Celebrity Journalism

Koga opšinije interesuje ova tema: "Magazines and the Celebrity Culture: Oprah and Rosie and Martha, Oh My!"
Smatra se da je celebrity journalism izraz koji je nastao 1974, a kreirao ga je prvi urednik časopisa People. Časopisi koji se bave poznatima imaju sad najveće tiraže ikad i procene govore da će se to tako i nastaviti. Ali ovakvo novinarstvo ne znači samo staviti filmsku zvezdu na naslovnu stranu. Postoje i urednici časopisi koji postanu zvezde, ili zvezde koje postanu urednici časopisa, kao i zvezde koje hellopokreću svoje časopise.Za časopise o poznatima naslovne strane su izuzetno važne. Postoje mišljenja stručnjaka po kojima to nije samo urednička odluka već i društveni indikator gde se pojedinci i društvo u celini nalaze u smislu lestvice vrednosti.Panel američkih stručnjaka koji su činili dizajneri, stručnjaci za tiraž, urednici i menadžeri novina došao je do niza preporuka o tome šta najbolje pospešuje rast tiraža:
- fotografije bolje prodaju novinu nego crteži i slike
- sex se prodaje bolje nego politika
- pravovremenost je presudan faktor u prodaji
- rešenja novinu prodaju bolje nego problemi- suptilnost i ironija nisu dobre za prodaju
- autorska imena (bylines) takođe
- igre rečima (puns) ne poboljšavaju prodaju
Richard Stolley, bivši urednik magazine People i savetnik u Time časopisu kaže da osoba na naslovnoj strani mora da snažno privlači pažnju: "Lice mora da bude prepoznatljivo za 80 posto Amerikanaca. Mora da postoji razlog da ta osoba bude na naslovnoj strani. U životu te osobe mora da bude nešto bitno tokom te sedmice. A onda, tu je i taj X faktor. Mora da bude nešto u vezi te osobe što želite da znate." Njegovi dalji saveti za naslovne strane koje će ostvariti dobru prodaju novina:
"Mlađe je bolje nego starije. Lepo je bolje nego ružno. Bogato je bolje nego siromašno. TV je bolja nego muzika. Muzika je bolja nego filmovi. Filmovi su bolji nego sport. Bilo šta je bolje od politike. I ništa nije bolje od mrtve zvezde." (Najprodavania su bila izdanja novina na kojima je bila princeza Dajana, kad je poginula).
Kod nas je sve to još nekako blatnjavije. Ima u Standardu, nedeljniku-hibridu između news magazina i tabloida, u broju od 26. januara 2007. priča o jednom od tih ovdašnjih paprazza Zoranu Buđiću Kobri. On taj svoj rad opisuje ovako: Redakcijski fotografi se plaše da objave neke slike zbog packi i komentara, a na mene se mogu jedno žaliti Vuku Bojoviću iz Zoološkog vrta, uz konstataciju: 'Kobra je za kavez'. Mogu da prođem i pored deset telohranitelja, jer teleobjektiv preskače obezbeđenje. Sačekuša i razvaljuj'.
Zaključak: Nije toliko strašno postojanje ove vrste profitu orijentisane štampe, koliko to što je tzv. ozbiljna ili kvalitetna štampa tako bezvezna. Mislim da je jedini spas u novim, on-line medijima koji, opet, tek treba da se razviju i da razviju i odgovarajuće biznis obrasce i planove. (O onom dnevno-političkom tabloidnom materijalu nastalom u saradnji sumnjivih političara i sumnjivih službi, možda drugom prilikom)