Novinarstvo lisice i ždrala

U novom broju Vremena u stalnoj rubrici Ljubomira Živkova objavlje je tekst: "Novinarstvo u jednoj lekciji". Pošto tekst nije moguće linkovati, prenosim ga ovde. Tako da posetiocima koji do ovog bloga stižu tražeći informaciju 'kako postati novinar' savetujem da pročitaju i ovaj tekst u prepoznatljivom stilu LJŽ:

"Neko ima sreće, a neko mora svakog bogovetnog utorka satima da radi
U jednom dnevnom listu viđam reklamu "Novinarstvo u 12 lekcija", ovo si mogao ti da napišeš, možda i u više lekcija, ali i u manje, ako potonje više privlači klijentelu: "Novinarstvo bez muke", neobično kratak udžbenik, letak takoreći, pisan tako dobro da svaki polaznik pomisli: pa to sam znao i bez ove brošurice. Međutim će to biti varka, kao kad gledate skijaške skokove pa mislite: ovo bih ja mogao, malo čučnem, pogrbim se, kad prestane vetar da mi huji oko ušiju i razlegne se aplauz – sleteo sam, idem u plug, i vsjo!
1. Šta je potrebno da bi se neko svojevoljno odao novinarstvu?
Niste vrhunski sportista, niste rođeni za umetnost, niste za politiku, nauka vam nije jaka strana, a radi ste da se raščujete... Preostaje vam šta – novinarstvo. Pišući o drugima i uporno se potpisujuć, najpre inicijalima, potom, mic po mic, punim imenom i prezimenom (za novinarke su poželjna dva prezimena, o tom potom) postajete sve poznatiji, slavniji nakonec i od javne ličnosti koju ste svojevremeno prvu intervjuisali.
2. Šta razlikuje katedru, cirkus, scenu, stadion ili predikaonicu od novinarstva koje jeste i poprište priličnog dociranja?
Učitelj se pravi važan pred đacima koji još ne znaju slova, vodnik se šepuri sklapajući pred mladom vojskom zatvarač puške M-48, svi ti monopoli na znanje privremeni su, s tim što učitelju, oficiru, pa i cirkuskom artisti stalno stiže nova publika za koju on izvodi vazda istu tačku, novinar pak ima manje-više iste mušterije kojima stoga mora da servira nešto makar prividno novo.
Gledajte kako ja šutiram penal u ovoj fazi moga razvoja, veli Kristijano Ronaldo, i zaista, nema svako kuraži za tako šta u Ligi šampiona, so, svaki sportista, baletan, mađioničar mora da izvede nešto što malo ko drugi može, a u biti novinarstva leži nešto što svako može, dakle, to je jedna od malobrojnih oblasti gde za neekskluzivnu veštinu i minimalan trud dobijate platu.
3. Odricanje – istrajna pratilja novinarstva
Reč "dociranje" sama se, kao u slagalici, pretvara u ‘odricanje’ (Milka Canić osmehuje se samozatajno, priznaje se i ova reč, prva beše latinska, a ova je lično naša): novinarska plata nije ni izdaleka dovoljna za pristojno ili bezbrižno živovanje, ali kolika god da je, plata još uvek dobrano nadilazi i novinarski trud i novinarsko postignuće, svaki ubogi žurnalista svestan je da ga društvo neprestano preplaćuje. U protivnom bi savremena istorija bila sva u novinarskim ustancima, bunama, štrajkovima, pučevima i šta ti ja znam.
4. Odbojnost prema ranom ustajanju i posledice toga naposletku neizlečivog disordera na psihu poslenika sedme sile
Kao novinar kad-tad ćete postati zavidljivi. Nekada se u redakciju išlo svaki dan, sada svak piše kod kuće i šalje tekst i-mejlom, na takozvane događaje ide samo ko mora, ostalo sve može da se iščeprka na internetu, ukratko, radite sve manje, sve slabije i zarađujete, dostojno i pravedno jest! Pa opet, kad ugledate auto koji vozi vaš komšija, zastupnik kompanije iz prekomorske zemlje za koju ste i vi čuli, ama niste bili te sreće da bord vama ponudi zastupništvo, probode vas žalac zavisti: neko ima sreće, a neko mora svakog bogovetnog utorka satima da radi! U dubini duše znate da ste samovoljno prešli na jednodnevnu radnu nedelju, čega nema nigde na kugli, jasno vam je da ste kažnjeni za svoj upušteni poluboemski život, a opet vas Sotona, kad ugledate BMW u kojem sedi japi sa vašeg govornog područja, a suvozač mu devojka izuzetno prijatne vanjštine, podbada i takoreći truje da mislite: da se nije kakvom čarolijom moj rad, koji ipak nije baš toliko nestručan, koji, ruku na srce, nije baš toliko lagodan i nije društveno posve nekoristan, prelio u njegov džep!
5. Novinarstvo – utočište za talente koji drugde naravno da nisu naišli na razumevanje
Nisu svi aktivni novinari završili novinarski fakultet i nisu svi pročitali udžbenik "Novinarstvo u 12 lekcija", mnogi su u novinarstvo dospeli samouki, kako to, pa drugde ne bi imali ama baš nikakovog uspeha. S te strane, novinarstvo je jedna od najčovečnijih sfera, ono što je Kanada za emigrante (majka), to je novinarstvo za osobe neuspešne u onome što im piše na diplomi. Od novinarstva je lepo što nikad ne insistira na reciprocitetu: taj i taj radi kao novinar, a završio je prava, taj i taj studirao književnost, radi kao novinar, a školovani, ovlašćeni novinar nikad ne može da spadne na službu advokata, državnog tužioca i sl.
6. Novinarstvo, garancija da ćete putovati manje nego bilo koja šuša iz vašeg okruženja
Odlikaš, a uči za novinara! Tim je rečima moja baba (Tinka, rođ. Ostojin) sažeto opisala moju ranu propast. Ja sam pak verovao da ću kao novinar proputovati cijeli zemni šar. Em će mi put, kao i Magelanu, samo uz manji rizik i u komfornijim prevoznim sredstvima, biti plaćen, em će mi moji putopisi, jer mi urođenici na dotad nepoznatom otoku neće doći glave, doneti još novca i slave. U mojim snoviđenjima smenjivali su se hoteli sa deset zvezdica, puni nas novinara, špijuna i privatnih detektiva, kojima za šankom iz čista mira prilaze pripadnice sviju rasa ravnopravnih u ženskoj lepoti. Ispostavilo se da sam kao novinar išao dvaput u Novi Sad (u Privr. komoru), jednom u varaždinsku "Koku" i jednom na krstarenje sa nekojim feudalcima te crkvenim glavešinama bogzna kako zabrinutim za čistotu Dunava, koji su dodatno zagadili ploveći ogromnom lađom od Pasaua do Crnoga mora (ja sam ih što iz osećanja krivice i nepripadanja, što radi jedne svadbe gde mi se ukazala prilika da nešto inkasiram, verolomno napustio u Vidinu gde se tom prilikom na rodno tle posle ne znam ni kolike pauze bio iskrcao i sam bugarski Car)."