Šest pitanja i odgovora. Deo 3-4.

Deo 1-2

3. Kakva je, po Vama, budućnost medijskih sajtova u svetu i u Srbiji?

Slažem se sa onim koji misle da će se, pre ili kasnije, svi mediji na neki način sliti u internet. Ne mislim da će prestati da postoje štampani mediji, radio i televizija, ali će svi oni imati i svoje internet platforme, koje će biti sve dominantnije, a postojaće i sve više izdanja baziranih samo na internetu. 

Kod nas su ove godine pokrenute E-novine, Novi radio Beograd, B92 fm. 

Sve su to internet mediji, različitih vrsta. 

Neki od medija imaju vrlo razuđeno i intenzivno prisustvo na internetu.

4. Youtube kao sredstvo informisanja za medija kod nas i u svetu?

Kao što reče nedavno direktor razvoja jedne medijske kuće kod nas, za mnoge od tehnoloških mogućnosti Interneta, uključujući i You Tube, mediji nisu uvek sigurni kakvu im konkretnu korist pružaju, ali ponekad počinju da ih koriste da bi pre konkurencije osvojili neko polje. Ako, na primer, neka TV stanica počne da stavlja svoje emisije ili priloge na You Tube, za publiku je svakako korisno, jer mogu da ih odgledaju u vreme koje im najviše odgovara. Što se tiče te iste TV stanice, ona prisustvom na različitim platformama jača brend (takva je uloga i aplikacija, grupa i fan strana na Facebook-u). Sa druge strane, ako se veći broj gledalaca odluči za praćenje TV sadržaja preko interneta, logično je da se smanji gledanost TV programa u originalnom TV izdanju i vremenu, a tako i zarada od oglašavanja koja je direktno povezana sa gledanošću. U isto vreme, zaradu na You Tube još uvek nije moguće ostvariti, dok se zarada na internet sajtovima ostvaruje – bilo preko ugovaranja direktnih reklama ili putem Google Add Sense oglašavanja. Pošto osim informativne, obrazovne ili zabavne uloge koju imaju, mediji u isto vreme nastoje da ostvare i zaradu, verovatno je da će jačati one forme koje im to i omogućavaju. Ako ne trenutno, onda barem u budućnosti.

Šest pitanja i odgovora. Deo 1-2.

Prošle jeseni, jedan student novinarstva iz Novog Sada zamolio me da mu za potrebe diplomskog rada odgovorim na nekoliko pitanja vezanih za temu interneta i njegove opšte i medijske upotrebe kod nas.

Danas sam slučajno našla taj dokument i rešila da pitanja i odgovore u nekoliko nastavka postujem ovde.

***

1. Da li možete da nam opišete kakva je situcaija sa upotrebom interneta u našoj zemlji? Koji su današnji trendovi? Da li je ova delatnost dovoljno razvijena ili bi trebalo da se radi na njenom razvoju više, i ako da, na čemu treba raditi?

Iako se situacija poboljšava, po broju ljudi koji koriste internet Srbija je i dalje u dnu evropske liste. Prema podacima Zavoda za statistiku od pre oko godinu dana, procenat domaćinstava koja imaju pristup internetu je nešto malo preko 26 posto. Prema ovogodišnjim podacima, Srbija je treća odpozadi u Evropi po broju korisnika interneta. Podaci različitih istraživanja se ne poklapaju uvek, ali ostaje činjenica da je zastupljenost interneta u Srbiji mala u evropskim okvirima. Za poboljšanje te slike neophodno je da se proširi mreža brzog interneta i da cene padnu. Kada se to desi, oni koji stvaraju komercijalne ili nekomercijalne sadržaje na internetu imaće pristup široj populaciji i potencijalnim korisnicima. Tako će i brojnost, kvalitet i uticaj internet sadržaja, uključujući i medije, rasti.

2. Kada se probila i dobila na popularnosti blogosfera u Srbiji i koliko, po Vašem mišljenju, utiče na oblikovanje javnog mnjenja u Srbiji?

Prvi blogovi pokrenuti su pre oko pet godina. Ja sam, na primer, krenula da ga pišem u januaru 2004, tada nas je bilo baš malo. Neki ljudi su ubrzo počeli da otvaraju naloge na blog.hr, a 2005. se pojavila srpska verzija hrvatskog Mojblog servisa, kad se nešto veći broj ljudi opredelio za vođenje blogova. U ranoj fazi, kod nas, kao i u svetu, dominirali su blogovi posvećeni IT temama, ili su ih vodili ljudi iz te sfere, ali kasnije se broj tema proširio. Broj tematskih blogova, van IT, je u početku bio mali, ali ih sada ima više.

Značajan za popularizaciju blogova, ali i za izazivanje kontroverzi, bio je VIP B92 blog, koji je vremenom prilično promenio profil, omogućavajući širem broju ljudi da na ovom mestu piše. U celom početnom konceptu nije bilo problamtično to što je ovaj medij izabrao svoje blogere, već način na koji koji je taj koncept prezentiran i percipiran.

U svakom slučaju, neke značajne društvene i političke teme su otvarane kako na blogu B92 (gde su zbog posećenosti ovog sajta i uticaja ljudi koji su o njima pisali dobijale veću i bržu pažnju), tako i na drugim blogovima – gde su ponekad stvarani efekti kotrljajuće snežne kugle.

U svetu se sve više pokreću portali koji su kombinacija kolumni, blogova, intervjua, news agregata, pomenuću veoma uticajan Huffington Post koji postoji od 2005, ili nedavno pokrenut Daily Beast, koji vodi Tina Brown, nekadšnjaa urednica časopisa Tatler, Vanity Fair, New Yorker.

Blogovi, sami po sebi, više nisu novost. Neki su ranije stekli popularnost i uticaj i još uvek ih imaju, drugi nestaju, a pojavljuju se novi. Interesantno je kombinovanje blogova sa drugim vrstama sadržaja, kao u dva pomenuta primera, ali i modifikovanje njihovog mesta i značaja u svetlu novijih internet formi. Zanimljiv tekst na tu temu objavljen je u novom broju časopisa Wired. Sa pojavom takozvanog mikro-blogovanja (na Twitteru), jačanjem društvenih mreža (kao Facebook), servisa za postavljanje fotografija (na primer Flickr), pisanje ličnog bloga više nije toliko popularno, piše Wired. Osim toga, navodi ovaj ugledni časopis, konkurencija profesionalaca, kao što je Huffington Post i drugi, otežava stvaranje prepoznatljivih brendova u ovoj sferi. Ipak, i to je ono što je jako dobro u vezi interneta, ima mesta za svakoga, svako može da stvara ono što ga zanima i što mu je blisko, a može i da kombinuje ili da se paralelno izražava koristeći više on-line platformi. Koliko će biti čitan, popularan ili uticajan zavisi od različitih faktora. Nekim ljudima je jednostavno dovoljno da pišu o onome što ih interesuje i što će sličnomišljenici moći da pročitaju i komentarišu.

Photo credit

/Internet, blogs, online media, Serbia/

Designed novine

'Mesec dizajna' obeležava se, kao što sam pominjala, na različite načine. 

Agencija Coba&associates pokrenula je štampano i online izdanje 'Designed - Living Belgrade.'

U uvodniku štampanog izdanja kažu:

"Trenutak je kad smo došli do zaključka da nemamo više pravo da budemo pasivni posmatrači promena koje oblikuju naš grad. Zato ćemo ga pratiti i otkrivati trenutke koji su u stanju da nam život u njemu učine ako ne mnogo boljim, onda bar boljim za taj sekund kada nam se nekako slože sve kockice, gajeći kulturu koja od ovog mesta i gomile ulica, kuća i ljudi čini nešto što se zove Beograd. 

Zato smo i napravili Designed.rs. Da evidentiramo promene i da od njih naučimo i napravimo nešto bolje i pristojnije. Da kažemo koje su te male stvari koje čine veliki grad."

Deo tima je i Jana Oršolić, ako još ne pratite njen blog, preporučujem da počnete.

Novine i pokloni

Nagradne igre i pokloni su isprobani način za štampane medije da povećaju ili očuvaju tiraž.

U vremenu medijske i/ili ekonomske krize medijskim kućama još draži.

Story, časopis o poznatima, ili kako ovu vrstu štampe neki nazivaju 'fabloid' (famous+tabloid) je u okviru 'Dizajnerskog meseca' napravio spoj između nekoliko domaćih kreatora i poznatih ličnosti i priredio poklone za čitateljke.

Kakvi su pokloni, dizajneri i časopis je stvar ukusa, ali rekla bih da su svo troje međusobno dobro uklopljeni i usklađeni sa vrstom publikacije i ciljnom grupom.

Slično kao što je i Elle eksperiment sa poznatim lepoticama bez šminke pogodio kolektivno raspoloženje.

NYT: Times Square's Pedestrian Makeover

Video prilog Njujork Tajmsa (the New York Times) o zatvaranju Times Squarea na šest meseci za saobraćaj.

Pišući za centralnu i istočnu Evropu

Bank Austrija, članica Unikredit grupe (UniCredit Group) u saradnji s Austrijskom novinskom agencijom APA, objavlila je medunarodni konkurs za novinarsku nagradu „Pišući za centralnu i istočnu Evropu (CIE)“, koji je otvoren do 31. jula.

Na ovom konkursu mogu da ucestvuju novinari autori tekstova i radio i TV priloga, ali i internet članaka objavljenih u periodu od avgusta prošle godine, do kraja jula ove godine.

U pitanju je novčana nagrada od 5.000 evra, koju ta banka dodeljuje za izuzetan novinarski rad i promoviše novinarstvo, koje se bavi problematikom evropskih integracija i budućnošću Evrope sa posebnim osvrtom na centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu.

Proglašenje pobednika i uručenje nagrade je zakazano za kraj godine u Beču, piše današnji Pregled.

Informacije o prijavnom formularu za nagradu „Pišuci za CIE“ objavljene su na internet stranici a prijave na konkurs mogu da se pošalju na mejl (e-mail) adresu: cee.award@apa.at.

Moj prošlogodišnji tekst za ovaj konkurs objavljen je u knjizi odabranih eseja.

Mada bi bilo zaista lepo da je dobio prvu nagradu.

Ilustracija je naslovna strana knjige 'Hidden Tales from Eastern Europe', možda neko tu nađe inspiraciju. Vredi se pomučiti.

Hibridni mediji: Slučaj 'Danasa'

U današnjem dodatku 'Biznis' dnevni list Danas piše o nedavnoj onlajn konferenciji, u kojoj su učestvovali i domaći menadžeri u medijima, na temu budućnosti novina tokom i nakon svetske ekonomske krize, padu tiraža štampe širom sveta, upotrebi interneta.

U drugom delu teksta autor Željko Pantić piše i o tome šta je Danas učinio na planu omogućavanja pristupa informacijama kroz više kanala, odnosno na planu stvaranja hibridnog medija:

...dnevni list Danas je za manje od godinu dana, uspeo da postane prvi istinski napredni „medijski hibrid“ na tržištu štampanih medija u Srbiji, tako da je celokupna tranzicija kanala komunikacije sa čitaocima potpuno u skladu sa globalnim trendovima, ponegde čak i ispred stepena razvoja ovih tehnologija u mnogo razvijenijim državama od Srbije. Danas konferens centar, sa prvom konferencijom održanom 20. oktobra 2008. godine, nakon samo 11 konferencija, postao je potpuno prepoznatljiv brend, medijski proizvod koji u sebi sublimira sve medije, počevši od dnevnog lista Danas, preko samih događaja na konferencijama u hotelu Hajat, do emitovanja tog programa na web portalu Danasa i putem specijalnih jednosatnih TV emisija „Direktno“ i „U susret“ na TV Studio B.

(...)

Čitalac Danasa je do septembra 2008. godine imao mogućnost da istu vest iz novina pročita i na sajtu. Sada, čitaoci Danasa imaju mogućnost da ocene članak, daju svoj lični komentar, pošalju tekst mejlom, odštampaju ga, a od 12. maja ove godine, mogu još i da pogledaju video snimak izjava ili događaja iz samog novinskog teksta.

***

Danasove aktivnosti na modernizaciji prisustva, kroz različite komunikacione kanale, i povećavanje relevantnosti na javnoj sceni, svakako su pohvalni. Ostaje još da se vidi šta će biti od najavljenog trenda prelaska oglašivača na net, i ko će i na koji način od toga zaraditi.

/hybrid media forms, online media, Serbia/