Ariana Hafington u Beogradu [neće biti]

Vest da Ariana Hafington (Arianna Huffington,@ariannahuff), vlasnica veoma popularnog i veoma uticajnog Huffington posta, dolazi sledećeg ponedeljka u Beograd na konferenciju o onlajn medijima, bila je danas jedna od tema dana u delu domaće Twitter zajednice.

Jer, osim informacije da će Arianu H. primiti Boris Tadić, tekst iz Blica nije pružio informacije: Kakva konferencija, ko je organizuje, gde se dešava, može li se prisustvovati?

I na moj blog je više ljudi danas dolazilo tražeći iste podatke.

Google pretrage, ni na srpskom, ni na engleskom, takođe nisu davale nikakve bliže informacije.

Najzad, neko je znao: Sve o ovom događaju ima ovde. I ovde.

S obzirom na cenu učešća na konferenciji, dobra vesti je da će Jugoslav Ćosić napraviti intervju sa njom i da će isti biti emitovan na TV B92. Mada bi bilo jako lepo kada bi i neko ko bloguje ili je na twitteru izveštavao o događaju - detalji, pitanja, pikanterije...Jer, ako je već u pitanju konferencija o onlajn medijima (mada ja ne vidim u programu da su bilo kakvi referati pripremljeni, što bi bila zgodna dopuna izlaganjima ljudi iz prakse), bilo bi zgodno da i onlajn zajednica ima svog izveštača.

/Arianna Huffington, online media, Belgrade, Serbia, conference/

O tabloidima, još jedanput

Prilog TV b92 na temu: "Ko su vlasnici tabloida"?

Već šest-sedam godina ova štampana izdanja rade manje-više šta hoće. Možda u dogledno vreme saznamo i za koga to rade.

TV programi: Pogrešne playliste

Počinje leto i letnje TV šeme, nadajmo se da se one koriste za neka osmišljavanja programa od jeseni, a ne samo za dvomesečni ili tromesečni odmor novinara i možda neke produkcijeske uštede. Mada, iskreno, meni nije najjasnije to da neke od bitnih informativnih emisija neće biti emitovane tako dugo, kao da živimo u najboljem od svih mogućih svetova/zemalja.

Ova lista je samo ilustracija, tiče se tema koje bi, po meni, bilo korisno (više) obrađivati, i onih drugih, o kojima je već toliko toga izjavljeno da ne vidim svrhu stalnog ponavljanja, pošto smo poruku već odavno primili i manje-više shvatili:

Lista stvari o kojima TV stanice redovno izveštavaju, a nema potrebe (bar ne tako mnogo):

- da je ministar J. ocenio da je priznavanje nezavisnosti Kosova...

- da je predsednik T. pozvao sve na odgovorno ponašanje koje se ogleda u...

- da je ministar Lj. izjavio da država preduzima sve što je u njenoj moći da...

- da je ministar Đ/J. izjavio kako će Srbija pribeći svim diplomatskim merama da...

Lista stvari o kojima mediji ne izveštavaju (dovoljno) a trebalo bi:

- Kako živi prosečna porodica u Mađarskoj/Češkoj/Poljskoj/Grčkoj?

- Koliko dana odmora imaju i kako ih provode građani Švedske/Francuske/Danske?

- Koliko je novih ljudi zapošljeno u državnoj i lokalnim administracijama od kada je, posle potpisivanja sporazuma sa MMF-om, doneta odluka da se to ne čini?

- Kako to da se predsednik T. često slučajno nađe u različitim državama gde se dešavaju bitna sportska takmičenja (fudbal, tenis...), a nikako (suviše retko) se ne nađe (i zadrži) na mestima protesta, nasilnog raseljavanja, siromaštva..

- U kakvim humanitarnim/volonterskim akcijama samoinicijativno učestvuju građani Slovenije/Belgije/Nemačke?

- Kakvim su konkretnim merama evropske države obezbedile poštovanje pravila u sferama saobraćaja/ekologije/kontrole kvaliteta hrane i sl?

Ovo su moje ideje. Vaši predlozi su dobrodošli.

Žene u medijima, dva slučaja za priču

Ovih dana objavljene su dve informacije koje se tiču žena i medija, u oba slučaja kao aktivnih učesnica, ne kao dela populacije o kojoj mediji izveštavaju.

Oba primera su zabrinjavajuća, pa i prilično neverovatna.

Prvi je iz Poljske: Glavni kanal poljskog radija zabranio je odnedavno da vesti i informativne priloge u udarno vreme tokom dana čitaju spikerke i novinarke. Novinarkama i spikerkama na tom radiju je to dozvoljeno samo posle podne i uveče, pošto su navodno muški glasovi "prijatniji za uvo, a ženski uz to neuverljivi". Cela vest na sajtu B92.

Drugi primer je iz Moldavije: Dvadesetpetogodišnja Natali Morar mogla bi dobiti 15 godina zatvora (već je bila u kućnom pritvoru) zbog pokretanja takozvane Twitter revolucije u aprilu ove godine. Povod je bio vrlo sličan aktuelnim dešavanjima u Iranu: Izbori, sumnje u njhovu regularnost, protest organizovan preko Twittera i drugih društvenih mreža, iznenađujućih dvadeset hiljada ljudi na trgu, protest koji se narednog dana pretvorio u nemire...

O upotrebi Twittera u iranskoj revoluciji, pričao je ovih dana Eniac za RTS.

photo credit

/women, media, Serbia/

Poligraf: 1000. izdanje

Uprkos zamoru domaćim političarima, koji su najčešći gosti, Poligraf je odlična emisija, a Jugoslav Ćosić jedan od mojih omiljenih novinara.

Srećan rođendan!

Mediji zajednice: Studije i inicijative

Evropski parlament usvojio je u septembru 2008 rezoluciju, a Komitet ministara Saveta Evrope u februaru 2009 deklaraciju kojima se zalaže da se pomogne alternativnim i medijima zajednice, sa ciljem da se doprinese razvoju pluralizma i kulturne raznolikosti.

Odluci Saveta Evrope prethodila je studija “Promoting Social Cohesion: The Role of Community Media” Petera Lewisa

Savet Evrope u svojoj Deklaraciji naglašava da se kao sinonimi izrazu ‘mediji zajednice’ koriste i izrazi: ‘mediji trećeg sektora’, ‘mediji manjina’, ‘društveni ili mediji građanskog društva.’ Takođe kaže da ova vrsta medija funkcioniše u više zamalja članica Saveta Evrope i u preko 115 zemalja širom sveta. Ovi mediji imaju brojne korisne funkcije u društvu, baš zbog toga što su po svojoj definiciji bliski publici. Oni su značajni za podsticanje društvene debate, politički pluralizam i prisustvo u javnosti različitih mišljenja, posebno kroz obezbeđivanje pojedinačnim grupama (kulturnim, jezičkim, etničkim, religioznim i drugim manjinama) da se izraze, da prime informacije, i da razmene ideje.

Ovakvi mediji bitni su i za povećavanje medijske pismenosti, posebno u digitalnom okruženju.

Navodi se da mediji zajednice mogu biti u nekoj od elektronskih formi ili štampani i da, u manjoj ili većoj meri, mogu deliti neke od sledećih karakteristika:

- Nezavisnost od vladinih, komercijalnih i religijskih institucija i političkih partija

- Neprofitni karakter

- Dobrovoljno učešće pripadnika građanskog društva osmišljavanju i upravljanju programima

- Aktivnosti usmerene na društvenu dobit i benefit zajednice

- Vlasništvo zajednice i odgovornost zajednici mesta i/ili interesa kojoj služi

- Posvećenost inkluzivnim i interkulturalnim praksama

***

U ovom tekstu bavila sam se nezavisnim/opozicionim medijima u Srbiji tokom 90ih koji su tada igrali i ulogu alternativnih medija, a u narednim godinama planiram da se bavim ovom vrstom medija, ali na Internetu.

Nadam se da će odluke evropskih institucija da se pomogne ovakvim medijma stići i do nas, na praktičan način.

Takođe se nadam da će me posetioci bloga uputiti na Internet medije u regionu koji bi se mogli okarakterisati kao alternativni mediji ili mediji zajednice ili bilo koji od temrina koji se koriste.

Preporuke linkova, knjiga, konferencija su mi isto tako dobrodošle.

Fotografija je iz kulturnog centra Metelkova u Ljubljani.

/Altenative (community) media Serbia/

Šest pitanja i odgovora. Deo 5-6.

Deo 1-2.

Deo 3-4.

5. Novinarstvo 21. Veka – Youtube, blogovi i mediji – koliko utiču i koliko će uticati na oblikovanje medijskih sadržaja?

Postoje razni primeri i aktivnosti u toku ili u najavi koje govore o tome da će vremenom internet postati platforma koja objedinjuje različite vrste medija. Nedavno je, na primer, Google počeo da digitalizuje novinske arhive nameravajući da omogući njihovo pretraživanje preko Google News i, kasnije, na sajtovima novina.

Objedinjavanje već postojećih i nekih budućih internet formi (video, fotografija, blogovi...) će se svakako intenzivirati, i povećavati kvantitativno i kvalitativno, u smeru stvaranja hibridnih medija. Šta će koji medij koristiti, zavisi od formule koju sami nađu. Korišćenje bilo čega od ovih internet formi nije samo po sebi garancija da će medijski sajt biti kvalitetan, popularan ili uticajan, ali dodatni kvalitet koji pružaju video, fotografija ili neposrednija izražajna forma kao što je blog, mogu tome svakako doprineti.

6. Kontrola informacija u on-line medijima?

Kod nas je ovog leta pokušano uvođenje problematičnog načina kontrolisanja interneta, ali je nekon energičnog protivljenja stručnjaka i javnosti (uključujući i blogere i Facebook korisnike koji su oformili i grupu posvećenu ovom pitanju, preduhitrivši tradicionalne emdije) RATEL odustao od toga. Štaviše, Slobodan Marković, internet stručnjak koji je pokrenuo inicijativu za peispitivanje ove odluke, nakon svega je imenovan za specijalnog savetnika Ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo. Ovaj primer pokazuje moć građanske inicijative i novih medija, bar u nekim slučajevima.

Početkom jeseni organizovana je konferencija "Regulation of Freedom of Expression on the Internet". Skup je organizovan na Fakultetu političkih nauka, uz nekoliko partnera, međunarodnih organizacija. Dakle, ova tema postaje prisutna u javnosti, što je ipak pomak, jer pre godinu dana internet nije smatran dovoljno bitnim u Srbiji da bi se na bilo koji način neko bavio njime I eventualnom regulacijom koja je, u krajnjoj liniji, bitna, zbog izbegavanje nezakonitih I društveno štetnih aktivnosti (kao što su dečija pornografija, aktivnosti fašističkih grupa i slično). Naravno, regulacija ne bi trebalo nikako da se pretvori u sveopštu cenzuru i kontrolu kakva, na žalost, još uvek postoji u nekim zemljama kao što su Kuba, Kina i neke druge.

/Internet regulation control Serbia/