Wednesday, March 21, 2012

Medijski monitoring: Mala fabrika izbora




Kao što parfimerije i cvećare dočekuju Dan zaljubljenih i Dan žena, tako je i medijsko-istraživački sektor dočekao predizbornu kampanju.
U proteklim danima, nekoliko organizacija najavilo je predizborni monitoring medija ili se pozabavilo time kako su mediji prethodnih meseci pratili stranke, odnosno kako političke partije koriste online medije i društvene mreže.

Evo pregleda projekata prezentiranih ili najavljenih ovih dana i nedelja:
- Fondacija Konrad Adenauer:
Monitoring štampe i televizijskih programa koje ova fondacija redovno sprovodi, sada su upotpunjeni monitoringom online medija. Tako su studenti Fakulteta političkih nauka od januara do marta ove godine pratili zvanične sajtove i ponašanje političkih stranaka na društvenim mrežama (Fejsbuk i Tviter).
Izveštaj na sajtu Medija centra.

- Biro za društvena istraživanja i slovačka organizacija MEMO 98 sprovode projekat monitoringa medija za predstojeće izbore.
"Kroz kvantitativnu i kvalitativnu analizu izveštavanja medija o predizbornim aktivnostima stranaka i lista želimo da javnosti predstavimo kako se u medijima reflektovao predizborni period, ali i da podstaknemo diskusiju o objektivnosti medijskog izveštavanja u periodu kampanje. Mediji svakako predstavljaju veoma važne aktere koji umnogome definišu ambijent i kreiraju atmosferu u kojoj se odvija izborni proces i zbog toga ćemo kroz analizu rezultata monitoringa moći da procenimo u kojoj meri se izborni proces odvija u demokratskoj atmosferi,“ rekao je Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja.
Na sajtu BIRODI posvećenom ovom projektu - Media Monitor - možete naći podatke o metodologiji, toku istraživanja i drugo.

- Agencija Kliping je takođe najavila predizborni monitoring.

Praćenje izborne kampanje planira i OEBS (OSCE) u Srbiji, i joše neke organizacije (za sada nezvanično). Fond Biljana Kovačević-Vučo predstavio je Campaign Watch 2012, koji se neće fokusirati samo na medije, već na praćenje kampanje u i aktera u njoj u širem kontekstu: pojavama govora mržnje, diskriminacije, kršenja fer pleja i međunarodno priznatih standarda ponašanja tokom izbornog procesa.
Uz sve ovo, postoje i organizacije koje već mesecima rade neku vrstu predizbornog monitoringa za potrebe pojedinih političkih stranaka iako su, kao što znamo, parlamentarni i lokalni izbori raspisani tek ovog meseca.

Na kraju, i dobar deo Twittera se pretvorio u 'predizborni kanal', pa je i to mogućnost za dobijanje, filtriranje i komentarisanje informacija vezanih za kampnju, prevashodno kroz online i tradicionalne medije.

/media monitoring, elections 2012, Serbia/
Image source

Friday, March 9, 2012

SHARE 2012.



SHARE 2012. se bliži.

Program zanimljiv i raznovrstan, utisci od prošle godine izuzetni, a dešavanja u svetu uopšte, medijima i na Internetu u poslednjim mesecima veoma inspirativni za promišljanja svih vrsta - čijem kanalisanju će i ovogodišnji SHARE svakako doprineti.

Uz malo foto podsećanje na prošlogodišnji SHARE, i informacija da su naslovi na polaroidima (click za pun utisak) ispisani fontom Lovely Audrey, Jane Oršolić.
Svi Lovely fontovi, ćirilični i latinični, SHAREovani su for free.






Sadržajem i načinom organizovanja ovogodišnji SHARE još jednom pokazuje da communication i community imaju mnogo više zajedničkog od samo jezičke sličnosti.

Looking forward!

/SHARE conference 2012, Belgrade, Serbia/

Friday, March 2, 2012

Džuboks ili: Koliko će trajati to što radite?



Pisala sam ranije o časopisu Džuboks i njegovom značaju u jugoslovenskom društvu u procesu većeg uticaja Zapada, društvenih i muzičkih promena, usvajanja novih stilova...

U novom broju Vremena je, pred koncert koji obeležava trideset godina postojanja Partibrejkersa, opširan intervju - Zoran Kostić Cane, jedan jedinstveni.

Između ostalog kaže:

"Muzika ima terapeutsko dejstvo. Pa i svi ti "Džuboksi", koje sam od broja 54 počeo da kupujem, za svaki broj se budim i idem da ga kupim. I danas me to prati, stalno se raspitujem ko ima stare brojeve. Ja sad imam sve brojeve "Džuboksa", od prvog broja, a ove od broja 54 naovamo – te sam milijardu puta pročitao. Sve sam upijao. Oni su i dalje očuvani, kao i moje ploče."

Kad pročitate ovakve reči shvatite da teorija po kojoj novine žive jedan dan (ili sedam, trideset...), nekada definitivno nije tačna.
A onima koji se bave medijima podsećanje da njihov rad može biti živ i za nekoliko decenija. Naravno, ako to zasluži.

P.S. Popboks.com (sećate se?) ima online arhivu Džuboksa, barem jednog dela.


fotografija je odavde

Portugalski mediji



Lisabon, Porto i Portugalija uopšte asociraju na lepe pejsaže, fado, dah Afrike i slično. Mene i na odličan reporting trip. Ipak, ako vas interesuje to kakva je duštvena, pa i medijska slika Portugala danas, postoji knjiga: Portugalija danas - Strah od postojanja.
Deo koji govori o medijima: Nedostatak javnog prostora objavljen je pre nekog vremena u E-novinama i može se pročitati ovde.

Evo jednog odlomka:

Kako funkcioniše javni prostor u Portugaliji, trideset godina nakon uspostavljanja demokratije?
Trenutna konstatacija jeste da on ne postoji. Tu je da bi svedočio o nečemu što se na ovom planu otvorilo, i gotovo da se oformilo tokom „revolucionarnih“ godina nakon 25. aprila, da bi se posle zatvorilo, iščezlo, i bilo zamenjeno prostorom medija koji u Portugaliji ne čini javni prostor. (...) Nema političkog sukobljavanja mišljenja: čak ni na televiziji koja stvara jedan lažni prostor, sa unapred određenim obrascima koji ograničavaju spontanost nastupa, nepredvidive okolnosti i učešće tog „spoljnog faktora“ koji čini sve bogatstvo javnog izražavanja. (...) Što se tiče otvorenosti ka svetu – kada je pritisak Evropske unije na odluke portugalske vlade veći nego ikad – možemo se pitati koliko je prisutno evropsko pitanje u nacionalnim političkim „debatama“? Nema javnog prostora jer je on u rukama nekoliko osoba čiji govor samo pothranjuje inerciju i zatvara strukturu odnosa sile koju oni predstavljaju. Mesta, vremena, medijska sredstva i osobe čine jedan mali statični sistem koji naporno radi na svom održavanju.


Šta se nameće kao zaključak? Dobro razvijena medijska scena i funkcionalna javna sfera nisu dovoljni, ali su vrlo često vrlo potrebni uslovi održivog razvoja. Ako je tačno da bi Portugal mogao biti nova Grčka, deo odgovornosti mogao bi biti i na medijima i slabo razvijenom prostoru javne debate.
A to se, svakako, ne odnosi samo na Portugal.