Mediji, izbori, i kakva je veza između to dvoje

U prethodnom postu, koji beše davno, pisala sam o živahnoj sceni vezanoj za monitoring izbora u medijima. U međuvremenu sam i sama učestvovala u celom procesu, kroz Posmatračku misiju Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (OSCE/ODIHR). Kao deo medijskog tima, bila sam uključena u analizu medijskog praćenja izborne kampanje - organizovan je monitoring medija ove organizacije (pet TV stanica i pet novina); takođe blisko smo sarađivali sa drugim organizacijama koje su radile monitoring, kao i sa urednicima, novinarima, predavačima na univerzitetu, članovima Saveta za borbu protiv korupcije, novinarskim i medijskim udruženjima (ANEM, NUNS...). Dva preliminarna izveštaja o nalazima Misije u dva izborna kruga dostupna su ovde i ovde. Finalni izveštaj i preporuke - o celom izbornom procesu, uključujući medije - biće gotovi za oko mesec dana. Veoma sam zadovoljna što su neke od tema i problema veoma bitnih za funkcionisanje medija u Srbiji, a prilično ignorisanih poslednjih godina, našli mesta u ovim izveštajima. *** U maju je promovisana publikacija "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu". Ovu studiju pripremili su zajednički: Civil Rights Defenders, NUNS, ANEM, Local Press i NDNV, a izveštaj je napisala Jovanka Matić. Ova izuzetno bitna publikacija precizno pokazuje u kojoj meri Srbija poštuje 27 načela slobode medija prema kiterijumima Saveta Evrope. Ukratko: U potpunosti poštuje samo četiri od ovih principa. Više informacija o studiji i ona u celini dostupni su, između ostalog, na sajtu ANEM-a. *** Last but not least: Ekonomska situacija u medijima je sve gora. Dovoljna ilustracija su medijske vesti od 1. juna: Časopis Ekonomist prestao da izlazi, zaposleni u štrajku. Prestala da izlazi Pravda. Nakon nedelja štrajka, zaposleni u TV Avala, zajedno sa kolegama iz makedonskog Pinka protestovali ispred zgrade Pinka. Za one koji su čitali Izvešaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije, odgovor kakve veze imaju Avala i Pink nije teško dati. Da se vratim i direktno na temu iz naslova, kakva je veza između medija i rezultata izbora - komentar lista Mađa So često je ovih dana pominjan i citiran

EU: Potrudite se malo više

Kao i svake godine, Evropska komisija je prethodne jeseni objavila analitički izveštaj za Srbiju u kojem ocenjuje napredak države u procesu EU integracija.
Po tradiciji, pravim mali osvrt na ono što je napisano za oblast Information society and media (strana 72-74).

U najkraćem, EU konstatuje:

- da je je usvojena sveobuhvatna Medijska strategija,
- da je zakonska regulativa u sferi lokalnih medija problematična (jer su neki izuzeti od privatizacije),
- da su administrativi kapaciteti sektora za informatičko društvo u okviru (sada) Ministarstva kulture ograničeni
- da zakonodavstvo koje reguliše medijsko vlasništvo treba da bude uskalđeno sa EU zakonodavstvom o državnoj pomoći

Zaključak:

Overall, Serbia will have to make additional efforts to align with the EU acquis in the area of the information society and the media and to implement it effectively in the medium term.

Ukratko, da se potrudi više.

Ima, naravno, i drugih oblasti u kojima bi trebalo još da se radi, a tu su i politički uslovi (podsećanje na to na slici), da bi kandidatura za članstvo u EU bila konačno potvrđena.

EU izveštaji prethodnih godina:
2010 - EU: Izvestan napredak
2009 - EU kaže - napredak
2008 - Particular Concerns

photo source

/EU report, Serbia, media, information society, e-government, 2011/

Podsetnik: Šta je Savet Evrope, a šta Evropski savet

image source


U domaćim medijima prisutna je česta zabuna: šta je Savet Evrope, a šta Evropski savet.

Obično se to dešava tako što se umesto Evropski savet napiše Savet Evrope, sa pretpostavkom da je to jedno te isto.
Evo objašnjenja šta je koja od ovih institucija, i čime se bavi:

Šta je Savet Evrope

Šta je Evropski Savet

Osim toga, Savet Evrope ima 47 članica (Belorusija je kandidat; Srbija je članica od 2003).
Evropski savet je jedna od institucija Evropske unije koji okuplja najviše predstavnike 27 zemalja članica (uskoro, sa Hrvatskom, 28).

Takođe, za Savet Evrope je bitno da 'nastoji da širom Evrope razvija zajednička i demokratska načela zasnovana na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i drugim referentnim tekstovima o zaštiti pojedinaca'. Dakle, primarni fokus su mu ljudska prava. Evropska unija, pa i Evropski savet u okviru nje, bavi se čitavim nizom oblasti vezanih za zemlje članice i njihove građanke i građane.

Greška u navođenju institucije, osim ispravnim prevođenjem originalnog naziva, može se izbeći i tako što se obrati pažnja na to da li se npr. govori o tome da će se raspravljati o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. Ako je reč o tome, onda je svakako u pitanju Evropski savet, a ne Savet Evrope.

Sve (mnogobrojne) institucije sa prefiksom 'evropski' nije, istina, lako poznavati i razlikovati, o čemu govori i ovaj post koji je napisao Cory Doctorow na Boing Boingu.

Jeste da su se već pojavili tekstovi tipa Where were you when Europe fell apart?, ali za sada stvari još uvek stoje ovako, pa bi bolje bilo naučiti ih.

***

Primeri pogrešnog navođenja institucija:

Danas - Vikend, 19.11.2011 Strana: 10
Gledajući kroz prizmu istorije, od 1945. godine do danas, ulazak zapadnog Balkana u Evropsku uniju značio bi stavljanje tačke na poslednji građanski rat u Evropi - ni manje ni više - rekao je početkom septembra u Beogradu predsednik Saveta Evrope Herman van Rompej, poručujući da je kamen temeljac tog ulaska regionalna saradnja. Sudeći pak po izjavama političara u regionu, sem saradnje na delu je i takmičenje, odnosno, borba za evropski prestiž.(...)

Blic, 29.11.2011 Strana: 2
Inicijativa Karla Bilta, šefa švedske diplomatije, da se pokrene dijalog Brisela i Prištine o situaciji na severu Kosova i položaju Srba severno od Ibra naišla je na veoma pozitivne reakcije evropskih diplomata i o njoj će se razgovarati na najvišem nivou već u četvrtak, na sastanku šefova diplomatije EU, potvrđeno je „Blicu“ u kabinetu Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku.
Mi smo pismo primili i za nas ono predstavlja povod za raspravu ove nedelje, kao i sledeće, vezano za odlučivanje Saveta Evrope o kandidaturi Srbije za članstvo u EU (...) rekla je juče za „Blic“ Maja Kocijančić, predstavnica za medije šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Kurir, 08.12.2011 Strana: 3
Intervju Dušan Šiđanski savetnik predsednika Evropske komisije
- Kako se navodi u dokumentu EK, koji je poslat Savetu Evrope i Evropskom parlamentu, Srbija je generalno ispunila uslove. Postoje sektori koji bi, iako je u njima primetan značajan napredak, trebalo da budu poboljšani.

Politika, 17.12.2011 Strana: A6
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je juče da se u zaključcima Evropskog saveta o tome šta Srbija treba da ispuni za dobijanje statusa kandidata ne pominje ukidanje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova i da Nemačka sigurno neće postavljati nove uslove Srbiji uoči odluke o statusu u februaru.
(...)Po njegovom mišljenju u zaključcima Saveta Evrope kojima je status kandidata odložen za februar nema ništa novo ni dodatno što Srbija treba da ispuni za dobijanje statusa.

/Council of Europe, European Council, Serbia, media, journalism, mistakes/

Britanski mediji i EU skepticizam

Zanimljiv prilog televizije Evropskog parlamenta o tome kakva je veza između britanskih medija i britanskog evroskepticizma.
Na sajtu Mitovi i činjenice o EU možete videti predrasude o EU u Srbiji i podatke koji ih demantuju.

SHARE & Žene u tradicionalnim i novim medijima

Share program

Blizu tri četvrtine rukovodećih položaja u novinarstvu širom sveta zauzimaju muškarci koji obavljaju i dve trećine reporterskih poslova, rezultati su novog istraživanja, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Žene su najbolje zastupljene u Evropi, a najgore u Aziji, pokazala je studija koja je obuhvatila 170.000 osoba u 522 novinske i medijske kuće. Istraživači su ustanovili da je među novinarima zaposlenim u štampi, radiju i televiziji 65 odsto muškaraca i 35 odsto žena i da gotovo nikakav napredak nije postignut u odnosu na prethodnu anketu koja je sprovedena 1995.

(Pregled, 28. mart)

Sa druge strane, online mediji pružaju, barem u načelu, mogućnost mnogo samostalnijeg kreiranja uslova stvaranja i poslovanja, pa time i položaja.

O položaju žena u IKT sektoru bilo je govora na nedavno održanom skupu koje je organizovalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Osnovana je i Globalna mreža žena u IKT-u baš na inicijativu ministarke Jasne Matić i ministarstva koje je do skora (pre rekonstrukcije Vlade) vodila.

Na predstojećoj SHARE konferenciji o mogućnostima ženskog online aktivizma govoriće poznata egipatska blogerka Dalia Ziada, dobitnica Ana Lind nagrade za novinarstvo u 2010. godini za tekst "A space for unveiling the minds of young Muslim women". O njoj je pisao i časopis Time, a učestvovala je i na skupu koji je organizovao The Daily Beast - Women in the World, odakle je i You Tube snimak gore.

Naši mediji o EU: Srela se dva političara i pričala

O istraživanju koje je prethodnih meseci sprovedeno na temu izveštavanja štampanih i elektronskih medija u Srbiji o EU integracijama bilo je dosta izveštaja ovih dana (još jedan primmer). Meni je najzanimljiviji onaj iz Politike, objavljen 20. novembra, pod naslovom: EU tema "bez mesa".

Govori Rasel Pisgud (Russell Peasgood), novinar i urednik BBC i saradnik BBC Trust, sada lider tima koji pomaže medijima u Srbiji u okviru projekta Media Fund Serbia da poboljšaju svoj rad:

"Kao novinar mogu da kažem da su izveštaji o EU jako loši. Reporteri intervjuišu samo zvaničnike i birokrate koji govore nerazumljivim jezikom i običan čovek ne shvata o čemu se tu uopšte radi – objašnjava Pisgud.

Na osnovu članaka u štampi i priloga na TV ispitanici ne mogu da shvate šta će ulazak Srbije u Uniju značiti za radnike, studente, penzionere.

– Novinarskim žargonom rečeno – nema mesa. Stalno se prikazuje da se sreću dva političara. Ili da neki zvaničnik posetio fabriku. To nije nešto što običnog čoveka zanima. Ljudi ne razumeju kako se sve što čuju na TV ili pročitaju u novinama o EU odnosi na njihov život.

Učesnici istraživanja su otkrili da ih uopšte ne zanima da li je neki evropski birokrata došao u Beograd. Ono o čemu žele da znaju nešto više je kako žive mladi u Uniji, kakve su tamošnje plate i socijalna zaštita, koliko koštaju jabuke u Londonu i koliki porez plaćaju Francuzi."

Godinama radim na analizama sadržaja medija na temu EU integracija, i ono ššto mogu da kažem je da se situacija skoro uopšte ne menja. Povremeno se pojavi neki dobar prilog ili tekst, ili serija istih, tek da pokažu da (neki) novinari/novinarke umeju to da urade kako treba.

/Serbian media about EU integration; monitoring Serbian media/

Media Landscape: Serbia

European Journalism Centre (EJC) objavio je na svom sajtu novo izdanje Media Landscape - pregled medijskih scena u zemljama Evrope (i još po nekim). Tu se prvi put našao i tekst o medijskoj sceni Srbije. Pisale smo ga Jovanka Matić i ja.

Bavi se svim tradicioalnim medijima, zatim razvojem interneta i online medija, novinarskim udruženjima i regulativnim telima, zakonima u ovoj oblasti, obrazovanjem budućih novinara i perspektivama razvoja.

EJC Media Landscape pratim odavno, tekstove o nekim zemljama i njihovim medijskim sistemima pažljivo sam čitala, drago mi je da je tu najzad i tekst o Srbiji i da sam u tome učestvovala.

photo credit

/Serbian media landscape, media in Serbia, research Serbian media/

EU: Izvestan napredak

Izaz 'some progress' često se koristi u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija. Iako se, kao i prošle godine, navodi da je progres nastavljen, rekla bih da je ocena ove godine nešto uzdržanije pozitivna. (Ali je bolja nego 2008. godine).

Između ostalog se kaže:

- Some progress can be reported on electronic communications and information technologies. Market competitiveness is still limited.

- There has been some progress on information society services. A law regulating e-commerce

and implementing legislation regarding the law on electronic documents have been adopted.

- As regards audiovisual policy, implementation of the law on public information and its amendments has continued, producing some positive effects such as greater responsibility for distribution companies, founders of media outlets and editors-in-chief as well as increased accountability for breaking the presumption of innocence and violating the rights of minors.

However, some provisions of the law include excessive fines for the violation of professional standards and for non-registration of media outlets.

- Preparations for a comprehensive media strategy are ongoing.

I zaključak:

Overall, preparations in the area of information society and media have continued. The

legislative framework has been strengthened, but implementation remains slow and

inadequate market and regulatory developments in the electronic communications sector are

of particular concern. Preparations in the field of information society services are moderately

advanced. In the audiovisual area, media legislation needs to be aligned with the acquis, and a

number of provisions of the law on public information continue to raise concerns.

Sve u svemu, ovim ritmom, jednog dana u budućnosti zakoni će postojati i poštovati se, strategije će biti dobro promišljene i prihvaćene, politika neće smetati biznisu, a biznis i politički interesi medijima i građanima, postojaće stimulativno okruženje, novinari će biti (dobro) plaćeni, i sve tako...Samo se ne zna kada će biti taj dan.

photo credit

/EU Commission report about development of Serbian media, communications, information technologies/

Medijska strategija

Juče je predstavljena nova (ili, preciznije, prva i jedina, Medijska strategija Srbije). Nju je naručilo Ministarstvo kulture Srbije, sredstva je obezbedila Evropska unija koja je angažovala međunarodne eksperte da izrade studiju aktuelnog stanja medija u Srbiji i preporuke za transformaciju.

Studija i preporuke bavili su se sledećim temama:

1. Lokalni i regionalni elektronski mediji

2. Javni servis i komercijalne radio i TV stanice sa nacionalnim frekvencijama

3. Regulatorna tela (RRA, Ratel, Savet za štampu...)

4. Digitalizacija (prelazak sa analognog na digitalno emitovanje)

5. Medijski sadržaji, copyrights, medijska pismenost...

6. Pomoć države elektronskim i štampanim medijima i novinskim agencijama

Kao modeli po kojima bi se mogao transformisati medijski sistem Srbije predloženi su sistemi Austrije (zbog geografske i kulturološke bliskosti), Nemačke (zbog dobrog zakonodavstva) i Danske (zbog dobre regulative regionalnih i lokalnih medija i medija civilnog sektora).

Generalna ocena stanja medija u Srbiji je: Ima ih previše, siromašni su, i lošeg kvaliteta.

Preporuka ima jako puno, ali neke od najzanimljivijih su:

- Broj TV stanica sa nacionalnom frekvencijom trebalo bi da bude maksimum dve (sada ih ima pet)

- Po nekoliko regionalnih emitera (radio i TV) trebalo bi da deli jednu frekvenciju i da u različito doba dana emituju svoj program.

- Novinsku agenciju TANJUG trebalo bi transformisati u neprofitnu ustanovu.

- Na postojeću TV pretplatu trebalo bi dodati i izdvajanja za regionalne i medije civilnog sektora.

Ceo tekst studije i preporuka (sa SWOT analizom za svaku) može se naći na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji - ovde. Tekst je obiman, više od 300 strana, ali su na prvih oko 110 strana sve osnovne informacije - dalje su Anexi. Od utorka će biti dostupna i verzija na srpskom.

Nakon ove prezentacije biće nekoliko meseci javne rasprave, uključujući i šest tematskih okruglih stolova - za svaku od gore navedenih tema. Posle toga trebalo bi da se usvoji završni tekst koji bi onda usvojila Vlada i to bi postao zvanični dokument po kome bi se postupalo.

Osim tehničkih rešenja i predloga za koje još nismo imali vremena da ih detaljnije proučimo, ostaju pitanja o administrativnim, pa i materijalnim kapacitetima za sprovođenje tako obimnih promena. A da su one neophodne, to je nesumnjivo.

Meni je posebno drago što je poklonjena pažnja medijima civilnog sektora i lokalnim štampanim medijima i što su predviđene mere da im se finansijski i na druge načine pomogne. Naravno, ostaje pitanje šta će od toga biti.

Neke kritike i komentare možete pročitati i u online časopisu Balkan Insight: ovde i ovde.

Tekst u Blicu navodi još neke bitne preporuke, a izazvao je i interesantne komentare.

Update - jun 2011.

/media strategy Serbia, media study, Ministry of Culture, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia/

Balkan viđen očima zapadne Evrope

Nedavno je u izdanju Mirovnog instituta iz Ljubljane objavljena knjiga "A long way home: Representations of the Western Balkans in Political and Media Discourses". Autorka je Tanja Petrović.

Ona je na primeru prvenstveno slovenačkih medija - štampanih i online - uradila diskurzivnu analizu govora o Balkanu javnih ličnosti (većinom političara) i medija o zemljama Balkana. Njihov pristup ovoj temi je u mnogome sličan modelu prisutnom u medijima zapadnevropskih zemalja.

Evo malo ilustracije onoga o čemu knjiga govori i zaključaka do kojih je Tanja u analizi došla:

The attitude of member states towards individual candidate countries is ambivalent and dependent on the concrete interests of each eu member. By and large, it can be said that the attitudes range from paternalistic support to pressure, conditioning and control.

(...)

In discourses through which the identity of contemporary Europe (that is, the EU) is shaped and legitimized, the Balkans have also increasingly become part of the “third world” – numerous researchers concur with the view that the “representation of the Balkans as the ‘European third world zone’ helped create the impression of so urgently needed collective identity and the sense of the European Union.”

Pošto je cela knjiga slobodno dostupna u e-formatu, možete je preuzeti i čitati ovde.

Mene na najpozitivniji način podseća na knjige Marije Todorove i Edvarda Saida. Korišćen je i Fukoov pristup analizi diskursa. U svakom slučaju, značajan doprinos prevazilaženju crno-belog pogleda na pitanje EU integracija i uloge medija u tom procesu.

photo credit

Najzad: Ukinute vize

Ne znam kako vi, ali ja sam na priliku da pročitam ovakvu vest pasionirano iščekivala godinama.

Pre dve godine, na seminaru koji su u Pragu organizovali TOL i BBC o tome kako za medije izveštavati o Evropskoj uniji i procesu EU integracija, a za one koji imaju malo više sreće i kako izveštavati iz Brisela, svaka diskusija završavala se na tome: Kada će biti ukinute vize? Polaznici seminara bili su iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Belorusije, Hrvatske i insistirali na ovom pitanju. Jer, svaka priča o integracijama, saradnji i sl, pa i o medijskom izveštavanju, prilično je besmislena ako deo onih koji u tome treba da učestvuju ne mogu da slobodno putuju.

Sada je za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije ta faza srećom završena a, nadajmo se uskoro, i za ostale.

/EU integration, media, visa, travel, Serbia, Montenegro, Macedonia/

EU u medijima: O čemu, u stvari, pričate?

Gallup Balkan Monitor objavio je ovih dana rezultate istraživanja "Perceptions of the EU in the Western Balkans."

Preporučujem onima koje tema evropskih integracija interesuje da prouče ovaj dokument, a meni je najzanimljiviji deo koji se odnosi na medije:

"Countries most critical about the media’s role in supplying EU-related information were Croatia, Serbia and Bosnia, where between 30% and 40% of interviewees felt that the media’s content on EU affairs was insufficient."

Tako da (sugestija za novinare i urednike) kad sledeći put postavite mikrofon pred nekog domaćeg političara da priča koliko mu drago o "stubovima spoljne politike," ili da je bilateralna poseta delegacija x i y prošla u međusobnom razumevanju i saglasju da je Srbija bila, jeste i biće deo Evrope, a pre ili kasnije i Evropske unije, well, tada su gledaoci/slušaoci/čitaoci u stanjima:

1. Dosade

2. Nerazumevanja o čemu se u stvari radi.

Tako da bi bilo zgodno nešto promeniti.

Najbolje bi bilo kroz zanimljive priče, primere i istraživanja šta članstvo u EU na svakodnevnom, životnom nivou zapravo znači.

/EU, European integration, media, Serbia, citizens, poll/

Koliko je (ne)bitna EU?

Dve izjave Borisa Tadića:

"Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je borba protiv nasilja, koje ima korene u nasilju devedesetih godina, najvažniji prioritet jer nasilje vodi u fašizam.

- Borba protiv nasilja je prioritet i važnija je i od evropskih integracija i svakog drugog pitanja u Srbiji danas, jer nasilje konsekventno vodi u fašizam - rekao je Tadić u centru Beograda. On je na Trgu Republike položio cvet i upalio sveću u znak sećanja na Brisa Tatona." 2. oktobar 2009.

„Ovaj napor države nastaviće se i u narednom periodu. Sve akcije se slivaju u dobro osmišljen plan koji treba da rezultira u najkraćem mogućem vremenskom periodu suštinskim uspehom u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, istakao je Tadić. Prema njegovim rečima, napor koji država Srbija ulaže kako bi se iskorenili organizovani kriminal i korupcija je možda važniji i od evropskih integracija, jer on je, zapravo, pretpostavka integracija. 1. novembar 2009, povodom policijske akcije Morava

Borba protiv nasilja, kao i protiv organizovanog kriminala i korupcije, nesumnjivo su bitni, i važno je raditi na njihovom sprečavanju i slabljenju. Izjave političara tim povodom sastavni su deo funkcionisanja politike i medija, ali nikako najvažniji deo. Isto se odnosi i na evropske integracije. U oba slučaja konkretna dela su neuporedivo delotvornija.

Ipak, postavlja se pitanje: Zbog čega se predsednik Tadić opredelio, u roku od mesec dana, da dva međusobno različita događaja, dovodi u vezu baš sa evropskim integracijama, i da ih označava kao bitnije od onoga što se navodi kao jedan od prioriteta državne politike? Pretpostavljam da se time želelo naglasiti koliko su ove stvari bitne (ako su bitnije i od EU integracija) ali ja mislim da se time podstiče kontraefekat. Bar kada je raspoloženje prema dugotrajnom i napornom putu prema EU u pitanju. Osim toga, naglašavati šta je od svega nabrojenog bitnije od čega više je retoričko sredstvo, nego što ima veze bilo sa procesom EU pridruživanja, ili sa borbom protiv nasilja, korupcije i organizovanog kriminala. Kad se - bar donekle - izborimo sa ovim drugim, moćićemo da se nadamo približavanju članstvu u EU, isto kao što proces EU integracija u bitnoj meri znači i smanjenje ovih društvenih problema.

Kako i čelni ljudi evropskih institucija zaključuju: a) bez podrške nacionalnih vlasti teško je EU približiti građanima, b) proces uspešne komunikacije o EU je težak.

Zato lideri država koje bi tek htele da postanu članice Evropske unije ne bi trebalo da u svom obraćanju medijima - bez povoda - umanjuju značaj EU - ako je ta ista EU i dalje tako visoko na političkoj agendi kako ističu, opet kroz medije. Posebno ako postoje indikacije opadanje podrške za evropske integracije.

Photo credit

/EU integration, communication, media coverage, Serbia/

Jirgen Habermas o evropskoj javnoj sferi

Ne bismo smeli evropsku javnost da zamislimo hijerarhijski kao jedan novi sloj iznad nacionalnih javnosti. Reč je o umrežavanju samih ovih javnosti. Nacionalne novine i mediji moraju se otvoriti jedni za druge, tako da se, na primer, Nemci upoznaju sa time koje se rasprave vode u isto vreme o istim temama u Budimpešti, Parizu, Varšavi ili Londonu i obrnuto. Iste novine i kanali, koji danas izražavaju lokalne stavove i perspektive, moraju svoje membrane šire da otvore, i dopuste da širi informacioni tokovi u njih uviru i iz njih izviru.

Iz teksta "Treba pitati građane Unije kako oni zamišljaju budućnost Evrope", Danas, 12. jun 2009.

A o tome kako se u medijima u Srbiji izveštava o evropskim temama i Evropskoj uniji, pisala sam ovde.

/European public sphere, EU, media, Jurgen Habermas, Serbia/

EU, novi mediji, građani, mediji građanskog društva

Evropske institucije, koje su godinama bile poznate po svojoj nekomunikativnosti sa građanima i korišćenjem složenih birokratskih procedura za prenođenjem svojih odluka i debata, počele su da se menjaju. Takav je slučaj sa Evropskom komisijom, a ovom trendu priključuje se i Evropski parlament.

Danas 17. septembra piše:

Novi predsednik Evropskog parlamenta Jirži Busek dao je sebi zadatak da učini instituciju na čijem je čelu više prijateljski nastrojenom prema internetu, kao i da udahne život u debate u izuzetno dosadnom zakonodavstvu EU. Busek je sa svojih 69 godina sve osim tipičnog dekice koji uživa u penziji, kažu politički posmatrači. On nije samo prvi građanin istočne Evrope na čelu institucije EU, već je snažan zagovornik upotrebe novih medija za povezivanje evropskih građana sa političkim životom u Briselu i Strazburu (...). U svom inauguracionom govoru Busek je govorio o potrebi za „širom upotrebom novih tehnologija“ kako bi političke debate mogle da se vode širom EU. „Birači moraju da znaju kome daju glasove u evropskoj dimenziji“, rekao je i obećao da će obezbediti pristup na satelitskim i veb kanalima ne samo plenarnim sednicama, već svim radovima Parlamenta.

Evropski parlament je, takođe, prošle godine usvojio rezoluciju o pomoći medijima građanskog društva. U studiji pripremljenoj na zahtev Evropskog parlamenta („The State of Community Media in the European Union“) navodi se da mediji zajednice predstavljaju vrlo dinamičan i raznolik deo medijskog pejsaža Evropske unije. Ipak, malo je podataka o dometima ovog sektora, njegovim potencijalima i statusu organizacija medija zajednice u EU članicama. Istraživanje sprovedeno širom EU donosi zaključak da je razvoj medija zajednice trenutno u momentumu, kao i nastojanja sektora da se angažuje na evropskom nivou. Ovaj sektor značajan je za ostvarivanje raznolikih ciljeva koje EU ima u svojoj agendi i inicijativama. Među njima su i doprinos u ostvarivanju medijskog pluralizma i medijske pismenosti, potencijal da EU poveže sa lokalnim i regionalnim zajednicama, i da promoviše dijalog o različitim temama značajnim za funkcionisanje EU.

Nadajmo se da će evropske inicijative stići i do onih koji kreiraju medijski ambijent kod nas.

Uloga (aktivnih) građana je da ih na to podstiču.

Photo credit

/European Union, communication strategy, community media/

EU kaže: Napredak

Iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Deo o medijima. Ako se uporedi sa izveštajem za 2007. godinu, ili onim za 2008, vidljiv je napredak.

Progress can be reported in the area of audiovisual policy. In May 2009 Serbia ratified the European Convention on Transfrontier Television and the UNESCO Convention on the Protection and Promotion of the Diversity of Cultural Expressions. (...)

Progress can also be reported on the transparency, accountability and efficiency of the Broadcasting Agency. (...)

Overall, preparations in the area of the information society and media have continued. The relevant authorities have organised a number of awareness-raising activities, training sessions, conferences and events. However, the inadequate institutional and regulatory capacity needs to be addressed and real progress remains contingent on implementation of the legislation.

Mnogo posla na planu regulative ostaje. Uostalom, na listi od 175 mesta, na kojoj su zemlje rangirane po slobodi medija, objavljenoj na sajtu Reportera bez granica, Srbija deli 62. poziciju sa Bocvanom, Liberijom, Malavijem, Tanzanijom i Togom. Mada, i ovde je postignut određen napredak u odnosu na prethodnu godinu.

photo credit

Pišući za centralnu i istočnu Evropu

Bank Austrija, članica Unikredit grupe (UniCredit Group) u saradnji s Austrijskom novinskom agencijom APA, objavlila je medunarodni konkurs za novinarsku nagradu „Pišući za centralnu i istočnu Evropu (CIE)“, koji je otvoren do 31. jula.

Na ovom konkursu mogu da ucestvuju novinari autori tekstova i radio i TV priloga, ali i internet članaka objavljenih u periodu od avgusta prošle godine, do kraja jula ove godine.

U pitanju je novčana nagrada od 5.000 evra, koju ta banka dodeljuje za izuzetan novinarski rad i promoviše novinarstvo, koje se bavi problematikom evropskih integracija i budućnošću Evrope sa posebnim osvrtom na centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu.

Proglašenje pobednika i uručenje nagrade je zakazano za kraj godine u Beču, piše današnji Pregled.

Informacije o prijavnom formularu za nagradu „Pišuci za CIE“ objavljene su na internet stranici a prijave na konkurs mogu da se pošalju na mejl (e-mail) adresu: cee.award@apa.at.

Moj prošlogodišnji tekst za ovaj konkurs objavljen je u knjizi odabranih eseja.

Mada bi bilo zaista lepo da je dobio prvu nagradu.

Ilustracija je naslovna strana knjige 'Hidden Tales from Eastern Europe', možda neko tu nađe inspiraciju. Vredi se pomučiti.

Imidž Evrope u srpskim medijima

Imidž Evrope u srpskim medijima

utorak, 19. maj u 19h

Narodna biblioteka Srbije, sala 105

ulaz iz Skerliceve 1

Koliko su građani Srbije (ne)informisani o Evropskoj uniji i procesu evropskih integracija? ...Na koji način srpski mediji izveštavaju o odnosima Srbije i Evropske unije?...Da li su različite medijske slike Evropske unije samo deo marketinga političkih partija?...

Na ova pitanja će pokušati da odgovore:

Jovanka Matić, naučni saradnik Instituta društvenih nauka

Tanja Miščević, vanredni prof. Fakulteta političih nauka

Velimir Ćurgus Kazimir, direktor Medijske dokumentacije Ebart

Razgovor vode: Milan Rakita, sociolog i Svetlana Gavrilović, urednica kulturnog programa NBS.

Evropske integracije - Mediji i biblioteke u Srbiji

Na ovom sajtu mogu se naći online arhive novinskih tekstova i video priloga na temu Evropske unije i evropskih integracija, analize medija, bibliografija publikacija i članaka o evropskim temama, lista linkova i još po nešto .

Korisno za novinare, studente društvenih nauka, istraživače, evroholike i evroskeptike.

Mediji, Srbija, Evropa: 1989-2009-2019.

Okrugli sto 'Zakonodavstvo - kontradiktornosti medijskih zakona' organizovao je ovih dana NUNS, a iz specijalnog dodatka objavljenog u listu Danas, prenosim neke, vrlo upečetljive, delove izlaganja dr Snježane Milivojević, koja je bila uvodničarka na ovom skupu.

O TRANZICIJI

...podsetila je na početku okruglog stola na dva važna jubileja koja i te kako imaju veze s reformom medijskog sektora - 20 godina od pada Berlinskog zida, ali i dve decenije od kada je Evropska unija usvojila direktivu o prekograničnoj televiziji kao osnovu za uređivanje oblasti radiodifuzije.

- Prvi jubilej bio je pad Berlinskog zida i početak tranzicije, uključujući i medijsku koja se u većem broju zemalja centralne Evrope i završila, a koja se u jugoistočnoj Evropi s promenljivim uspehom obavlja i dalje. Mi smo u tom procesu na velikom začelju - istakla je Milivojević. (...)

Prema rečima Snježane Milivojević, tranziciju u Srbiji definiše nepodeljeno opredeljenje da se sada, u 2009. godini, odgovara na izazove iz 1989. godine, a sve u cilju priprema za ulazak u EU 2019. godine.

O NOVIM MEDIJIMA

...države se trude da se nose sa ogromnim tehnološkim izazovima pred kojima se nalaze, a ne da pasivno posmatraju ili regulišu nešto što bilo najvažnije medijsko pitanje pre 20 godina a da se istovremeno uticaj, novac i politički zahtevi sele u ove medije.

- To je posebno važno zbog toga što stižu upozorenja da je poslovni model na kojem su do sada poslovali komercijalni mediji u dramatičnoj krizi. Studija Rojters instituta kaže da, ako se ovako nastavi, za tri godine nećemo imati vesti. To će se dogoditi zbog toga što novac za oglašavanje ne samo da migrira ka novim medijima, Internetu na primer, nego ka onima koji program distribuiraju a ne onima koji program stvaraju.

Dodala je da zbog toga Velika Britanija predlaže uvođenje industrijske takse za internet pretraživače.

Još jedan problem je i to što se publika deli, cepa i fragmentizuje i što će to biti još vidljivije sa procesom digitalizacije, a onda će se oglašivački novac još više raspršiti...

Photo izvor

/media, transition, Serbia/