, uzajamno se obrće i preprodaje. Baš kada nemamo ništa, imamo naš autorski ELLE.

Drago mi je što se na primeru našeg Elle u sadašnjoj koncepciji pokazuje da inteligencija, intelekt, moda, umetnost, dizajn i stil i te kako mogu zajedno, a da se lepota i uživanje u životu mogu pokazati kroz uverljive priče i primere, a ne samo kroz kvazi intelektualne tekstove ni o čemu, ili kroz estradne karambole koji izazivaju mučninu. I da sve to može biti smešteno i svesno konkretnog vremena i prostora, a ne u nekom zamišljenom svetu u kome žive uredništvo i odabrani sagovornici.