Dve knjige o uticaju medija

U poslednje vreme pojavile su se dve zanimljive knjige o kojima sam ovih dana čitala iz različitih izvora (ni jednu za sada nisam lično pročitala).

Jednu je napisao Douglas Coupland, autor svojeremeno jako popularne Generacije X. Knjiga se zove: Marsall McLuhan: You Know Nothing Of my Work. Ova knjiga je, kako autor teksta u Njujork Tajmsu piše, specifična biografija najpoznatijeg teoretičara medija, o čijim medijskim uvidima znaju i mnogi koji se ne bave ovom oblašću. (Njegovi koncepti su 'globalno selo', 'medij je poruka' i drugi). Njegove opservacije na temu dometa i uticaja medija bili su daleko ispred epohe u kojoj je živeo i moći medija u tom periodu. Mnoge od tih opservacija bile su vrlo skeptične ili eksplicitno kritičke prema tome šta će društvu doneti razvoj medija. A Internet se tada nije ni nazirao...

Fast forward nekoliko decenija, et voila: Egveny Morozov objavio je knjigu The Net Delusion: How Not To Liberate the World.

U toj knjizi "Morozov shows why we must stop thinking of the Internet and social media as inherently liberating and why ambitious and seemingly noble initiatives like the promotion of Internet freedom might have disastrous implications for the future of democracy as a whole."

Primeri iz raznih zemalja, uključujući Rusiju, Iran (sećamo se 'twitter revolucije'), Liban...pokazuju kako se Internet i te kako može koristiti za razne destruktivne namere. (To 'može' naravno ne znači da i mora, odnosno da ne može i drugačije).

I sami imamo dosta primera te vrste sa desničarskim i sličnim grupama na Facebooku i drugim Internet lokacijama, online govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Ako je naručivanje knjiga previše zahtevno, predlažem barem čitanje linkovanih i drugih tekstova o njima. Vreme je da posle praznika ponovo provežbamo vijuge.

Ah, da, Morozova sam srela pre oko tri godine u Pragu na ovom seminaru, koji je organizovao Transitions Online za koji povremeno pišem, i gde je on tada radio. Držao nam je jedno predavanje. Sećam se da smo imali diskusiju na temu koliko je vredeo Facebook u to vreme i hoće li ga Mark prodati i šta bi od svega toga moglo biti. Mogla bih reći da je tada još uvek bio Internet optimista. No, duge su 3+ godine u savremenom online svetu.

TV kopije

Kad smo se pre oko mesec dana još jedanput grupno izblamirali, ovog puta u Đenovi, pregled italijanske štampe sutradan me još više pokopao. Nemili događaji sa fudbalskog stadiona dominirali su web izdanjima njihovih novina. Zato je imitacija u Le Iene bila iznenađujuće podsećanje da se situacija može gledati i kao smešna.

Nakon što sam stavila link na Facebook bilo je raznih komentara i lajkova od osoba kojima je malo laknulo, kao i meni.

Onda se javio jedan moj italijanski prijatelj, i dopisivanje je teklo ovako:

On: you liked that? In Italy, that TV show is one of the dumbest ever seeen.

October 15 at 10:44am

Ja: I don't know this show, just like that they make fun of this creature. (Although, it must be said, I enjoyed some dumb Italian TV shows before my stupid cable turned IT channels off)

On: your cable turned IT show because maybe they were horribles? We don't shine like stars for brilliant Tv broadcasting...ahahah.

Ja: Let me tell you that some of our popular shows TRY to look like Italian, but fall behind them. Then you can imagine..

Fast forward nekoliko nedelja, i vidim u nekoj najavi Pink TV programa: U igrokazu koji se zove Kursadžije ili nešto along the line vidim imitiaciju iste osobe i istog događaja na isti način. Program nisam odgledala, ne znam u kakav je kontekst imitacija stavljena, ali znam otprilike koji je doživljaj imao pomenuti italijanski prijatelj kad je gledao njihov show.

Temom kopiranja stranih TV programa bavi se i ovonedeljni časopis o poznatima Puls:

"Po principu 'copy-paste', iliti gledaj strance pa kopiraj, na domaćim TV stanicama niže se emisija za emisijom ili šou za šouom koji su identični nekima sa stranih televizija. Isti su i džinglovi, najave, a o scenografiji bolje da i ne pričamo. Da li to znači da je autorska mašta i kreatvnost presušila ili se svi vode logikom zašto menjati uspešni oprobani recept?"

Kao kopije pominju se: Priče nikad dosta (Gorica Nešović), Veče sa Markom Živićem, Veče sa Ivanom Ivanovićem, Žikina Šarenica, Vikendvizija (Lea Kiš), Amidži Šou (Ognjen Amidžić).

Ja mislim da je to što su kopije najmanji problem svih ovih emisija, no korisno je da se neko i time pozabavio. U Pulsu ako vas interesuje možete pogledati ko je koga tačno kopirao, čak i koga su kopirali oni koje kopiraju.

Kako biti uspešan na netu

David Brewer, koji se godinama bavi treningom ljudi iz starih i novih medija (na čijoj sam obuci bila pre nekoliko godina u Sarajevu) objavio je ovih dana vodič: Becoming a global media brand in 60 minutes.

Njegovi saveti čine jednu vrlo sveobuhvatnu i zaokruženu celinu i, mada možda pokretanje celog procesa može da se završi za tih 60 minuta, održavanje svih tih on-line kanala zahteva dosta vremena. Druga opcija je da se gde god je to moguće sadržaji kopiraju sa jednog mesta na drugo što, međutim, lako može dovesti i do prezasićenosti ljudi koji vas prate. Najbolje bi bilo naći neki elegantan način između. Dakle, mislim da kod Davida ima dosta korisnih saveta, ali ja svakako ne bih primenila preduzimanje svega. Pustite ljude da se malo i pomuče da vas nađu.

U tom smislu sviđa mi se savet blogerke i spisateljice Stephanie Klein na temu kako povećati vidljivost svog bloga:

As for driving traffic to your blog, google that phrase, read what you will, go through the effort, but at a certain point, the content needs to be there, and you need to be passionate about whatever it is you’re writing. But, you know that. And it spikes and it wanes, and it doesn’t mean a whole lot of anything, really. It’s very similar to dating that way. While it’s flattering to be pursued and wooed, at the end of the day "you don’t need scores of suitors, just one, if he’s the right one." Meaning, you don’t need to end up on the cover of the New York Times Styles section /kao što ona jeste/ to be noticed. You’d be surprised how people can find you, and you’d be surprised by who’s secretly reading… and how that one studio executive can be moved to laugh, moved to cry, moved to contact you and ask you if you have representation. Who knows. So put yourself out there.

I tako, ako imate nešto zanimljivo da kažete, a još to niste počeli on-line, saveti ovih ljudi će vam možda pomoći.

photo credit

Šest pitanja i odgovora. Deo 3-4.

Deo 1-2

3. Kakva je, po Vama, budućnost medijskih sajtova u svetu i u Srbiji?

Slažem se sa onim koji misle da će se, pre ili kasnije, svi mediji na neki način sliti u internet. Ne mislim da će prestati da postoje štampani mediji, radio i televizija, ali će svi oni imati i svoje internet platforme, koje će biti sve dominantnije, a postojaće i sve više izdanja baziranih samo na internetu. 

Kod nas su ove godine pokrenute E-novine, Novi radio Beograd, B92 fm. 

Sve su to internet mediji, različitih vrsta. 

Neki od medija imaju vrlo razuđeno i intenzivno prisustvo na internetu.

4. Youtube kao sredstvo informisanja za medija kod nas i u svetu?

Kao što reče nedavno direktor razvoja jedne medijske kuće kod nas, za mnoge od tehnoloških mogućnosti Interneta, uključujući i You Tube, mediji nisu uvek sigurni kakvu im konkretnu korist pružaju, ali ponekad počinju da ih koriste da bi pre konkurencije osvojili neko polje. Ako, na primer, neka TV stanica počne da stavlja svoje emisije ili priloge na You Tube, za publiku je svakako korisno, jer mogu da ih odgledaju u vreme koje im najviše odgovara. Što se tiče te iste TV stanice, ona prisustvom na različitim platformama jača brend (takva je uloga i aplikacija, grupa i fan strana na Facebook-u). Sa druge strane, ako se veći broj gledalaca odluči za praćenje TV sadržaja preko interneta, logično je da se smanji gledanost TV programa u originalnom TV izdanju i vremenu, a tako i zarada od oglašavanja koja je direktno povezana sa gledanošću. U isto vreme, zaradu na You Tube još uvek nije moguće ostvariti, dok se zarada na internet sajtovima ostvaruje – bilo preko ugovaranja direktnih reklama ili putem Google Add Sense oglašavanja. Pošto osim informativne, obrazovne ili zabavne uloge koju imaju, mediji u isto vreme nastoje da ostvare i zaradu, verovatno je da će jačati one forme koje im to i omogućavaju. Ako ne trenutno, onda barem u budućnosti.

Šest pitanja i odgovora. Deo 1-2.

Prošle jeseni, jedan student novinarstva iz Novog Sada zamolio me da mu za potrebe diplomskog rada odgovorim na nekoliko pitanja vezanih za temu interneta i njegove opšte i medijske upotrebe kod nas.

Danas sam slučajno našla taj dokument i rešila da pitanja i odgovore u nekoliko nastavka postujem ovde.

***

1. Da li možete da nam opišete kakva je situcaija sa upotrebom interneta u našoj zemlji? Koji su današnji trendovi? Da li je ova delatnost dovoljno razvijena ili bi trebalo da se radi na njenom razvoju više, i ako da, na čemu treba raditi?

Iako se situacija poboljšava, po broju ljudi koji koriste internet Srbija je i dalje u dnu evropske liste. Prema podacima Zavoda za statistiku od pre oko godinu dana, procenat domaćinstava koja imaju pristup internetu je nešto malo preko 26 posto. Prema ovogodišnjim podacima, Srbija je treća odpozadi u Evropi po broju korisnika interneta. Podaci različitih istraživanja se ne poklapaju uvek, ali ostaje činjenica da je zastupljenost interneta u Srbiji mala u evropskim okvirima. Za poboljšanje te slike neophodno je da se proširi mreža brzog interneta i da cene padnu. Kada se to desi, oni koji stvaraju komercijalne ili nekomercijalne sadržaje na internetu imaće pristup široj populaciji i potencijalnim korisnicima. Tako će i brojnost, kvalitet i uticaj internet sadržaja, uključujući i medije, rasti.

2. Kada se probila i dobila na popularnosti blogosfera u Srbiji i koliko, po Vašem mišljenju, utiče na oblikovanje javnog mnjenja u Srbiji?

Prvi blogovi pokrenuti su pre oko pet godina. Ja sam, na primer, krenula da ga pišem u januaru 2004, tada nas je bilo baš malo. Neki ljudi su ubrzo počeli da otvaraju naloge na blog.hr, a 2005. se pojavila srpska verzija hrvatskog Mojblog servisa, kad se nešto veći broj ljudi opredelio za vođenje blogova. U ranoj fazi, kod nas, kao i u svetu, dominirali su blogovi posvećeni IT temama, ili su ih vodili ljudi iz te sfere, ali kasnije se broj tema proširio. Broj tematskih blogova, van IT, je u početku bio mali, ali ih sada ima više.

Značajan za popularizaciju blogova, ali i za izazivanje kontroverzi, bio je VIP B92 blog, koji je vremenom prilično promenio profil, omogućavajući širem broju ljudi da na ovom mestu piše. U celom početnom konceptu nije bilo problamtično to što je ovaj medij izabrao svoje blogere, već način na koji koji je taj koncept prezentiran i percipiran.

U svakom slučaju, neke značajne društvene i političke teme su otvarane kako na blogu B92 (gde su zbog posećenosti ovog sajta i uticaja ljudi koji su o njima pisali dobijale veću i bržu pažnju), tako i na drugim blogovima – gde su ponekad stvarani efekti kotrljajuće snežne kugle.

U svetu se sve više pokreću portali koji su kombinacija kolumni, blogova, intervjua, news agregata, pomenuću veoma uticajan Huffington Post koji postoji od 2005, ili nedavno pokrenut Daily Beast, koji vodi Tina Brown, nekadšnjaa urednica časopisa Tatler, Vanity Fair, New Yorker.

Blogovi, sami po sebi, više nisu novost. Neki su ranije stekli popularnost i uticaj i još uvek ih imaju, drugi nestaju, a pojavljuju se novi. Interesantno je kombinovanje blogova sa drugim vrstama sadržaja, kao u dva pomenuta primera, ali i modifikovanje njihovog mesta i značaja u svetlu novijih internet formi. Zanimljiv tekst na tu temu objavljen je u novom broju časopisa Wired. Sa pojavom takozvanog mikro-blogovanja (na Twitteru), jačanjem društvenih mreža (kao Facebook), servisa za postavljanje fotografija (na primer Flickr), pisanje ličnog bloga više nije toliko popularno, piše Wired. Osim toga, navodi ovaj ugledni časopis, konkurencija profesionalaca, kao što je Huffington Post i drugi, otežava stvaranje prepoznatljivih brendova u ovoj sferi. Ipak, i to je ono što je jako dobro u vezi interneta, ima mesta za svakoga, svako može da stvara ono što ga zanima i što mu je blisko, a može i da kombinuje ili da se paralelno izražava koristeći više on-line platformi. Koliko će biti čitan, popularan ili uticajan zavisi od različitih faktora. Nekim ljudima je jednostavno dovoljno da pišu o onome što ih interesuje i što će sličnomišljenici moći da pročitaju i komentarišu.

Photo credit

/Internet, blogs, online media, Serbia/

NYT: Times Square's Pedestrian Makeover

Video prilog Njujork Tajmsa (the New York Times) o zatvaranju Times Squarea na šest meseci za saobraćaj.

Mediji i novinari 2015. godine

Hrvoje Cirkvenec (za koga sam na Google našla da je autor verskog portala "Križ života") napravio je ovu You Tube prezentaciju o viziji novinarske i medijske budućnosti u Hrvatskoj. Ovaj hrvatski verski medij se već dovoljno dobro snalazi na netu pa za njih ne moramo da brinemo, a pretpostavljam da ni finansijski aspekt nije problematičan...

CNN: Beograd sa metroom

"Snimak nereda u Beogradu, objavljen na internet portalu TV mreže CNN, sadržao je i snimke sa ranijih demonstracija u Budimpešti. Tako je Beograd dobio budimpeštanski metro, jer se u poslednjim sekundama vidi ulaz u stanicu „Andraš”, a snimak počinje vodenim topovima mađarskih kolega. Sporni snimak CNN povukao je sa internet portala, ali je on emitovan na „Ju tjub” pod naslovom „CNN’s report on Belgrade demonstrations”." - 24 sata.
Priznajem da kad sam juče videla ovu vest u nekom domaćem tabloidu, nisam bila spremna da poverujem. A ni da proveravam. No, danas je vest ponovo u (kredibilnijim) novinama, kao i potvrda na You Tube.
Ovo može biti primer za razne teze, ali ja biram da bude pokazatelj pogrešnosti stava po kome su tradicionalni mediji a priori kredibilni, a novi (posebno neformalni, kao blogovi i slično) ne - Što određeni krugovi vole da tvrde u novinama, ili na skupovima .

A i za metro bi bilo krajnje vreme.

Media+Mix+Medvedev

Ima nešto u toj kombinaciji reči Media i Mix, očigledno.

Kad sam pokrenula ovaj blog u decembru 2007, po uzoru na knjigu Bore Ćosića Mixed Media iz 1970. nazvala sam ga Media Mix. Uostalom, sve sam nešto kasnije lepo objasnila.

A onda juče vidim da Jeff Bercovici na Conde Nast sajtu ima svoj blog o medijima koji se zove...kako: Mixed Media.

***
The Moscow Times objavljuje tekst o nečemu, najzad, zanimljivom vezanom za novog ruskog predsednika Medvedeva. Naime, na You Tube se pojavio spot - ruska verzija sexy pesmice posvećene Baraku Obami, a u ovoj inkarnaciji Dimitriju Medvedevu:
"First, the Russian people — with a lot of help from Vladimir Putin — made him president. Now, someone seems to be trying to turn Dmitry Medvedev into a sex symbol.
In a clip that has been drawing attention on the Internet, a curvy young brunette declares her love and passion for the recently inaugurated president, in a dubbed and altered version of a prank video originally focusing on U.S. presidential candidate Barack Obama."
A onda, dalje u tekstu, rednica ruskog izdanaja 'Glorije' dovodi u pitanje smislenost celog projekta - jer Medvedev, jednostavno, nije ta vrsta muškarca:
"Women like strong men with the right expression in their eyes. Eyes that project force, intelligence, independence a certain 'bounce,' and sometimes even some obstinacy, are desirable," she said. "But Medvedev looks at Putin like he is looking at a divinity, and this is almost feminine."

Pa vi sad dozvoljavajte lifestyle magazine, tek tako...

Dnevni telegraf i sve ostalo

Na You Tube slučajno nađoh film Strangled Media - Serbia, iz februara 1999. godine.
Film je delo Journeyman Pictures iz Londona, "leading independent distributor of topical news features, documentaries and footage. We're like a video encyclopedia of the world." (Sajt je ovde)
Centralna tema je Dnevni telegraf i njegovo preživljavanje u periodu najjače represije Miloševićevog režima, pa je i glavni sagovornik Slavko Ćuruvija.
Sniman u periodu pred bombardovanje, i malo pre ubistva Ćuruvije, ovaj film govori i o odnosima s Crnom Gorom i Kosovom te njihivim mogućim otcepljenjima, o opoziciji u Srbiji, predviđanjima za budućnost, i o svakodnevnom životu. Sagovornici su, osim Ćuruvije, i novinar Telegrafa Dragan Novaković, zatim Zoran Đinđić, Milo Đukanović, vladika Artemije, Srđan Darmanović.
Period o kome film govori, kao i sve što mu je prethodilo, bio je dramatičan. Ono što je došlo kasnije, ništa manje. Materijala za nastavak bilo bi i više nego dovoljno.

dodatak:
Devet godina kasnije, Mediji u kriznim situacijama, skup održan juče u Medija centru, kao i apel medija vlastima za zaštitu

You Tube kanali

Odnedavno se na naslovnoj strani B92 sajta nalazi ikonica You Tube koja vodi do njihovog kanala kreiranog na ovom najvećem servisu za online postovanje video zapisa.
BBC je u martu ove godine pisao o svom ugovoru sa You Tube za tri kanala: Jedan informativni i dva zabavna. Navodeći da je određeni broj kanala u SAD već napravio slične ugovore sa You Tube, BBC obaveštava da je svrha ove saradnje promotivna, a ne distribucija kompletnih priloga. Istom prilikom naglasili su da neće tužiti one koji su neovlašćeno već postavili BBC priloge, ali da će ih u nekim slučajevima zameniti onim boljeg kvaliteta.
Ne samo mediji, već i medijske organizacije imaju svoje You Tube kanale. Tako, recimo, European Journalism Centre iz Holandije ima skoro šesto video priloga, od kojih su neki vesti, a drugi prilozi o novinarima i medijima (npr. serija priloga o novinarima koji izveštavaju iz Brisela).
Među lokalnim medijima u Srbiji ima onih koji su shvatili promotivne potencijale You Tube - takvi su, na primer TV Devič [ispravka: Dević] iz Smederevske Palanke ili Regionalna televizija Valjevo.
Velike televizije, kao Pink ili RTS nisu se (još) okrenule You Tube.

EU i Web 2.0

Pokretanje vlastitog naloga i video priloga na You Tube bilo je za Evropsku komisiju, izvršni organ Evropske unije, prvi korak u internet svetu, van zvaničnih sajtova EU.
Sada su, piše EurActive 19. decembra, u Komisiji spremni za nove korake u povećanju interaktivnosti na webu, a oni bi trebalo da budu pokrenuti početkom 2008. Korisnici će, na primer, imati mogućnost da ocenjuju koliko su EU sajtovi čitljivi i oslobođeni tehničkog žargona, koji je, po čestim dosadašnjim ocenama, karakterisao komunikaciju evropskih zvaničnika, ne samo na netu. Dosadašnje učešće građana u onlajn diskusijama koje je EU pokrenula je nezadovoljavajuće - za dve godine uključilo se tek njih 750.

update:
Čak se i britanska kraljica pridružuje You Tube svetu!