Mapping Digital Media - Serbia

Kraj je godine, vreme za sumiranja raznih vrsta. Tako da možemo reći da se studija "Mapping Digital media - Serbia", u sklopu serije izveštaja Open Society Foundations, pojavila u pravo vreme. Odnosno, baš danas.

U prikazu ove studije Jovanka Matic piše:
This report by Jelena Surčulija, Biljana Pavlović and Djurdja Jovanović Padejski is the first systematic examination of the opportunities and risks created by new technology in Serbia. It illustrates well the effects of digitization on media consumption, the availability of media products online, journalistic practices, and social activism. It also describes regulation and main actors of digital business.

Obrađene teme: Media consumption, Digital media and state-administred broadcasters, Digital media and society, Digital media and journalism, Digital media and technology, Digital Business, policies, laws, and regulations.

Ova studija će, sudeći po sadržaju, obimu i organizaciji materijala svakako biti izuzetno korisna za razne vrste istraživanja, medijskog planiranja, i kreiranje javne politike, bez obzira na to što je priroda teme kojom se bavi takva da se podaci konstantno menjaju.

/Serbia, digital media, online/

Manjine i društvene mreže

Manjine (etničke, jezičke, seksualne, migranti) i njihova upotreba društvenih mreža bila je tema konferencije na kojoj sam učestvovala početkom meseca.

Za online magazin Evropskog novinarskog centra (European Journalism Centre) napisala sam tekst o ovoj konferenciji: Minority voices on social media networks.

Različite vrste manjina i konteksti u kojima žive, i njihovo korišćenje društvenih mreža u Poljskoj, Rusiji, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji za raznolike svrhe su ono čime sam se u tekstu bavila.

Za ilustraciju, evo zaključka: "the goals minorities seek to achieve via social media seem to vary greatly and can sometimes lead to unwanted results. State authorities and civil society can therefore play a crucial role in creating and maintaining an environment protective of minorities. Thousands of Facebook “likes” are not sufficient for that task."

Ostatak teksta je ovde.

/social networks, civil society, Europe, minorities/

Društvene mreže i građansko društvo

Prošlog petka učestvovala sam na konferenciji 'Minorities and New Social Media' koju je u Flensburgu (Nemačka) organizovao European Centre for Minority Issues - ECMI.

U tekstu koji pišem za jedan magazin biće više detalja o konferenciji, ovog puta .ppt deo moje prezentacije o nacionalističkim grupama i seksualnim manjinama u Srbiji na Internetu (Civil Society in Serbia in the Mirror of Social Networks and Community Media) i o web akcijama koje pokazuju da građanskog društva ima, makar se i samo sporadično primećivalo.

/Serbia, social networks, Facebook, Twitter, minorities/

/social networks, civil society, Serbia/

SHARE je počeo

Face to Facebook projekat

Jelena Maksimović govori o nacionalizmu među mladima na društvenim mrežama (najviše Facebooku)

Atmosfera iz hola

Malo preko Twittera, malo uživo, otpratila sam prvi dan SHARE konferencije.

Utisci su jako pozitivni: Odlična organizacija, raznovrstan program, prijatna atmosfera, puno ljudi sa raznih strana...

Na SHARE flickr nalogu puno fotografija sa Share by Day i Share by Night.

Do kraja će biti još puno toga interesantnog, a meni je posebno intrigantno šta li je njujorška ekipa za urbane eksperimente i happeninge pripremila za Beograd. Dakle: Improve Everywhere, ispred Hotel Moskva, subota 9. april, 19h.

Zuckerberg i Huffington

Svetski ekonomski forum u Davosu je u toku. Godinama pratim izveštaje blogera i blogerki, novinara i raznih drugih personalities odande i mislim da je uzbudljivo i zanimljivo mesto za biti u ovo doba godine. Dobar deo onih koje pratim na Twitteru su trenutno u Davosu; zaključujem da sam dobro odabrala ekipu.*

Dakle, everybody who is anybody je između snega, koferencijskih sala i barova ovog zimskog centra. Među njima i Facebook.

Randi Zuckerberg, Markova sestra, vredno intervjuiše razne zanimljive persone. Među njima i Ariannu Huffington. Ćaskale su o Americi danas, bebama, spavanju, Davosu i, naravno, značaju i mogućnostima koje pružaju Internet i društvene mreže.

Dve knjige o uticaju medija

U poslednje vreme pojavile su se dve zanimljive knjige o kojima sam ovih dana čitala iz različitih izvora (ni jednu za sada nisam lično pročitala).

Jednu je napisao Douglas Coupland, autor svojeremeno jako popularne Generacije X. Knjiga se zove: Marsall McLuhan: You Know Nothing Of my Work. Ova knjiga je, kako autor teksta u Njujork Tajmsu piše, specifična biografija najpoznatijeg teoretičara medija, o čijim medijskim uvidima znaju i mnogi koji se ne bave ovom oblašću. (Njegovi koncepti su 'globalno selo', 'medij je poruka' i drugi). Njegove opservacije na temu dometa i uticaja medija bili su daleko ispred epohe u kojoj je živeo i moći medija u tom periodu. Mnoge od tih opservacija bile su vrlo skeptične ili eksplicitno kritičke prema tome šta će društvu doneti razvoj medija. A Internet se tada nije ni nazirao...

Fast forward nekoliko decenija, et voila: Egveny Morozov objavio je knjigu The Net Delusion: How Not To Liberate the World.

U toj knjizi "Morozov shows why we must stop thinking of the Internet and social media as inherently liberating and why ambitious and seemingly noble initiatives like the promotion of Internet freedom might have disastrous implications for the future of democracy as a whole."

Primeri iz raznih zemalja, uključujući Rusiju, Iran (sećamo se 'twitter revolucije'), Liban...pokazuju kako se Internet i te kako može koristiti za razne destruktivne namere. (To 'može' naravno ne znači da i mora, odnosno da ne može i drugačije).

I sami imamo dosta primera te vrste sa desničarskim i sličnim grupama na Facebooku i drugim Internet lokacijama, online govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Ako je naručivanje knjiga previše zahtevno, predlažem barem čitanje linkovanih i drugih tekstova o njima. Vreme je da posle praznika ponovo provežbamo vijuge.

Ah, da, Morozova sam srela pre oko tri godine u Pragu na ovom seminaru, koji je organizovao Transitions Online za koji povremeno pišem, i gde je on tada radio. Držao nam je jedno predavanje. Sećam se da smo imali diskusiju na temu koliko je vredeo Facebook u to vreme i hoće li ga Mark prodati i šta bi od svega toga moglo biti. Mogla bih reći da je tada još uvek bio Internet optimista. No, duge su 3+ godine u savremenom online svetu.

Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

Pre nekoliko meseci napisala sam ironično naslovljen post To je taj razvoj online scene kod nas? Ništa tu nemam da oduzmem, a ljudi su u komentarrima ovde i na drugim mestima dodali i druge primere sličnog tipa.

Srećom, to nije cela priča o dešavanjima na našoj Internet sceni.

Pre nekoliko dana dobila sam mail od Amerikanke (pročitala je tekst Media Landscape - Serbia) čija organizacija se bavi proučavanjem uloge online i alternativnih medija u stvaranju društvenih promena. Interesuju ih inovativne prakse online medija i društvenih mreža u promociji dijaloga, građanskog angažmana i demokratije na svakodnevnom nivou, i kako sve to izgleda u Srbiji.

Ispostavilo se da na ovu temu ima dosta da se kaže.

Ovo je ono čega sam se ja setila:

- Facebook, kao najpopularnija društvena mreža, često je poslednjih nekoliko godina korišćen za pokretanje različitih diskusija i akcija, koje su povremeno okupljale jako veliki broj ljudi. Te inicijative su bile različitih vrsta, nekad humanitarne i progresivne, a nekad obeležene govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Nisam sigurna da li se neko sistematično bavio proučavanjem ovih prvih, ali znam da je Jelena Maksimović pisala i pričala o upotrebi društvenih mreža od strane nacionalističkih grupa (link, link).

- Twitter se koristi za stalnu diskusiju o različitim temama. Bio je koristan, između ostalog, tokom Parade ponosa 10. oktobra. Preko njega ste mogli da dobijete informacije od ljudi koji su bili učesnici Parade, zatim od onih koji su se našli na ulici i bili svedoci nasilnih protesta i rušenja, kao i informacije od ljudi koji su pratili medije, ili jednostavno iznosili za i protiv mišljenja.

- Ovih dana je Internet zajednica pokrenula sajt Ja za Kraljevo, kao način prikupljanja informacija i pomoći za zemljotresom teško pogođeno područje.

- Pomenula sam i BlogOpen (godišnji skup blogera iz Srbije i regiona), projekat Istinomer, školu web novinarstva.

Zaključak koji je moja mail sagovornica iz toga izvukla da je blog zajednica u Srbiji (na njeno iznenađenje) dobro povezana, aktivna i inovativna potpuno je opravdan.

Jučerašnji post na blogu Pećko pivo bavi se istom temom i pominje još neke zanimljive inicijative. After all, pokazuje se, jesen je kreativno i interesantno doba godine, kad se ne prepuštamo nego stvaramo.

/Serbian online media; Internet media in Serbia/

TV kopije

Kad smo se pre oko mesec dana još jedanput grupno izblamirali, ovog puta u Đenovi, pregled italijanske štampe sutradan me još više pokopao. Nemili događaji sa fudbalskog stadiona dominirali su web izdanjima njihovih novina. Zato je imitacija u Le Iene bila iznenađujuće podsećanje da se situacija može gledati i kao smešna.

Nakon što sam stavila link na Facebook bilo je raznih komentara i lajkova od osoba kojima je malo laknulo, kao i meni.

Onda se javio jedan moj italijanski prijatelj, i dopisivanje je teklo ovako:

On: you liked that? In Italy, that TV show is one of the dumbest ever seeen.

October 15 at 10:44am

Ja: I don't know this show, just like that they make fun of this creature. (Although, it must be said, I enjoyed some dumb Italian TV shows before my stupid cable turned IT channels off)

On: your cable turned IT show because maybe they were horribles? We don't shine like stars for brilliant Tv broadcasting...ahahah.

Ja: Let me tell you that some of our popular shows TRY to look like Italian, but fall behind them. Then you can imagine..

Fast forward nekoliko nedelja, i vidim u nekoj najavi Pink TV programa: U igrokazu koji se zove Kursadžije ili nešto along the line vidim imitiaciju iste osobe i istog događaja na isti način. Program nisam odgledala, ne znam u kakav je kontekst imitacija stavljena, ali znam otprilike koji je doživljaj imao pomenuti italijanski prijatelj kad je gledao njihov show.

Temom kopiranja stranih TV programa bavi se i ovonedeljni časopis o poznatima Puls:

"Po principu 'copy-paste', iliti gledaj strance pa kopiraj, na domaćim TV stanicama niže se emisija za emisijom ili šou za šouom koji su identični nekima sa stranih televizija. Isti su i džinglovi, najave, a o scenografiji bolje da i ne pričamo. Da li to znači da je autorska mašta i kreatvnost presušila ili se svi vode logikom zašto menjati uspešni oprobani recept?"

Kao kopije pominju se: Priče nikad dosta (Gorica Nešović), Veče sa Markom Živićem, Veče sa Ivanom Ivanovićem, Žikina Šarenica, Vikendvizija (Lea Kiš), Amidži Šou (Ognjen Amidžić).

Ja mislim da je to što su kopije najmanji problem svih ovih emisija, no korisno je da se neko i time pozabavio. U Pulsu ako vas interesuje možete pogledati ko je koga tačno kopirao, čak i koga su kopirali oni koje kopiraju.

Mi na Facebooku, Mark Zuckerberg u Njujorkeru i bioskopima

Harvard campus ovog septembra, slikan tokom male američke ture po Istočnoj obali. Mesto gde je pre šest godina nastao Facebook.

Film The Social Network (Društvena mreža) - koji govori o nastanku Facebooka i njegovom osnivaču Marku Zuckebergu (pisala sam i o ostatku porodice)- stiže uskoro i kod nas, prvo na Cinemaniu (iskustvo sa blagajne: karte će po svoj prilici biti rasprodate vrlo brzo).

Časopis The New Yorker objavio je u septembru opširan intervju sa Markom, koji inače nije sklon medijskom eksponiranju.

Evo nekoliko ilustracija tog teksta:

Zuckerberg’s business model depends on our shifting notions of privacy, revelation, and sheer self-display. The more that people are willing to put online, the more money his site can make from advertisers. Happily for him, and the prospects of his eventual fortune, his business interests align perfectly with his personal philosophy. In the bio section of his page, Zuckerberg writes simply, “I’m trying to make the world a more open place.”

***

In the October issue of Vanity Fair, Zuckerberg is named No. 1 in the magazine’s power ranking of the New Establishment, just ahead of Steve Jobs, the leadership of Google, and Rupert Murdoch. The magazine declared him “our new Caesar.”

***

He [Aaron Sorokin, scenarista filma]called the film “The Social Network” ironically. Referring to Facebook’s creators, Sorkin said, “It’s a group of, in one way or another, socially dysfunctional people who created the world’s great social-networking site.”

Bilo kako bilo, i Mark Zuckerberg je na Facebooku, i ima 879 prijatelja, ali njihov identitet nije vidljiv svakome.

Film je dobio dobre kritike. Jedva čekam da ga pogledam.

A za one koji žele da znaju baš sve/skoro sve o funkcionisanju Facebooka u praksi (šta donosi popularnost i vidljivost, a šta ne), The Daily Beast otkriva 10 tajni.

Globus o regionalnoj Twitter zajednici

Zagrebački Globus u novom broju objavljuje tekst o Twitter zajednici (dela) regiona (Hrvatska, Srbija).

Tko su tviteraši, korisnici Twittera, sve popularnije i vrlo utjecajne online društvene mreže, najbržeg medija na internetu, te kako zahvaljujući tom jednostavnom servisu razmjenjuju ideje, informacije, organiziraju humanitarne akcije i nalaze poslove brže nego itko drugi.

Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.

Nema jasnije definicije Twittera.

Tako misli dvadesetak najpoznatijih regionalnih tviteraša s kojima smo razgovarali i koji su dio nove i relativno malene, ali zato daleko najutjecajnije, fascinantno umrežene online zajednice.

Kada je reč o odnosu Twittera i bloga, neko je odavno rekao: Blog to reflect, Tweet to connect.

Globus se u Beogradu obično može naći kod kolportera ispred Beograđanke. Možda i još ponegde.

Photo: Roberto Orlić u Globusu

Posećenost sajtova: Istočna Evropa i Srbija

"The Eastern European Internet is getter bigger and richer, but quality online news is fighting for survival," piše Marius Dragomir ovih dana u češkom Transitions Online. I dodaje: "Alarmingly for the media industry, the Gemius and IAB survey – which covered 12 countries in the region – also indicated that on average, only one or two established media outlets appear among the 10 most popular websites in each country."

Srbija nije uključena u ovo istraživanje (od naših suseda bavili su se samo Hrvatskom). Ipak, rezultati pretrage najposećenijih sajtova u Srbiji na Alexi, međunarodnom meraču internet saobraćaja, pokazuju isti trend i u Srbiji. Najposećeniji su Google, Facebook, You Tube, Google.rs, Yahoo, Wikipedia, B92, Blic, Blogger, Windows Live.

Ako se pogledaju rezultati samo sajtova iz Srbije, rezultati su sledeći:

B92, Blic, Krstarica, Limundo, Infostud, Polovni automobili, Press, Mondo, Naslovi, Poznanici.

Dakle, vesti u (širem) regionu nisu pioritet, a što se budućnosti i online novinarstva tiče, evo zaključka iz teksta sa početka:

"We have good indications of what the future will bring to the Internet in Eastern Europe, but it’s still difficult to say what it will mean for online journalism. What is clear is that the next five or so years will be a crucial period for the online media to win readers. This means investment. Without it, in several years, the Internet in most of the region might turn into a news-free web."

Photo credit

Kako biti uspešan na netu

David Brewer, koji se godinama bavi treningom ljudi iz starih i novih medija (na čijoj sam obuci bila pre nekoliko godina u Sarajevu) objavio je ovih dana vodič: Becoming a global media brand in 60 minutes.

Njegovi saveti čine jednu vrlo sveobuhvatnu i zaokruženu celinu i, mada možda pokretanje celog procesa može da se završi za tih 60 minuta, održavanje svih tih on-line kanala zahteva dosta vremena. Druga opcija je da se gde god je to moguće sadržaji kopiraju sa jednog mesta na drugo što, međutim, lako može dovesti i do prezasićenosti ljudi koji vas prate. Najbolje bi bilo naći neki elegantan način između. Dakle, mislim da kod Davida ima dosta korisnih saveta, ali ja svakako ne bih primenila preduzimanje svega. Pustite ljude da se malo i pomuče da vas nađu.

U tom smislu sviđa mi se savet blogerke i spisateljice Stephanie Klein na temu kako povećati vidljivost svog bloga:

As for driving traffic to your blog, google that phrase, read what you will, go through the effort, but at a certain point, the content needs to be there, and you need to be passionate about whatever it is you’re writing. But, you know that. And it spikes and it wanes, and it doesn’t mean a whole lot of anything, really. It’s very similar to dating that way. While it’s flattering to be pursued and wooed, at the end of the day "you don’t need scores of suitors, just one, if he’s the right one." Meaning, you don’t need to end up on the cover of the New York Times Styles section /kao što ona jeste/ to be noticed. You’d be surprised how people can find you, and you’d be surprised by who’s secretly reading… and how that one studio executive can be moved to laugh, moved to cry, moved to contact you and ask you if you have representation. Who knows. So put yourself out there.

I tako, ako imate nešto zanimljivo da kažete, a još to niste počeli on-line, saveti ovih ljudi će vam možda pomoći.

photo credit

Šest pitanja i odgovora. Deo 3-4.

Deo 1-2

3. Kakva je, po Vama, budućnost medijskih sajtova u svetu i u Srbiji?

Slažem se sa onim koji misle da će se, pre ili kasnije, svi mediji na neki način sliti u internet. Ne mislim da će prestati da postoje štampani mediji, radio i televizija, ali će svi oni imati i svoje internet platforme, koje će biti sve dominantnije, a postojaće i sve više izdanja baziranih samo na internetu. 

Kod nas su ove godine pokrenute E-novine, Novi radio Beograd, B92 fm. 

Sve su to internet mediji, različitih vrsta. 

Neki od medija imaju vrlo razuđeno i intenzivno prisustvo na internetu.

4. Youtube kao sredstvo informisanja za medija kod nas i u svetu?

Kao što reče nedavno direktor razvoja jedne medijske kuće kod nas, za mnoge od tehnoloških mogućnosti Interneta, uključujući i You Tube, mediji nisu uvek sigurni kakvu im konkretnu korist pružaju, ali ponekad počinju da ih koriste da bi pre konkurencije osvojili neko polje. Ako, na primer, neka TV stanica počne da stavlja svoje emisije ili priloge na You Tube, za publiku je svakako korisno, jer mogu da ih odgledaju u vreme koje im najviše odgovara. Što se tiče te iste TV stanice, ona prisustvom na različitim platformama jača brend (takva je uloga i aplikacija, grupa i fan strana na Facebook-u). Sa druge strane, ako se veći broj gledalaca odluči za praćenje TV sadržaja preko interneta, logično je da se smanji gledanost TV programa u originalnom TV izdanju i vremenu, a tako i zarada od oglašavanja koja je direktno povezana sa gledanošću. U isto vreme, zaradu na You Tube još uvek nije moguće ostvariti, dok se zarada na internet sajtovima ostvaruje – bilo preko ugovaranja direktnih reklama ili putem Google Add Sense oglašavanja. Pošto osim informativne, obrazovne ili zabavne uloge koju imaju, mediji u isto vreme nastoje da ostvare i zaradu, verovatno je da će jačati one forme koje im to i omogućavaju. Ako ne trenutno, onda barem u budućnosti.

Porodica Zuckerberg

Svi znaju Mark Zuckerberga ali, znate li Randi? Zovu je još i 'prva sestra Facebooka'.

Ona je, na primer,  zaslužna za sinergiju CNN i Facebooka prilikom prošlonedeljne inaugucije Baraka Obame i još neke zanimljive projekte , vezane za saradnju sa tradiocionalnim medijima, ili važnim institucijama (Harvard) ili događajima (Ekonomski forum u Davosu).

Jedna od intervjuisanih u ovom tekstu koji se bavi uticajem Facebooka i Twitter na novinarstvo.

update.

Randi je i na Twitteru

Photo credit.

Inauguracija, deo 2.

Moje jučerašnji FB status:

Larisa is watching the inauguration.via CNN.com Live - 3:36pm

Odluka CNN da jučerašnju inauguraciju Baraka Obame prenosi on-line i u saradnji sa Facebookom bila je odličan potez, praktičan za sve koji su hteli da širom sveta budu u toku sa događajem dana (i šire). U isto vreme moglo se na vrlo dopadljiv način osećati povezano sa svim drugim ljudima koji su isti događaj pratili na ovaj način. Box: "Everyone watching' je u realnom vremenu izlistavao sve Facebook statuse (često vrlo emotivne i ushićene) napisane na ovu temu i na ovom mestu.

CNN je na ovaj način ostvario rekordnu posećenost, i ispostavilo se da se njihovi planovi u sferi Internet prisustva kreću u dobrom pravcu.

O modnom aspektu celog događaja, na Yahti.com.

Nova Borba

List Borba reinvented itself, ponovo. Novi vlasnik, marketinška kampanja (slika je sa uličnog bilborda), sajt. Slogan: "Drugi prenose, Borba objašnjava" je dobar, na pitanje da li je istinit nemam odgovor, koliko će ljudi to proveravati, takođe ne znam, nisam previše optimistična u tom pogledu, ali (teorijski) sve je moguće.

U jučerašnjem "Stanju nacije" o Facebooku i internetu, prijateljima, virtuelnim kućnim ljubimcima i vaspitanju sinova govore Žana Poliakov i Ljiljana Habjanović-Đurović. Emisija se može pogledati ovde.

Zenit i Snob

O Zenitu: Oživljavanje bogate istorije

Fototipsko izdanje avangardnog časopisa „Zenit” i monografija o časopisu koju su uradile istoričarka književnosti Vidosava Golubović i istoričarka umetnosti Irina Subotić, posle dve godine velikog truda najzad se nalazi pred našom i svetskom javnošću. Ovo kapitalno delo nastalo je zajedničkim trudom tri suizdavača – Instituta za književnost i umetnost iz Beograda, Narodne biblioteke Srbije i Kulturno-prosvjetnog društva „Prosvjeta” iz Zagreba. Štampano je u impresivnom tiražu od 1.000 primeraka, a od pre nekoliko dana nalazi se u svim boljim knjižarama u Beogradu i Srbiji, po ceni od 12.500 dinara. (Politika)

Časopis "Zenit" pokrenuo je 1921. godine u Zagrebu avangardni umetnik Ljubomir Micić. Tri godine kasnije, redakcija "Zenita" premeštena je u Beograd. Tu je radila do 1926. godine, kada je objavljen poslednji, 43. i zabranjeni broj tog časopisa. (Iz vesti na B92)

Posle drugog svetskog rata, njegova avangarda je pala u zaborav, a bolju komunikaciju imao je sa inostranstvom. Interesovanje za njegovo delo obnovljeno je šezdesetih godina prošlog veka. (Iz vesti u E-novinama).
Među onima koji su se svojim radom nadovezivali na nasleđe zenitizma bio je i Bora Ćosić, po čijoj publikaciji Mixed Media i ovaj blog nosi (malo modifikovano) ime.

O Snobu: Stvaranje bogate budućnosti

Ruski bogataš i plejboj Mikhail Prokhorov pokreće časopis koji se jednostavno zove Snob. Iako sam spada u oligarhe, ovaj magazin namenjen je višoj srednoj klasi - uspešnim profesionalcima, to jest:

But despite being the brainchild of an oligarch, the publication is not aimed at super-rich Russians, nor at the country's more than 100,000 millionaires. Instead, it appears to target well-to-do professionals. Readers are expected to be between 35 and 50 and earn £2,500 to £5,000 a month, says Ms Erykalina. In other words, they are the top end of Russia's middle class. (The Independent)

U tekstu ima i zanimljiva opservacija o tome kako se u modernoj Rusiji starim bogatsvom smatra ono stečeno ranih 90ih (čiji su vlasnici već proputovali svet i videli kako stvari stoje drugde), za razliku od novobogataša koji su to postali zahvaljujući skorijem trendu prodaje nafte.

Ranije ove godine pisano je i o pokretanju društvene mreže (na koju bi se dolazilo samo po pozivu - slično kao aSmallWorld.net) za bogate, uspešne, slavne...u okviru istog projekta, a najavljena je i TV sa istom ciljnom grupom. Više informacija, za one koji znaju ruski, na sajtu

Zaključak, kao i kod onih više hiljada VIP karata za Madonu u Budvi: Čovek zna gde živi i kakvo je raspoloženje i brojnost ciljne grupe. Zna da je zenit snoba u toku.

Stanje nacije

Govoreći o popularnosti Facebook-a među mladima u Srbiji i mogućnostima za medijsko prisustvo na FB:

Emisija "Stanje nacije", koja od danas počinje da se emituje na TV B92 od 18 sati može se dodati kao event na Facebook-u. Gostujući jutros na radijskom "Dizanju" iste kuće, Roksanda Đorđević, jedna od dvoje autora emisije, najavila je i kreiranje grupe ove emisije.

Emisija (rađena po licenci) će biti specifična po tome što će ne samo biti zasnovana na istraživanjima javnog mnjenja Strategic Marketinga, već će rezultati istraživanja biti overeni kod javnog notara, kako bi se izbegle moguće kritike o tendencioznom interpretiranju rezultata.

Videćemo već večeras kako će emisija u stvari izgledati i zvučati.

Popularnost Facebooka

"Mladi ”Facebook” shvataju kao ozbiljan i sveobuhvatan sajt koji im omogućava da komuniciraju sa osobama koje žive daleko, pomoću kojeg mogu da nađu srodne duše po hobiju i interesovanjima, na kojem se zabavljaju a navode i da su oni koji nemaju profil "aut"."

Ovo je deo rezultata istraživanja "Mladi i nove tehnologije među mladima" koje je za Irex ProMedia Srbija sproveo Strategic Marketing, među mladima od 15 do 25 godina.
Što se ostalih medija tiče:

"Navode da im je televizijski program nedovoljno atraktivan a kažu i da bi uveli više raznovrsne muzike, edukativnih i dokumentarnih emisija, emisija o dešavanju u gradu, bolji filmski program i kraće reklame. [...] mladi radio posmatraju kao zastareli medij a da samo 34 odsto njih svakodnevno čita štampu i dodala da generalno postoji trend da mladi ne vole politiku, analitičke tekstove i da bi pisanje štampe promenili tako što bi ubacili više tekstova o gradskim dešavanjima i humora."

***
Da li da zaključim da su posle ovog istraživanja, još juče popodne ili jutros, urednici dodelili nekom iz redakcije da na Facebooku napravi zanimljivu aplikaciju, grupu, profil ili page vezan za njihov medij? Ili da su odmah raspisali konkurs za koordinatora za nove medije?

O neprisutnosti ovdašnjih medija na Facebooku pisala sam pre pola godine. U međuvremenu se nije mnogo toga promenilo. Jedino značajnije prisustvo ima radio emisija B92 "Dizanje", sa preko pet hiljada članova.

Content is King? Internet is king?

Prošle nedelje bila sam na skupu gde je pedavač izneo svoje očekivanje da će se, pre ili kasnije, različite medijske platforme uliti u internet, tj. da će on postati osnova za druge medije. Ja mislim isto. Ali, dok se to ne desi, da vidimo kako put ka tom ishodu teče.
Google je saopštio, da je počeo da digitalizuje novinske arhive i da omogući njihovo pretraživanje preko Google News i, kasnije, na sajtovima novina - Izveštava New York Times. Iako je za većinu ovo dobra vest, postoje i određene skepse:
“The concern is that Google, in making all of the past newspaper content available, can greatly commoditize that content, just like news portals have commoditized current news content,” said Ken Doctor, an analyst with Outsell, a research company. Ostali izveštaji na istu temu.
Kod nas, nakon što je afera sa pokušajem uvođenja problematičnog kontrolisanja interneta uspešno prevaziđena, organizovana je konferencija "Regulation of Freedom of Expression on the Internet". Skup je organizovan na Fakultetu političkih nauka, uz nekoliko partnera, međunarodnih organizacija. Program skupa je ovde . Pitanja regulative su dominirala, ali je bilo izlaganja i o online i građanskom novinarstvu, blogovima i drugom.

update: Zanimljiv blog post objavljuje Aljoša Japundžić o padu interesovanja za blogove u Hrvatskoj, a rastu za Facebook, pod upečatljivim naslovom: "Blog je mrtav, živio facebook!"