Rio, ekologija, izbori, i još po nešto

Jučerašnja vest je glasila: Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić, odlazeći ministar ekologije Oliver Dulić, i odlazeći ministar inostranih poslova (a novoizabrani predsedavajući Generalne skupštine UN) Vuk Jeremić, putuju u Rio, na veliki skup UN o održivom razvoju, Rio +20.

Aktivan pristup domaćih visoih zvaničnika vezan za globalne ekološke teme za svaku je pohvalu. U načelu.

Simptomatično je, međutim, da se tokom duge izborne kampanje, koja je završena pre samo nekoliko nedelja, pitanjima ekologije i održivog razvoj skoro uopšte nisu bavili.

Ilustracija: Jedan od belih listića

Upravo o toj temi pisala sam za online magazin o ekologiji koji okuplja 35 novinarki i novinara iz celog sveta:  Think Brigade. Naslov teksta je: Serbian Election Campaign fails to address environmental concerns.
Evo zaključka teksta:

With environmental and other vital issues being placed on the back burner of the political agenda in Serbia, and with a sporadic public awareness focused on local problems, the  improvement would be, at best – slow. One can only hope for the advancement of Serbia’s integration into the European Union, which would in turn push for more rapid and encompassing reforms within this sphere – as it did with a number of other countries that joined Serbia during the previous decade. One can only hope that the vitality of the EU remains in place at this point.

Za Think Brigade sam pisala i tekst koji nema veze sa izborima: Ecovillages: Muddy Roads and Clear Visions. U ovom tekstu koji smo zajedno pisale Andrea Aržaba i ja bavimo se jednim eko selom u Meksiku i jednim u Srbiji (Porodica bistrih potoka).
Evo ilustracije i ovog teksta:

Leaving the opening of the exhibition devoted to 35th anniversary of the Family of Clear Springs (Porodica bistrih potoka), eco and artistic community in Serbia, I felt different than on the arrival. Half an hour of daring photos, simple wooden and vegatable sculptures, music, wise and sincere words and, most importantly, of people that gathered in Belgrade cultural institution Dom omladine, brought the sense of freshness, inspiration, liberty; feeling that experimenting and doing things differently could be rewarding in many ways. Challenging as well. Boyish look and charisma of Bozidar Mandic, founder and principal of the Family, now in his 60s, tells that 35 years of connecting nature and arts kept his body and spirit young, and his ideas, it seems, fresher and more relevant than ever.

Ako vas interesuju globalne priče, ispričane (uglavnom) lokalno, o našem okruženju - a trebalo bi - pratite sajt Think Bigade ili njenu Facebook stranicu.

Mediji, izbori, i kakva je veza između to dvoje

U prethodnom postu, koji beše davno, pisala sam o živahnoj sceni vezanoj za monitoring izbora u medijima. U međuvremenu sam i sama učestvovala u celom procesu, kroz Posmatračku misiju Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (OSCE/ODIHR). Kao deo medijskog tima, bila sam uključena u analizu medijskog praćenja izborne kampanje - organizovan je monitoring medija ove organizacije (pet TV stanica i pet novina); takođe blisko smo sarađivali sa drugim organizacijama koje su radile monitoring, kao i sa urednicima, novinarima, predavačima na univerzitetu, članovima Saveta za borbu protiv korupcije, novinarskim i medijskim udruženjima (ANEM, NUNS...). Dva preliminarna izveštaja o nalazima Misije u dva izborna kruga dostupna su ovde i ovde. Finalni izveštaj i preporuke - o celom izbornom procesu, uključujući medije - biće gotovi za oko mesec dana. Veoma sam zadovoljna što su neke od tema i problema veoma bitnih za funkcionisanje medija u Srbiji, a prilično ignorisanih poslednjih godina, našli mesta u ovim izveštajima. *** U maju je promovisana publikacija "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu". Ovu studiju pripremili su zajednički: Civil Rights Defenders, NUNS, ANEM, Local Press i NDNV, a izveštaj je napisala Jovanka Matić. Ova izuzetno bitna publikacija precizno pokazuje u kojoj meri Srbija poštuje 27 načela slobode medija prema kiterijumima Saveta Evrope. Ukratko: U potpunosti poštuje samo četiri od ovih principa. Više informacija o studiji i ona u celini dostupni su, između ostalog, na sajtu ANEM-a. *** Last but not least: Ekonomska situacija u medijima je sve gora. Dovoljna ilustracija su medijske vesti od 1. juna: Časopis Ekonomist prestao da izlazi, zaposleni u štrajku. Prestala da izlazi Pravda. Nakon nedelja štrajka, zaposleni u TV Avala, zajedno sa kolegama iz makedonskog Pinka protestovali ispred zgrade Pinka. Za one koji su čitali Izvešaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije, odgovor kakve veze imaju Avala i Pink nije teško dati. Da se vratim i direktno na temu iz naslova, kakva je veza između medija i rezultata izbora - komentar lista Mađa So često je ovih dana pominjan i citiran

Medijski monitoring: Mala fabrika izbora

Kao što parfimerije i cvećare dočekuju Dan zaljubljenih i Dan žena, tako je i medijsko-istraživački sektor dočekao predizbornu kampanju.
U proteklim danima, nekoliko organizacija najavilo je predizborni monitoring medija ili se pozabavilo time kako su mediji prethodnih meseci pratili stranke, odnosno kako političke partije koriste online medije i društvene mreže.

Evo pregleda projekata prezentiranih ili najavljenih ovih dana i nedelja:
- Fondacija Konrad Adenauer:
Monitoring štampe i televizijskih programa koje ova fondacija redovno sprovodi, sada su upotpunjeni monitoringom online medija. Tako su studenti Fakulteta političkih nauka od januara do marta ove godine pratili zvanične sajtove i ponašanje političkih stranaka na društvenim mrežama (Fejsbuk i Tviter).
Izveštaj na sajtu Medija centra.

- Biro za društvena istraživanja i slovačka organizacija MEMO 98 sprovode projekat monitoringa medija za predstojeće izbore.
"Kroz kvantitativnu i kvalitativnu analizu izveštavanja medija o predizbornim aktivnostima stranaka i lista želimo da javnosti predstavimo kako se u medijima reflektovao predizborni period, ali i da podstaknemo diskusiju o objektivnosti medijskog izveštavanja u periodu kampanje. Mediji svakako predstavljaju veoma važne aktere koji umnogome definišu ambijent i kreiraju atmosferu u kojoj se odvija izborni proces i zbog toga ćemo kroz analizu rezultata monitoringa moći da procenimo u kojoj meri se izborni proces odvija u demokratskoj atmosferi,“ rekao je Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja.
Na sajtu BIRODI posvećenom ovom projektu - Media Monitor - možete naći podatke o metodologiji, toku istraživanja i drugo.

- Agencija Kliping je takođe najavila predizborni monitoring.

Praćenje izborne kampanje planira i OEBS (OSCE) u Srbiji, i joše neke organizacije (za sada nezvanično). Fond Biljana Kovačević-Vučo predstavio je Campaign Watch 2012, koji se neće fokusirati samo na medije, već na praćenje kampanje u i aktera u njoj u širem kontekstu: pojavama govora mržnje, diskriminacije, kršenja fer pleja i međunarodno priznatih standarda ponašanja tokom izbornog procesa.
Uz sve ovo, postoje i organizacije koje već mesecima rade neku vrstu predizbornog monitoringa za potrebe pojedinih političkih stranaka iako su, kao što znamo, parlamentarni i lokalni izbori raspisani tek ovog meseca.

Na kraju, i dobar deo Twittera se pretvorio u 'predizborni kanal', pa je i to mogućnost za dobijanje, filtriranje i komentarisanje informacija vezanih za kampnju, prevashodno kroz online i tradicionalne medije.

/media monitoring, elections 2012, Serbia/
Image source

Inauguracija, deo 2.

Moje jučerašnji FB status:

Larisa is watching the inauguration.via CNN.com Live - 3:36pm

Odluka CNN da jučerašnju inauguraciju Baraka Obame prenosi on-line i u saradnji sa Facebookom bila je odličan potez, praktičan za sve koji su hteli da širom sveta budu u toku sa događajem dana (i šire). U isto vreme moglo se na vrlo dopadljiv način osećati povezano sa svim drugim ljudima koji su isti događaj pratili na ovaj način. Box: "Everyone watching' je u realnom vremenu izlistavao sve Facebook statuse (često vrlo emotivne i ushićene) napisane na ovu temu i na ovom mestu.

CNN je na ovaj način ostvario rekordnu posećenost, i ispostavilo se da se njihovi planovi u sferi Internet prisustva kreću u dobrom pravcu.

O modnom aspektu celog događaja, na Yahti.com.

Inauguracija

Amerika je ovih dana u znaku inauguracije Baraka Obame na mesto predsednika.

Svaki aspekt ove višednevne manifestacije pokriven je kroz stare i nove medije, uključujući i to kako mu je obučena žena, a kako deca. 

Portal Huffinton Post organizovao je sinoć predinauguracioni bal u muzeju novinarstva- Newseum:

HuffPost Inaugural Ball Themes: Service, Green, New Media, New Era In Washington.

Evo i šta sama Arianna Huffington kaže o celom događaju i povodu, a šta različiti izvori na Twitteru. 

Kreativna TV, slučaj Kanade

Pominjala sam odskorašnju kanadsku političku karijeru Michael Ignatieffa, koji se prethodno bavio istorijom i novinarstvom, u Evropi i Americi. Kampanja ide dobro, evo jednog zanimljivog i zabavnog priloga pod naslovom "Has Single Female Voter met Mr. Right?", satiričnog TV programa This Hour Has 22 Minutes. 

Neko može da zamisli nešto slično kod nas?

Američki izbori i (novi) mediji

Današnji američki izbori su za ceo svet jedni od najzanimljivijih godinama unazad. Mogli bi vrlo lako postati istorijskim, tj. ako pobedi Barak Obama.

Ne znam da li se sećate prethodnih izbora u SAD, onih iz 2004. godine. Uglavnom, tada je jedan od najvećih noviteta i kurioziteta bila upotreba blogova u izveštavanju o kampanji, iz uglova koji nisu bili prisutni u tradicionalnim medijima.

Sada, četiri godine kasnije, pojavili su se novi izvori informacija u onlajn svetu, a tradicionalni mediji su našli nove načine da na što raznovrsnije načine prate uzbudljivu kampanju i izbornu noć.

U jučerašnjem tekstu Campaigns in a Web 2.0 World Njujork Tajms piše o raznovrsnim medijskim novitetima ove izborne kampanje:

Old media, apparently, can learn new media tricks. Not since 1960, when John F. Kennedy won in part because of the increasingly popular medium of television, has changing technology had such an impact on the political campaigns and the organizations covering them.
For many viewers, the 2008 election has become a kind of hybrid in which the dividing line between online and off, broadcast and cable, pop culture and civic culture, has been all but obliterated.
Many of the media outlets influencing the 2008 election simply were not around in 2004. YouTube did not exist, and Facebook barely reached beyond the Ivy League. There was no Huffington Post to encourage citizen reporters...

I još:

“Old media outlets — the networks, the newspapers — learned a lot of lessons from the last cycle and didn’t allow others to own the online space this time,” said Rick Klein, the senior political reporter for ABC News.

Evo jedne ilustracije toga: CNN je pozvao Juliu Allison, dating kolumnistkinju, koju sam ranije pominjala u potpuno drugačijem kontekstu, da zajedno sa dve drugarice iz NonSociety, iz njihovog (CNN) štaba bloguje o izbornoj noći. (Videćemo kako će to izgledati, i koje aspekte će odlučiti da pokriju, ali zna se da će se obući u plavo, belo i crveno. )

UPDATE: Nakon što su druge opcije isključene, odlučeno je da se bloguje o sebi i provodu u CNNu.

***

Kod nas, u Medija Centru organizuje se 'Američka izborna noć', na INFO kanalu B92 u jedan iza ponoći takođe počinje specijalan program posvećen ovoj temi, a na TV FOX u 23.35.

Videćemo sutra da li će, zajedno sa novim medijima i novim taktikama tradicionalnih medija, Amerika, a posredno i veći deo sveta, dobiti bitno novog i drugačijeg predsednika.

NYT: Obama za Predsednika

Njuork Tajms po tradiciji, pred svake izbore, iznosi svoj stav kog kandidata bi želeo za predsednika i zbog čega. Sada su napravili i interaktivni prikaz svih kandidata koje su podržavali i argumente za to, od 1860. pa do danas.

Na ovogodišnjim izborima NYT podržava Baraka Obamu.

U Americi je ovakva praksa mnogo rasprostranjenija nego drugde. Detroit News su u isto vreme podršku dale republikanskom kandidatu.

Sve to, naravno, ne znači da se kampanja u celini ne prati izbalansirano. Naime, novine kao što je Njujork Tajms strogo razdvajaju funkcije novinara izveštača od komentatora. Ipak, ovakav pristup nije bez kontroverzi. U jednom tekstu iz 2000. ovaj list objašnjava zbog čega se opredelio za otvoreno davanje podrške kandidatima pred izbore:

...editors are likely to see an endorsement as a statement of the paper's identity and a sign of its willingness to be part of the community, relying on readers to understand that editorial writers have nothing to do with the newsroom, and vice versa. Howell Raines, editor of the editorial page at The New York Times, said: ''A candidate endorsement is not an attempt to dictate to the reader what he ought to do. It's more a reflection of our feeling that we have an obligation to be part of the civic dialogue. We have a specific obligation to our readers to let them know what our collective wisdom is.''

O medijima posle izbora

NUNS je ocenio da je izborna kampanja u medijima bila prljava.
Boris Tadić je sinoć u svom prvom obraćanju novinarima nakon saopštavanja rezultata izbora rekao, između ostalog, da su neophodne reforme i u medijskoj sferi i dodao da se nada da od novinara može očekivati saradnju u tome.
Tadić nije precizirao na šta tačno misli, ali bih ja volela da se nadam da će se to odnositi na:
- Promenu uređivačke koncepcije i čelnih ljudi RTS
- Regulisanje delovanja političkih dnevnih tabloida, odnosno rad na obuzdavanju džungle o čemu je dosta govoreno, a ništa urađeno.
Ukoliko DS+partneri budu ti koji će praviti vladu, videćemo da li će lider pobedničke koalicije ostati pri ovom obećanju (i šta je ono podrazumevalo) ili su samo rane iz prljave kampanje bile povod za ovu najavu.

Strani mediji i izbori

B92 navodi da današnje opšte izbore u Srbiji prati oko sto akreditovanih novinara.
Evo nekoliko linkova iz stranih medija, dok čekamo kraj glasanja i rezultate:
New York Times
BBC
Guardian
El Pais
***
Što se tiče ostalih tema:
Los Anegeles Times piše juče o Željku Mitroviću i njegovoj medijskoj imperiji.
Blic danas u temi dana piše o primitivizmu koji je zavladao javnim životom u Srbiji, a za koji se najodgovornijima smatraju političari i mediji.

Parlamentarni izbori i My Space

Pisala sam pred predsedničke izbore o tome kako kandidati koriste Facebook u kampanji.
U međuvremenu se, za parlamentarne izbore, sve to još više razigralo, od grupa podrške, do hate grupa i anti-hate grupa, kao i grupa za ironiju & zabavu povodom izbora (Npr. ova: "Izaberi lutriju, izbori nisu budućnost").
Zanimljiva dešavanja odigravaju se na My Space, o tome piše Pop Kitchen. Saznajte ko su čiji omiljeni friendovi i kad je Sveta Petka online. Istraživanjem se takođe može videti da se Sovjetski Savez zahvalio Ivici Dačiću za add, a da je V. Koštunica okačio slike sa Zoranom Đinđićem i Zoranom Živkovićem, Zdravkom Čolićem i Havijerom Solanom, između ostalih

My May Media

Dan slobode medija obeležen je 3. maja. Konstatovano je, na više načina, da su nam mediji i novinari u jadnom stanju. Istim povodom, Transitions Online piše o stanju medija u postkomunističkim zemljama. Opšta ocena nije mnogo bolja.
Premijer Srbije je branio ovih dana, ako ne baš medije i novinare, a onda barem jednog ex novinara, sada direktora, i obojica su vrlo slikovito pokazala kako princip (zaštita novinara) može da se okrene u svoju suprotnost, ako ste dovoljno drski.
***
Ministarstvo kulture i medija, o kome sam već pisala, ima novi sajt. Najzad. A nakon nedelje trebalo bi i da saznamo ko će ga ispunjavati sadržajima o svojim i drugim relevantnim aktivnostima.

Izbori, mediji i realnost

Izbora i izbornih kampanja imamo dosta, medija takođe, a ni realnosti (bogate događajima) ne nedostaje. Problem nastaje kad to troje treba uskladiti.

U novom broju Dosijea o medijima, publikacije Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Snježana Milivojević, u tekstu koji sumira rezultate medijskog istraživanja izborne kampanje za predsedničke izbore 2008, piše da je za većinu birača izborna kampanja uglavnom medijska kampanja.

I objašnjava:

"Predsednik Boris Tadić, koji je na izborima 3. februara pobedio sa izrazito pro-evropskim programom, već u prvom predsedničkom pojavljivanju morao
je da poziva sugrađane da ne ruše ambasade, ne lome i ne pljačkaju strane prodavnice u Beogradu.

Građani koji su, uprkos velike polarizacije, većinski podržali evropsku budućnost, samo nedelju dana posle inauguracije predsednika, obreli su se u državi na novoj raskrsnici, sa novim rasporedom političkih snaga i potpuno suprotnom spoljno-političkom orjentacijom. Ništa od toga nije bilo tema u izbornoj kampanji, a ona na kojoj je predsednik pobedio, potpuno je zaboravljena."

Sada, nekoliko meseci kasnije, građani još umorniji, mediji i stranke u naizgled velikom poslu, a šta će posle svega biti sa realnošću, ko se usuđuje da prognozira?

Predsednik i mediji

Dok mi sutra biramo predsednika (kakvog zaslužujemo), Francuzi imaju vrlo specifičnu situaciju sa svojim, izabranim u maju 2007.
Za to kratko vreme, uspeo je da se razvede, a onda ubrzo počne vezu sa bivšom manekenkom, sada muzičarkom, Karlom Bruni.
Zbog svega se, naravno, našao u središtu medijske pažnje, ne samo u Francuskoj, već širom sveta. Kako piše BBC News 17. januara, Sarkozi interes medija za njegov privatni život veoma uspešno koristi za svoje političke ciljeve. Svaki put kada bi se desilo nešto negativno po vlast, pojavili bi se vesti iz njegovog privatnog života, gde se baš tada takođe nešto dešavalo. Po rečima jednog analitičara medija, svaka nova stvar u Sarkozijevom životu dešavala se pre završetka one prethodne. A to znači da ne bi bilo vremena za medije da analiziraju i prokomentarišu prethodnu stvar.
Kritikovati Sarkozija nije lako i zbog mnogo krupnijeg razloga: Mnogo od velikih medija u vlasništvu su negovih bliskih prijatelja. To se odnosi na najgledaniji TV kanal TF1, kao i na časopis Paris Match i novine Le Journal du Dimanche. Tako, kada njegova tadašnja supruga Sesilija nije izašla na glasanje u drugom krugu predsedničkih izbora, vest o tome, mada bi potencijalno bila u centru medijske pažnje, nikada nije objavljena.
Jedna novinarka, sagovornica BBCa, navodi da postoji zabrinutost u profesiji zbog njegove kontrole medija. Tako je, recimo, na poslednjoj konferenciji bilo 600 novinara, a postavljeno je vrlo malo pitanja.
***
Da li celu priču možemo na neki način uporediti sa našom sredinom?
Jedna od korelacija bila bi ta da se za dobar deo medija kod nas čak i ne zna ko su im vlasnici. Što takođe znači da ne znamo da li su ti vlasnici možda takođe veoma bliski prijatelji vodećih političara u Srbiji, ili na drugi način povezani sa njima. Te tako ne znamo treba li njihovo izveštavanje posmatrati i iz tog ugla. A to, očigledno, nekome odgovara. Iako se nove novine stalno pojavljuju, a cela situacija traje već godinama, vlasti do sada praktično ništa nisu uradile u tom pogledu.
Izbori su sutra.

Facebook i predsednički izbori

Boris Tadić ima svoju grupu na Facebook-u, trenutno najpopularnijoj društvenoj mreži, i u njoj, za sada, 542 člana.
Čedomir Jovanović takođe ima grupu, i u njoj 490 članova. Jovanović ima i lični profil, sa 300 prijatelja. Neki drugi članovi LDP, na primer Nataša Mićić, takođe su na Facebook-u.
Svoju grupu ima i Milanka Karić. U grupi je, za sada 56 članova, od toga 11 sa prezimenom Karić. A uz to ima i zetova familije, učlanjene u grupu.
Ovi kandidati su i jedini koji po pisanju štampe imaju svoje internet prezentacije.

Predsednička kampanja i pogrešni podaci

Boris Tadić izneo je danas netačne podatke a prenose ih mediji, i izgleda nikome ništa nije čudno:
"Predsednik Srbije je rekao da zna da građane najviše tišti nezaposlenost i da je to i dalje naš najveći problem mada je u poslednjih godinu dana nezaposlenost smanjena za 17 odsto. "To je dobro, ali ni iz daleka dovoljno" (B92).
Ova Tadićeva 'računica' mogla se čuti u snimku vezanom za njegovu posetu Zrenjaninu, a kao takvu je prenosi i agencija Beta.
E pa, da je nezaposlenost smanjena za 17 posto, to bi bilo sasvim dovoljno.
Jer bi onda bila pet posto.
Prema izveštaju Evropske komisije, nezaposlenost u Srbiji je krajem 2006. bila 22 posto (među izrazito visokim u Evropi). U 2007. je ona pala za oko četiri posto. Dakle, to iznosi 18. A da je oko pet posto, bili bi smo na nivou Velike Britanije, i tako ispred mnogih zemalja EU.