Google Love

Na staro pitanje What Would Google Do, danas je Google dao najlepši odgovor.

A evo i nekih ranijih Goolge Doodles za Valentine's Day.

Tabloidni život jednog novinara

Mada film "How to lose friends and alienate people' nije my cup of tea (kao ni kritičarke NYT), onima koje interesuju mediji nije loše da znaju za njegovo postojanje.
Ovaj film nastao je po autobiogrfskoj knjizi britanskog novinara Toby Younga koji je u nekom momentu dobio priliku da radi za Vanity Fair. Ali je brzo otpušten pa se vratio natrag u London. Koliko sam shvatila iz novinskih tekstova, knjiga je daleko bolja od filma, ali pošto nisam čitala, ne mogu ništa da tvrdim.
U svakom slučaju, kroz film se može videti ponešto od toga kako izgleda život novinara-urednika-redakcije u UK i Americi u tabloidno-lifestyle magazinima, kako se grade (i ruše) odnosi sa zvezdama, kako na krajnji novinarski proizvod utiču osobe iz PR, ali i kakve su kulturološke razlike između ove dve zemlje ("U Americi novinari su deo establishmenta. U Engleskoj novinare svi mrze i baš nas briga za to", otprilike je tako glasilo...)
Za one koji bi da eventualno prave poređenje sa našim medijima slične vrste: Ovaj novinar u stvarnom životu završio je Oxford i preko Fulbright stipenedije bio na Harvardu. Tako da...

Oh, Bill..

/Druga fotografija iz: NYT, 29. januar 2012/

To da seriju (uvek zanimljivu i lucidnu!) fotografija njujorške ulične mode koja se svake nedelje pojavljuje u Njujork Tajmsu fotografiše čovek od 82 godine za mene je veliko otkriće. Iako ovu foto-tekstualnu kolumnu u okviru omiljene rubrike-omiljenih novina pratim redovno.

A taj čovek je Bill Cunningham.
I to sam saznala o dokumentarcu snimljenom o njemu.

Film je od onih koje nikako ne bi trebalo propustiti.
Jer je osoba o kojoj govori nešto posebno.
I jer vas podseti da još malo razmislite o temama kao što su: Godine, strast, znanje. Posvećenost i vrhunski profesionalizam. I još: Sloboda, osmeh, vitalnost. I takav predivan osećaj za ono što je vizuelno upečatljivo i novo. I ponovo, takva jedna topla i draga duša.
Na ovim sibirskim temparaturama ima nekoliko stvari koje su heartwarming. Ovo je jedna od njih, definitivno.

Bonus: Tekst o filmu na blogu Dressful, i tekst o Billu u The New Yorker.

Novogodišnji poklon paket Glasa Amerike

Osnovi kakodalogije

Iako sam prema marketingu i PR-u, posebno u domaćem kontekstu, u najboljem slučaju ravnodušna, knjiga "Osnovi kakodalogije" Ivana Stankovića, poznatog imena domaće advertising scene, odmah me zaintrigirala.
U novogodišnjem dvobroju Vremena objavjen je jedan odlomak, a onda sam u Narodnoj biblioteci (i.z.u.z.e.t.n.o.j nakon rekonstrukcije) počela da čitam celu knjigu.
U knjizi ima puno zanimljivih priča iz života i rada u reklamnim agencijama + bonus "Šta sam naučio" na kraju svakog poglavlja.
Jedna od epizoda je i kako je autoru mnogo više u karijeri pomogla naslovna strana sa ženom u Gloriji, nego niz stručnih tekstova napisanih za Ekonomist.

Ova netipična knjiga na našem tržištu zanimljiva je i nama čije se polje interesovanja samo malo dotiče sa advertisingom (pošto je to i priča o uspehu i padovima, i ponovnim uspesima), a za one koji su u marketingu ili žele da budu...pa, ja bih je svakako pročitala.

Fanzini - Društvene mreže Novog talasa...

... i drugih pojava u drugoj polovini XX veka










Izložba Poslednja mladost u Jugoslaviji završena je juče u Muzeju istorije Jugoslavije. Bavila se muzikom i društvenim kontekstom (uključujući politiku, kulturu, sport) u periodu od 1977. do 1984:

Izložba Poslednja mladost u Jugoslaviji bavi se produkcijom omladinske alternativne pop kulture u SFRJ krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. Mladi autori, ohrabreni slobodama koje je osvojio pank pokret, uvode nove forme izražavanja i delovanja u kulturu. Novu nezavisnu muzičku scenu prate fanzini, omladinska štampa, ali i oficijelni mediji, poput Radio televizije Beograd. Oko muzičke scene se organizuje društveni život kao spoj koncerata, žurki, spontanih umetničkih akcija, tribina... Uradi Sam princip gotovo da briše razlike između publike i izvođača - kroz improvizaciju i eksperiment nastaje bogata produkcija flajera, postera, audio kaseta, stripova, slika, fanzina i časopisa.

Bitan fenomen tog perioda bili su fanzini, publikacije nastale po principu do-it-yourself, često vezane za muzičku ili umetničku grupu, mada su kreativne ličnosti iz različitih sfera bile često povezane u projektima, u isto vreme i tvorci i publika: muzičari, pisci, fotografi, kreatori, novinari..
Zanimljiva pojava 80ih bio je i časopis Izgled. O njemu su govorili nedavno i autori ove izložbe za Blic.


Takođe, tekst o Izgledu objavljen je u Blicu i 2007.

Između ostalog se kaže:

Ceo koncept „Izgleda“ bio je baziran na novom životnom stilu urbanih momaka i devojaka koji se noću zabavljaju, a danju uglavnom spavaju ili smišljaju neke neverovatne konceptualne umetničke akcije. U časopisu je bilo pregršt fotografija lokalnih faca sa žurki, mladih i dekadentnih nastavljača pop filozofije Endija Vorhola. Urednik Vlaja Jovanović nikada nije ni skrivao da mu je Vorhol najveći idol i na određeni način je koncipirao „Izgled“ kao Vorhol svoj slavni „Intervju“. Intervjui su bili vorholovski opušteni.

Za one koji bi da više saznaju o društvenim pokretima kod nas od 1968. pa do danas (uključujući i period Novog talasa, preporučujem ovu zanimljivu studiju)

Neki od glavnih protagonista ove izložbe i tog perioda, viđeni i juče na izložbi, preselili su se kasnije u teme obrađene Izveštajem o medijima, ali to je već neka druga priča.

I, da, izložba je završena juče, a danas je proglašen dobitnik NIN-ove nagrade. Ove godine to je Slobodan Tišma, još jedan od protagonista Novog talasa i još štošta.

EU: Potrudite se malo više

Kao i svake godine, Evropska komisija je prethodne jeseni objavila analitički izveštaj za Srbiju u kojem ocenjuje napredak države u procesu EU integracija.
Po tradiciji, pravim mali osvrt na ono što je napisano za oblast Information society and media (strana 72-74).

U najkraćem, EU konstatuje:

- da je je usvojena sveobuhvatna Medijska strategija,
- da je zakonska regulativa u sferi lokalnih medija problematična (jer su neki izuzeti od privatizacije),
- da su administrativi kapaciteti sektora za informatičko društvo u okviru (sada) Ministarstva kulture ograničeni
- da zakonodavstvo koje reguliše medijsko vlasništvo treba da bude uskalđeno sa EU zakonodavstvom o državnoj pomoći

Zaključak:

Overall, Serbia will have to make additional efforts to align with the EU acquis in the area of the information society and the media and to implement it effectively in the medium term.

Ukratko, da se potrudi više.

Ima, naravno, i drugih oblasti u kojima bi trebalo još da se radi, a tu su i politički uslovi (podsećanje na to na slici), da bi kandidatura za članstvo u EU bila konačno potvrđena.

EU izveštaji prethodnih godina:
2010 - EU: Izvestan napredak
2009 - EU kaže - napredak
2008 - Particular Concerns

photo source

/EU report, Serbia, media, information society, e-government, 2011/