Mapping Digital Media - Serbia

Kraj je godine, vreme za sumiranja raznih vrsta. Tako da možemo reći da se studija "Mapping Digital media - Serbia", u sklopu serije izveštaja Open Society Foundations, pojavila u pravo vreme. Odnosno, baš danas.

U prikazu ove studije Jovanka Matic piše:
This report by Jelena Surčulija, Biljana Pavlović and Djurdja Jovanović Padejski is the first systematic examination of the opportunities and risks created by new technology in Serbia. It illustrates well the effects of digitization on media consumption, the availability of media products online, journalistic practices, and social activism. It also describes regulation and main actors of digital business.

Obrađene teme: Media consumption, Digital media and state-administred broadcasters, Digital media and society, Digital media and journalism, Digital media and technology, Digital Business, policies, laws, and regulations.

Ova studija će, sudeći po sadržaju, obimu i organizaciji materijala svakako biti izuzetno korisna za razne vrste istraživanja, medijskog planiranja, i kreiranje javne politike, bez obzira na to što je priroda teme kojom se bavi takva da se podaci konstantno menjaju.

/Serbia, digital media, online/

Manjine i društvene mreže

Manjine (etničke, jezičke, seksualne, migranti) i njihova upotreba društvenih mreža bila je tema konferencije na kojoj sam učestvovala početkom meseca.

Za online magazin Evropskog novinarskog centra (European Journalism Centre) napisala sam tekst o ovoj konferenciji: Minority voices on social media networks.

Različite vrste manjina i konteksti u kojima žive, i njihovo korišćenje društvenih mreža u Poljskoj, Rusiji, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji za raznolike svrhe su ono čime sam se u tekstu bavila.

Za ilustraciju, evo zaključka: "the goals minorities seek to achieve via social media seem to vary greatly and can sometimes lead to unwanted results. State authorities and civil society can therefore play a crucial role in creating and maintaining an environment protective of minorities. Thousands of Facebook “likes” are not sufficient for that task."

Ostatak teksta je ovde.

/social networks, civil society, Europe, minorities/

Društvene mreže i građansko društvo

Prošlog petka učestvovala sam na konferenciji 'Minorities and New Social Media' koju je u Flensburgu (Nemačka) organizovao European Centre for Minority Issues - ECMI.

U tekstu koji pišem za jedan magazin biće više detalja o konferenciji, ovog puta .ppt deo moje prezentacije o nacionalističkim grupama i seksualnim manjinama u Srbiji na Internetu (Civil Society in Serbia in the Mirror of Social Networks and Community Media) i o web akcijama koje pokazuju da građanskog društva ima, makar se i samo sporadično primećivalo.

/Serbia, social networks, Facebook, Twitter, minorities/

/social networks, civil society, Serbia/

Photo (not)Nobel story

Teško da će ova priča otići u zaborav. Ipak, evo, od kraja ka početku, foto prikaza kako se priča razvijala.

Epilog:
"Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdilo je da u slučaju lažne vesti da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade nema elemenata visokotehnološkog kriminala, niti krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, ističe za Danas Mihailo Tijanić iz Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP." (Danas, 21. 10. 2011)

Takođe: Jedna vrlo efektna politička poruka na Internetu. Koju ću svakako pomenuti kao ilustraciji uticaja Interneta u Srbiji na konferenciji na koju uskoro putujem.

A koja je, između ostalog, glasila:

We have registered the domain of this obviously hoax site on the 5th October 2011, as a symbolic reminder of that day eleven years ago, when Serbia missed a historic opportunity to create a different and better world. Today again, Serbia turns to war, terror and deadly kitsch of the nineties, violence towards diversity, nationalist conservatism and dishonest orthodoxy. We believe the political activity of Dobrica Cosic is still deeply intertwined with this hazardous value system, which does not cease to threaten us all.

Uostalom, reference kao što su the Economist, Presseurop, Huffington Post, Guardian, LA Times itd. su nešto o čemu mnogi profesionalni spin majstori mogu samo da sanjaju.

p.s. Screen shot sa RTS i slika trending topics u kojoj je i D.Ć. potekli su sa Twittera, od koga tačno, na žalost, ne znam

Današnji Trending topic

Twitter se još jedanput - u slučaju današnjeg hapšenja Ratka Mladića - pokazao kao najbrži i najefikasniji način da dobijete informaciju (ja lično sam je prvo pročitala tamo) i da iz sekunda u sekund pratite reakcije ljudi iz celog sveta, na čitavom nizu jezika.

Trending topic je tema koja u određenom satu ili danu postane najpopularnija - u nekom delom sveta ili globalno.

Danas se na njoj našao #Mladic, ali i #Srebrenica.

Update: O istoj temi piše i sajt B92

Like it or not...

...THE venčanje je sutra.

A tu je i kraljica (naslovnih strana) u nastajanju.

Ako je odgovor NOT - naći ćete istomišljenike ovde.

Ako ste radoznali, a gledanje TV prenosa nije raspoloživa opcija, možete pratiti mnoge Internet izvore, uključujući Tinu Brown na Twitteru.

Pet godina Twittera i njegov zanimljivi tvorac

Mark Zuckerberga i Facebook smo svi apsolvirali, no Twitter je mnogima i dalje nejasan, a o njegovom tvorcu - Jack Dorsey - malo se zna.

Twitter ovih dana puni pet godina i Jack ovih sati twittuje o istoriji ove društvene mreže.

Za ljubtelje (i) dužih formi, Vanity Fair je u aprilskom broju objavio opširnu priču o njemu. Ispostavlja se da je, kao i većina onih koji su smislili nešto novo, jako zanimljva persona_

Dorsey may belong to Gen X, but he is a throwback to a kind of heartland idealism we associate with earlier generations. His optimism flows mostly from a St. Louis-bred spirit about our common life, democracy, and human potential. He claims his inventions all aim at the same goal: a society that works more efficiently and humanely. “My role as an observer and as a technologist,” he says as he strides through a San Francisco rainstorm, holding a big blue umbrella, “is to show everything that’s happening in the world in real time and get us to that data immediately, so we can change our lives even faster, with better knowledge.” (Urban strolls are one of Dorsey’s favorite activities, and he has specifically asked to be interviewed while meandering around San Francisco and New York.)

Čitajući pomenuti tekst u VF, iz koga saznajete i da se Dorsey, uz programiranje, bavio botaničkim crtežima, masažom, modom, i da su mu gradovi i mape opsesija od detnjstva, te da je mesto gradonačelnika Njujorka njegova krajnja ambicija, pomišljate - logično - da bi neki režiser već mogao da se sprema za the Social Network 2.

Photo source

Preporuke

Danas, nekoliko preporuka:

- Viktor Marković (koga sam nedavno intervjuisala za tekst o Njuz.net) piše o tome kako je (još uvek) libijski vođa Gadafi dao eksluzivan intervju beogradskoj TV Pink, od svih medija, i šta je tom prilikom rekao (uz snimak tog razgovora).

- Eva Domijan, slovenačka blogerka, objavila je zanimljiv post o tome kako izgleda Armanijeva revija na Nedelji mode u Milanu iz ugla blogerke/press persone i koje je svetski poznate urednice tamo srela.

- Za kraj, ako vas interesuje kako bi se mogle na Twitteru izražavati neke poznate (žive i mrtve) ličnosti, možet pratiti: Vuka Karadžića, Slobodana Miloševića, Miroslava Miškovića, Velimira Ilića. Postojao je i nalog koji se vodio kao Dragan Đilas, ali je suspendovan pre više meseci.

photo source

Beppe Severgnini o Twitteru

Naravno da su se pisanjem o Twitteru bavili mnogi, ali Beppe Severgnini piše sažeto i interesantno, zatim slušala sam ga i uživo (na druge teme, zajedno sa Popkitchen), najzad, Italijan je, a oni ne preteruju bavljenjem Internetom, pa ni pisanjem o istom, te je to tako sve zajedno interesantno, bar meni.

Evo nekih teza iz njegovog jučerašnjeg teksta o tome kako je i zašto Twitter dnevna vežba mentalne higijene.

(Za prevod na engleski je zaslužan Google Translate, za doradu prevoda ja).

- Twitter is not the younger brother of Facebook. If anything, his cousin... It is more critical, less sympathetic, but sharper.

- Twitter is a daily exercise for mental hygiene, a toothbrush for the brain.

- ...Compliments and criticisms there are immediate, original and fresh.

- For the time being, Twitter is a place for intellectually honest. Hysterical, vicious and cowardly have not yet discovered it. And if they find it out, I suspect that it is not for them.

- Twitter is an instant survey, a temporary Judgement, a joy, a circus, an academic seminar, an outlet, a mood, a way to understand the spirit of the time.

- The risk is addiction, which leads some people to tell their own day in every detail, but since not everyone is Joyce, the effects are sometimes perplessing. A small risk for having a good fun. An oxymoron of the twenty-first century, free and brilliant.

Ja bih dodala i vrlo efikasno sredstvo informisanja. Posebno u kriznim situacijama, o temama koje vas posebno i stalno interesuju, ili o onima za koje je dovoljno da u nekom momentu znate najosnovnije (taman toliko da stane u 140 karaktera) - a da kasnije, po potrebi, znate gde da se vratite i istražite detaljnije.

Šta još?

update:

Ah, da, i za podeliti user name/password za uređivanje sajtova državnih institucija.

photo source

Zuckerberg i Huffington

Svetski ekonomski forum u Davosu je u toku. Godinama pratim izveštaje blogera i blogerki, novinara i raznih drugih personalities odande i mislim da je uzbudljivo i zanimljivo mesto za biti u ovo doba godine. Dobar deo onih koje pratim na Twitteru su trenutno u Davosu; zaključujem da sam dobro odabrala ekipu.*

Dakle, everybody who is anybody je između snega, koferencijskih sala i barova ovog zimskog centra. Među njima i Facebook.

Randi Zuckerberg, Markova sestra, vredno intervjuiše razne zanimljive persone. Među njima i Ariannu Huffington. Ćaskale su o Americi danas, bebama, spavanju, Davosu i, naravno, značaju i mogućnostima koje pružaju Internet i društvene mreže.

Dve knjige o uticaju medija

U poslednje vreme pojavile su se dve zanimljive knjige o kojima sam ovih dana čitala iz različitih izvora (ni jednu za sada nisam lično pročitala).

Jednu je napisao Douglas Coupland, autor svojeremeno jako popularne Generacije X. Knjiga se zove: Marsall McLuhan: You Know Nothing Of my Work. Ova knjiga je, kako autor teksta u Njujork Tajmsu piše, specifična biografija najpoznatijeg teoretičara medija, o čijim medijskim uvidima znaju i mnogi koji se ne bave ovom oblašću. (Njegovi koncepti su 'globalno selo', 'medij je poruka' i drugi). Njegove opservacije na temu dometa i uticaja medija bili su daleko ispred epohe u kojoj je živeo i moći medija u tom periodu. Mnoge od tih opservacija bile su vrlo skeptične ili eksplicitno kritičke prema tome šta će društvu doneti razvoj medija. A Internet se tada nije ni nazirao...

Fast forward nekoliko decenija, et voila: Egveny Morozov objavio je knjigu The Net Delusion: How Not To Liberate the World.

U toj knjizi "Morozov shows why we must stop thinking of the Internet and social media as inherently liberating and why ambitious and seemingly noble initiatives like the promotion of Internet freedom might have disastrous implications for the future of democracy as a whole."

Primeri iz raznih zemalja, uključujući Rusiju, Iran (sećamo se 'twitter revolucije'), Liban...pokazuju kako se Internet i te kako može koristiti za razne destruktivne namere. (To 'može' naravno ne znači da i mora, odnosno da ne može i drugačije).

I sami imamo dosta primera te vrste sa desničarskim i sličnim grupama na Facebooku i drugim Internet lokacijama, online govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Ako je naručivanje knjiga previše zahtevno, predlažem barem čitanje linkovanih i drugih tekstova o njima. Vreme je da posle praznika ponovo provežbamo vijuge.

Ah, da, Morozova sam srela pre oko tri godine u Pragu na ovom seminaru, koji je organizovao Transitions Online za koji povremeno pišem, i gde je on tada radio. Držao nam je jedno predavanje. Sećam se da smo imali diskusiju na temu koliko je vredeo Facebook u to vreme i hoće li ga Mark prodati i šta bi od svega toga moglo biti. Mogla bih reći da je tada još uvek bio Internet optimista. No, duge su 3+ godine u savremenom online svetu.

Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

Pre nekoliko meseci napisala sam ironično naslovljen post To je taj razvoj online scene kod nas? Ništa tu nemam da oduzmem, a ljudi su u komentarrima ovde i na drugim mestima dodali i druge primere sličnog tipa.

Srećom, to nije cela priča o dešavanjima na našoj Internet sceni.

Pre nekoliko dana dobila sam mail od Amerikanke (pročitala je tekst Media Landscape - Serbia) čija organizacija se bavi proučavanjem uloge online i alternativnih medija u stvaranju društvenih promena. Interesuju ih inovativne prakse online medija i društvenih mreža u promociji dijaloga, građanskog angažmana i demokratije na svakodnevnom nivou, i kako sve to izgleda u Srbiji.

Ispostavilo se da na ovu temu ima dosta da se kaže.

Ovo je ono čega sam se ja setila:

- Facebook, kao najpopularnija društvena mreža, često je poslednjih nekoliko godina korišćen za pokretanje različitih diskusija i akcija, koje su povremeno okupljale jako veliki broj ljudi. Te inicijative su bile različitih vrsta, nekad humanitarne i progresivne, a nekad obeležene govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Nisam sigurna da li se neko sistematično bavio proučavanjem ovih prvih, ali znam da je Jelena Maksimović pisala i pričala o upotrebi društvenih mreža od strane nacionalističkih grupa (link, link).

- Twitter se koristi za stalnu diskusiju o različitim temama. Bio je koristan, između ostalog, tokom Parade ponosa 10. oktobra. Preko njega ste mogli da dobijete informacije od ljudi koji su bili učesnici Parade, zatim od onih koji su se našli na ulici i bili svedoci nasilnih protesta i rušenja, kao i informacije od ljudi koji su pratili medije, ili jednostavno iznosili za i protiv mišljenja.

- Ovih dana je Internet zajednica pokrenula sajt Ja za Kraljevo, kao način prikupljanja informacija i pomoći za zemljotresom teško pogođeno područje.

- Pomenula sam i BlogOpen (godišnji skup blogera iz Srbije i regiona), projekat Istinomer, školu web novinarstva.

Zaključak koji je moja mail sagovornica iz toga izvukla da je blog zajednica u Srbiji (na njeno iznenađenje) dobro povezana, aktivna i inovativna potpuno je opravdan.

Jučerašnji post na blogu Pećko pivo bavi se istom temom i pominje još neke zanimljive inicijative. After all, pokazuje se, jesen je kreativno i interesantno doba godine, kad se ne prepuštamo nego stvaramo.

/Serbian online media; Internet media in Serbia/

Globus o regionalnoj Twitter zajednici

Zagrebački Globus u novom broju objavljuje tekst o Twitter zajednici (dela) regiona (Hrvatska, Srbija).

Tko su tviteraši, korisnici Twittera, sve popularnije i vrlo utjecajne online društvene mreže, najbržeg medija na internetu, te kako zahvaljujući tom jednostavnom servisu razmjenjuju ideje, informacije, organiziraju humanitarne akcije i nalaze poslove brže nego itko drugi.

Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.

Nema jasnije definicije Twittera.

Tako misli dvadesetak najpoznatijih regionalnih tviteraša s kojima smo razgovarali i koji su dio nove i relativno malene, ali zato daleko najutjecajnije, fascinantno umrežene online zajednice.

Kada je reč o odnosu Twittera i bloga, neko je odavno rekao: Blog to reflect, Tweet to connect.

Globus se u Beogradu obično može naći kod kolportera ispred Beograđanke. Možda i još ponegde.

Photo: Roberto Orlić u Globusu

Sportista+Twitter+mediji

"On Tuesday 6th July 2010, @IgorRakocevic said:

Ufff....u kod nas poceo intenzivno da se prati Twitter! Izaslo je u par novina moje izvestavanje sa JFKa...naslov u novinama "sahranite me sa Iron Maiden CD-om"... Hahahhahahahaaha"

U medijima je izveštavanje preko Twittera košarkaša Igora Rakočevića o navodnoj bombi na aerodromu JFK izgledalo ovako: Blic, Danas, B92.

update:

CBS News, AOL News, USA Today...

Beleška # 4

U seriji blog postova na Th!nk3 platformi, između ostalih, napisala sam još dva vezana za medije. U jednom se bavim kubanskom blogerkom Yoani Sanchez, a u najnovijem time kako se mediji bave, a kako bi mogli, klimatskim promenama.

Ipak, najviše interesovanja, sudeći po broju komentara i različitih mišljenja, izazvao je post na temu: Da li ste za zabranu flaširane vode?

***

Za one koji bi da čitaju nešto drugačije , evo analize tema i metoda modnog novinarstva na sajtu Evropskog novinarskog centra. Ukratko: (dobro) modno novinarstvo blisko je i ekonomskim, i sociološkim i umetničkim analizama. U tekstu se navode mišljenja nekih uticajnih svetskih novinara u ovoj sferi i primeri dobrih tekstova. Recimo ovaj o modnom stilu Grejs Keli i izložbi koja ga prikazuje.

Bonus informacija iz ove sfere: urednica italijanskog Vogue na svom Twitter nalogu organizuje promotivnu akciju u okviru koje je glavna nagrada poseta ovom časopisu.

Evrovizija na RTS

Finale ovogodišnje pesme Evrovizije održano je sinoć. Utisci i interesovanja su različiti, ali jedan od utisaka koji imaju veze sa temom ovog bloga je voditeljka RTS prenosa Duška Vučinić-Lučić, koja je ujedno i višegodišnji PR našeg evrovizijskog tima. Mnogi gledaoci nezadovoljni su njenim pristrasnim i nekolegijalnim komentarima a kao ilustracija evo jednog od komentara na sajtu B92:

Lena je bila najbolja, Milan nije mogao biti bolji, ali moram i na prenos da se osvrnem... Onakvo perfidno verbalno diskvalifikovanje svih favorita (iz ugla komentatorke naših takmaca za prvo mesto:-), pa nekolegijalan odnos kroz spominjanje greške kolege kod prevoda "koštice", to nije bilo ni malo u duhu Evrovizije! A tek sto nije videla utrčavanje navijača za vreme Spanske pesme, pa nas jos ubedjivala da se to nije ni videlo na televiziji, pa za vreme glasanja omalovazavanje svih kulturnih i interesantnih izvestioca iz zemalja učesnica, nadam se da su dovoljni razlozi da se dotična komentatorka uputi na neki kurs PR-a gde će joj prva lekcija biti da isticanjem tuđih nedostataka i mana se ne stiču poeni za svoj cilj... Mozda bi bili i bolji, ali sa takvom karijeristkinjom u ekipi, bolje se nije moglo!

Posebne čestitke Norvezanima za organizaciju i od mene, baš u inat Njoj!

(Genije, 30. maj 2010 01:37)

Preporučujem (+419) Ne preporučujem (-23)

HRT su kablovski operateri isključili na početku prenosa, te je RTS bio jedina opcija.

Zanimljivo rešenje za praćenje reakcija ljudi iz cele Evrope bio je Twitter. Utisci se i dalje mogu pogledati preko hashtagova Eurovision, Eurosong, ESC, Evrovizija.

photo credit

Kako biti uspešan na netu

David Brewer, koji se godinama bavi treningom ljudi iz starih i novih medija (na čijoj sam obuci bila pre nekoliko godina u Sarajevu) objavio je ovih dana vodič: Becoming a global media brand in 60 minutes.

Njegovi saveti čine jednu vrlo sveobuhvatnu i zaokruženu celinu i, mada možda pokretanje celog procesa može da se završi za tih 60 minuta, održavanje svih tih on-line kanala zahteva dosta vremena. Druga opcija je da se gde god je to moguće sadržaji kopiraju sa jednog mesta na drugo što, međutim, lako može dovesti i do prezasićenosti ljudi koji vas prate. Najbolje bi bilo naći neki elegantan način između. Dakle, mislim da kod Davida ima dosta korisnih saveta, ali ja svakako ne bih primenila preduzimanje svega. Pustite ljude da se malo i pomuče da vas nađu.

U tom smislu sviđa mi se savet blogerke i spisateljice Stephanie Klein na temu kako povećati vidljivost svog bloga:

As for driving traffic to your blog, google that phrase, read what you will, go through the effort, but at a certain point, the content needs to be there, and you need to be passionate about whatever it is you’re writing. But, you know that. And it spikes and it wanes, and it doesn’t mean a whole lot of anything, really. It’s very similar to dating that way. While it’s flattering to be pursued and wooed, at the end of the day "you don’t need scores of suitors, just one, if he’s the right one." Meaning, you don’t need to end up on the cover of the New York Times Styles section /kao što ona jeste/ to be noticed. You’d be surprised how people can find you, and you’d be surprised by who’s secretly reading… and how that one studio executive can be moved to laugh, moved to cry, moved to contact you and ask you if you have representation. Who knows. So put yourself out there.

I tako, ako imate nešto zanimljivo da kažete, a još to niste počeli on-line, saveti ovih ljudi će vam možda pomoći.

photo credit

Ukidanje kablovskih kanala

Nakon što su kablovski operateri u Srbiji, na preporuku RRA i na svoje tumačenje te odluke, ukinuli veliki broj kablovskih kanala tokom nekoliko dana žalosti zbog smrti patrijarha Pavla, vode se brojne diskusije o legitimnosti te odluke. Veliki broj građana je nezadovoljan jer ne dobija uslugu za koju je platio, a i teško je videti logiku ove odluke. U doba ekspanzije Interneta, medija koji i u Srbiji već koristi oko dva miliona ljudi, ovakvo postupanje deluje još besmislenije.

Čak i Goran Karadžić, zamenik predsednika Radio-difuzne agencije, istina naknadno, kaže:

Lično mislim da nije bilo razloga da se gase strani programi jer dan žalosti je u Srbiji i zakon govori o emiterima u Srbiji koji treba da prilagode programe.

Pokušala sam da nađem informacije o eventualnoj sličnoj praksi u drugim državama. Na primer o regulativi za medije kada je umro papa Jovan Pavle II. Ništa nisam našla. Svi svetski mediji su, naravno, opširno izveštavali o smrti, sahrani, dolascima delegacija, reakcijama građana, ali nisam našla da je postojao propis, posebno za strane emitere (npr. u Italiji) da se ne smeju prikazivati.

Jedino što sam našla su elaborirana pravila tokom trodnevne žalosti u Kini, povodom smrti velikog broja ljudi u zemljotresu 2008. godine. Tom prilikom se promena sadržaja odnosila i na web sajtove sa zabavnim sadržajima. Ali, kao što znamo, Kini nisu potrebne ovakve tragedije za cenzuru, sprovodi je redovno, uključujući Internet.

Deo reakcija twitter zajednice na ukidanje brojnih kablovskih kanala u Srbiji možete videti na slici /klik za uvećanje/

Ariana Hafington u Beogradu [neće biti]

Vest da Ariana Hafington (Arianna Huffington,@ariannahuff), vlasnica veoma popularnog i veoma uticajnog Huffington posta, dolazi sledećeg ponedeljka u Beograd na konferenciju o onlajn medijima, bila je danas jedna od tema dana u delu domaće Twitter zajednice.

Jer, osim informacije da će Arianu H. primiti Boris Tadić, tekst iz Blica nije pružio informacije: Kakva konferencija, ko je organizuje, gde se dešava, može li se prisustvovati?

I na moj blog je više ljudi danas dolazilo tražeći iste podatke.

Google pretrage, ni na srpskom, ni na engleskom, takođe nisu davale nikakve bliže informacije.

Najzad, neko je znao: Sve o ovom događaju ima ovde. I ovde.

S obzirom na cenu učešća na konferenciji, dobra vesti je da će Jugoslav Ćosić napraviti intervju sa njom i da će isti biti emitovan na TV B92. Mada bi bilo jako lepo kada bi i neko ko bloguje ili je na twitteru izveštavao o događaju - detalji, pitanja, pikanterije...Jer, ako je već u pitanju konferencija o onlajn medijima (mada ja ne vidim u programu da su bilo kakvi referati pripremljeni, što bi bila zgodna dopuna izlaganjima ljudi iz prakse), bilo bi zgodno da i onlajn zajednica ima svog izveštača.

/Arianna Huffington, online media, Belgrade, Serbia, conference/

Žene u medijima, dva slučaja za priču

Ovih dana objavljene su dve informacije koje se tiču žena i medija, u oba slučaja kao aktivnih učesnica, ne kao dela populacije o kojoj mediji izveštavaju.

Oba primera su zabrinjavajuća, pa i prilično neverovatna.

Prvi je iz Poljske: Glavni kanal poljskog radija zabranio je odnedavno da vesti i informativne priloge u udarno vreme tokom dana čitaju spikerke i novinarke. Novinarkama i spikerkama na tom radiju je to dozvoljeno samo posle podne i uveče, pošto su navodno muški glasovi "prijatniji za uvo, a ženski uz to neuverljivi". Cela vest na sajtu B92.

Drugi primer je iz Moldavije: Dvadesetpetogodišnja Natali Morar mogla bi dobiti 15 godina zatvora (već je bila u kućnom pritvoru) zbog pokretanja takozvane Twitter revolucije u aprilu ove godine. Povod je bio vrlo sličan aktuelnim dešavanjima u Iranu: Izbori, sumnje u njhovu regularnost, protest organizovan preko Twittera i drugih društvenih mreža, iznenađujućih dvadeset hiljada ljudi na trgu, protest koji se narednog dana pretvorio u nemire...

O upotrebi Twittera u iranskoj revoluciji, pričao je ovih dana Eniac za RTS.

photo credit

/women, media, Serbia/