Freelancing

OK, odmori su manje-više završeni, što pojedinačno, što uopšte; vreme je da se vratimo poslovima.

Pre oko nedelju dana u časopisu The Atlantic objavljen je zanimljiv tekst: "The Freelance Surge Is the Industrial Revolution of Our Time".

Između ostalog autorka piše:

It's been called the Gig Economy, Freelance Nation, the Rise of the Creative Class, and the e-conomy, with the "e" standing for electronic, entrepreneurial, or perhaps eclectic. Everywhere we look, we can see the U.S. workforce undergoing a massive change. (...) We're no longer simply lawyers, or photographers, or writers. Instead, we're part-time lawyers-cum- amateur photographers who write on the side.

Today, careers consist of piecing together various types of work, juggling multiple clients, learning to be marketing and accounting experts, and creating offices in bedrooms/coffee shops/coworking spaces. Independent workers abound. We call them freelancers, contractors, sole proprietors, consultants, temps, and the self-employed.

Još se navodi da je u Americi 2005. godine jedna trećina (!) radne snage učestvovala u 'freelance ekonomiji', i da je u međuvremenu broj onih koji na ovakav način zarađuju porastao. Na to je svakako uticala ekonomska kriza, ali su se mnogi opredelili za slobodnu profesiju i zbog veće fleksibilnosti 'that lets them skip the dreary office environment and focus on more personally fulfilling projects'.

***

Freelance rad nezaobilazan je i u medijskom svetu. Od honorarnog rada za medijske kuće, do pokretanja vlastitih - malih ili velikih - projekata.

U Srbiji je i to - očekivano - manje uspešno zaživelo.

Moja iskustva u tom pogledu su: No comment.

Što se tiče međunarodnih, situacija je bitno drugačija.

Neka su bila vezana za objavljivanje tekstova u raznim vrstama publikacija (linkovi na neke od njih su sa desne strane), drugi za medijske konsultantske gigove (to mi je omiljeni termin). U prvom slučaju, scenario je sledeći: Kontaktirate medijsku kuću i ponudite tekst na neku temu, dodajući kratak sažetak o čemu bi ste pisali i sa kime bi ste razgovarali. Opcija jedan: Nisu zainteresovani i to vam kažu ili ne kažu (ne odgovore; što je retko). Opcija dva: Zainteresovani su. Iz opcije jedan može nastati opcija dva tako što vas zamole da početnu ideju modifikujete: malo ili mnogo.

Mogu vam, ako su zainteresovani, poslati i neku vrstu uputstva za autore ili vam sugerisati da pročitate neke tekstove i obratite pažnju kako su napisani. Takođe vam mogu sugereisati šta ih posebno interesuje i koja vrsta sagovornika bi bila poželjna.

Tom prilikom će vam neizostavno reći i sledeće: Koliko tekst treba da bude dug, do kada da ga završite, koliko će vam platiti i kada će vam platiti.

Kada tekst pošaljete, slede uredničko/jezičke intervencije, zatim vas (obično) pitaju i da li se sa promenama slažete, a zatim se tekst objavljuje (nekad može doći do odlaganja, ako postoje druge, hitnije teme). I to je to.

Što se tiče medijsko-konsultantskih poslova, oni se mogu ticati dosta različitih aspekata medija: Evaluacija sadržaja, analiza medijskog ambijenta, preporuke za budući projekat, ili kombinacija više elemenata. Do ovakvih vrsta poslova se, iz mog iskustva, dolazi na dva načina: 1. Organizacija/kompanija kojoj treba usluga vas kontaktira ili na osnovu nečije preporuke, ili na osnovu onoga što ste već radili i pisali a našli su na Internetu; 2. raspiše se konkurs, na koji se prijavite. Ostatak je isti kao i kod novinarskog freelance rada: odmah ćete znati šta se od vas očekuje, do kada, po kojoj ceni. Ako ste bili dobri i vredni, javiće se opet.

I to je to.

Za kraj, evo i linka kao odličnom tekstu koji je svojevremeno napisao Dejan Anastasijević (čija su iskustva u tom polju velika): "Kako postati strani novinar u sopstvenoj zemlji".

Good luck!

Photo source za ovu i druge ilustracije na temu freelancinga