Monday, July 26, 2010

"Niko mi nije pomogao, ostao sam na stanici sam kao kuče"



Izvor: 24 sata

Nekih dana, Teofil Pančić je i pisao o autobusu 83, baš tom i u kome je prebijen:

"Osamdesettrojka je, dakle, manje, a samim tim i više od „obične GSB-lajne“. Osamdesettrojka je rasna, sočna, punokrvna metafora, i zato je toliko nastrano volim, i zato je verno čekam, na blagi podsmeh Bližnjih. Uvek, naime, polazim od neviđeno glupe malograđanske predrasude da je to moj autobus, i da čekanjem i spremnošću da platim kartu obavljam svoj deo posla, i onda čekam da vidim šta će da se desi. Odavno sam, naime, shvatio suštinu socijalnog eksperimenta: lako za Hag, privatizaciju i ostale trice – poverovaću da je ovo ponovo Grad Za Ljude tek kada vidim da je neko vaistinu upristojio osamdesettrojku, to užareno, zapušteno središte Najmračnijeg Balkana!" Nađoh ovde.

Najmračniji Balkan, kao što smo se svi uverili, živ je i dalje. Itekako.

update:
U vestima B92 u 18. 30 pomenuli su isti ovaj Teofilov tekst, i citirali završne rečenice, sada tako direktno uznemirujuće

No comments: