Bugarska blogerska borba

Zbog učestvovanja u blogerskim i uličnim protestima protiv prepuštanja najstarijeg nacionalnog parka u Bugarskoj investitorima, tridesetjednogodišnji bugarski bloger bio je priveden i morao da potpiše 'izjavu upozorenja' da će njegov blog vlasti ubuduće nadgledati.

Prilično neverovatna situacija uzimajući u obzir vrstu problema (ekološku) protiv koje se protestuje i način na koji se to čini (blog, miran ulični protest). Svi detalji o ovom događaju i nekim drugim zbivanjima na bugarskoj blogerskoj sceni su u tekstu u Transitions Online.

Situacija, kao što rekoh, prilično neverovatna, slično kao i najnoviji skandal vezan za direktora naše državne TV (koju neki nazivaju i javni servis, po mom mišljenju potpuno bezrazložno i neprimereno).

update

B92 je u međuvremenu postavio na You Tube odličnu emisiju Poligraf od petka u kojoj je gost bio bosanski novinar i književnik Emir Imamović Pirke. Puno (gorkog) humora i informacija vezanih za život i medije, što u Bosni, što u celom regionu.

Neki to vole online

Što se mene tiče, centralna medijska tema, ne samo sada, već u čitavom nizu godina, je sve vezano za ovu zonu sumraka. No kako njen opseg, uzroci i posledice prevazilaze opseg ovog malog bloga i moju energiju da se time bavim, a vezani su ne samo za medije već za suštinu pomerenog funkcionisanja ove ovde države, prepustiću se tzv. lakšim sadržajima.
***
Kad sam u februaru pisala o potencijalno isplativim temama u medijima i na blogovima, osim o tome da mi uspeh trač blogova kod nas ne deluje previše izgledan, zbog već velikog broja trač i tabloidnih štampanih medija, pisala sam da je u tom pogledu situacija slična i u Velikoj Britaniji.

[Pristupiću nepopularnoj metodi citiranja same sebe]: "U SAD tabloidi nisu tako prisutni kao recimo u Velikoj Britaniji, te je uloga ovakvih blogova u tom smislu značajnija."

U intervjuu Guardianu, objavljenom 9. marta, već toliko pominjani Nik Denton, koji je i živeo i radio i u Velikoj Britaniji i u SAD (a novinar koji ga intervjuiše mu je dugogodišnji prijatelj), objašnjava razliku između ove dve zemlje kada su u pitanju štampani i blog tabloidi:

'When it comes to what succeeds on the web it's exactly what British newspapers have been doing well for years.' It is, he says, why Gawker and its brethren would never have succeeded here. Our print media is already bitchy, sharp and stroppy. US print media is very much more restrained, mortgaged to its sense of itself as a noble calling, creating a perfect opportunity for Nick and his bloggers to sneak in and blow electronic raspberries.

***
Iz zone light medijskih vesti, evo još dve.

Jelena Žeželj, učesnica prethodnog Velikog Brata slikala se za muški magazin Maxim.

Novi časopis Sensa, koji uređuje Žana Poliakov, testirala sam preko dva ponuđena recepta: Sok sa đumbirom prevazilazi dobru volju prosečne ljubiteljke zdravog života, dok je pesto od sremuša i lešnika pun pogodak. U proseku, dakle, ok. Test for yourself.

Moda, novinarstvo i cenzura

Pretpostavljam da kod nas nije bilo prilike za primenu kaznenih mera i cenzure prema modnim novinarima, preciznije, novinarkama. Koliko ja pratim, svaki izveštaj je pozitivan, svaka kolekcija 'sveža', 'originalna', 'ženstvena' i slično. Možda oni koji stvar znaju bliže prepoznaju nijanse u epitetima, ili uočavaju komparativne razlike u broju i jačini prideva, ali to je daleko od očigledne kritike, još manje oštre kritike. No, uzimajući u obzir nivo naše mode, novinarstva, i broj i težinu ostalih problema, sve je to u principu razumljivo. Kreatori naprave revije, u prvim redovima ponosno sede žene fudbalera, pevačice i drugi VIP personal, a i novinari su tu negde. I svi srećni i zadovoljni, en general.
No, Cathy Horyn, modna novinarka Njujork Tajmsa je, kako piše, zbog kritičkih tekstova više puta bila na crnim listama različitih kreatora. Najnoviji u nizu je Đorđo Armani.
U svom tekstu, ona se bavi ne toliko činjenicom da kreatori zabranjuju pristup revijama suviše kritičnim novinarima, već paradoksalnošću:
- da oni to rade u doba tako razvijenog interneta, gde u roku od par sati nakon revije bilo ko može skinuti slike, i na blogu, forumu ili negde drugde pisati šta god hoće o reviji i kolekciji
- da kreatori sami ne koriste u većoj meri mogućnosti weba da dopru direktno do publike.
Sistem pozivanja novinara, urednika i drugih ljudi iz modne profesije, piše Horyn, podseća na kastinski sistem, uveliko prevaziđen u savremenim uslovima.
I zaključuje:

If the power of digital technology makes obsolete the practice of banning journalists, what remains of the old system but an empty seat? I can’t say yet whether I will write about Mr. Armani’s clothes by viewing them online. Frankly, I would be much more excited if he unburdened himself of the whole system, closed down the shows, stopped with the backstage stroking sessions, and went directly over the Internet to the public.
And if fashion writers don’t know what to do with themselves, if such a day ever comes, then that’s their problem.

Zanimljivo je da i tako velikim biznisima, kakav je modni, i najvećima među njima, kakav je Armani i slični, treba dako puno da potpuno razumeju promene koju nove tehnologije donose.

O samoj ideji zabrane pristupa novinarima koji su kritički izveštavali, da i ne govorim.

TV program za danas

B92

Poligraf 19:00 Gost: Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić

Intervju sa Ružicom Đinđić 21:00 Supruga ubijenog premijera, Ružica Đinđić, u ličnoj ispovesti za TV B92, govori o životu sa Zoranom Đinđićem, o tome kroz šta je porodica prolazila zbog njegovog političkog angažmana, i sa kakvim su se sve izazovima susretali tokom 1990-ih godina. Ružica Đinđić prenosi i zapažanja Zorana Đinđića o događajima neposredno pred atentat.

RTS

20:05 Atentat - medijska pozadina, info

Na temu te emisije već sam linkovala ovo, a sad dodajem i ovaj tekst.

Kubanci, internet, blogovi i passwordi

Da li ste razmišljali o tome da jedan običan flash može biti značajno sredstvo za komunikaciju i razmenu informacija? Da sat vremena u jedinom internet kafeu u prestonici može koštati trećinu lokalne plate? Da zasposleni u hotelima mogu krišom omogućavati sunarodnicima pristup internetu, a zaposleni u retkim firmama sa internet pristupom preprodavati svoje passworde onima koji bi takođe malo na web? A kakav je tek problem imati blog u takvim uslovima?
O svemu tome u tekstu Cuba's digital underground finds its voice objavljenom u International Herald Tribune.
Takođe tema za razmišljanje za one koji bi da 'uživaju u Kubi dok je još autentična.'

Brankica Stanković u filmu i na tribini

U okviru projekta Britanskog saveta, Srbija: Moj slučaj/Serbia: My Case večeras je u Britanskom savetu prikazan film i organizovana tribina sa autorkom Insajdera Brankicom Stanković.
U mnoštvu pitanja na koja je odgovorila u vezi načina rada i pripremama Insajdera, kontaktiranju sagovornika, angažovanju statista za TV rekonstrukcije, zatim o reakcijama tabloida, vlasti i policije na emisije Insajdera, o principima istraživačkog novinarstva, lustraciji u medijima i uopšte, ličnim dilemama vezanim za profesiju i emisije itd, izdvojiću da je film koji povodom petogodišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića pripremaju RTS i Vreme o medijskoj pozadini atentata sa razlogom dobio komentar 'baš me interesuje da vidim taj film', a i sama je najavila emisiju posvećnu ovoj godišnjici, u kojoj će sagovornica biti Ružica Đinđić.

update: Izveštaj o događaju na B92 sajtu

Gossip Blogs Revisited

Da se nadovežem na svoj mini serijal o Gawker-u

U ovoj priči junaci su:

- Julia Allison, urednica časopisa o poznatima Star (dakle, trač časopisa) i kolumnistkinja njujorškog Time Out, a takođe i blogerka sa obično dvocifrenim brojem postova na dan, koji se najviše odnose na njenu garderobu i izlaske

- Gawker

- Još neki blogeri, kao na primer ovaj, koji je prema jednom od njenih postova napravio ovaj grafikon, koji je i ona posle postovala.

Dakle, Julia piše i slika se, sve to objavljuje na svom blogu, onda Gawker to shvati kao odličan materijal za sebe, i tako to traje, dok u nekom momentu njoj ne bude malo previše trač vesti o njoj, te se sa nekim posavetuje šta da radi i u čemu greši i o tome napiše na blogu, a onda Gawker to prenese i objavi sa kime se savetovala, onda se ona zapita treba li nešto da menja, ali ipak nastavi kao i do sada. Do daljnjeg.

***

Da li sve to ima neke veze sa nama?

Naravno da nema, za sada. Osim što je Gawker fotograf, kao što mi je Popkitchen nedavno

skrenula pažnju, i Beograđanin Nikola Tamindžić.

Ali je priča ilustrativna u smislu moguće interakcije i kruženja informacija u svetu blogova, trač blogova, trač časopisa i koristi koju verovatno svi akteri od toga imaju, mada se ponekad opeku.

update: Izgleda da je ipak danas odustala.

***

Naše medijske vesti su, međutim, i dalje, a poslednjih nedelja izrazito, još u sferi nekih osnovnih pitanja, tipa da li su novinari i urednici bezbedni, kakvi su izgledi za novinare da nastave sa tim poslom nakon privatizacije njihovog medija, i slično.

Facebook i mediji

Prema Viktorovim informacijama, oko sedamdeset hiljada Srba je već na Facebook-u, trentno najpopularnijoj društvenoj internet mreži u koju je uključeno preko šezdeset miliona ljudi širom sveta.
U mnoštvu grupa svih vrsta, posvećenih zabavi, kulturi, sportu, ličnostima, hobijima, aktuelnim događajima i svemu drugome što ikome može pasti na pamet, postoje i one koje su posvećene medijima u Srbiji.
Od toga, samo je jedna, koliko sam uspela da vidim, zvanična grupa medijske kuće. Radi se o grupi B92. U pitanju je zatvorena grupa čiji se član može postati samo na poziv, vode je neki od poznatih novinara ove kuće, i za sada ima 135 članova.
B92 fan grupe su vezane za pojedine novinarke i novinare i radio i TV programe ove kuće:
- Peščanik
- Vratiće se rode - Serija kakvu zaslužujemo
- Brankica Stanković (Insajder) za predsednika Srbije!
- Pulicerova angrada Vladimiru Đorđeviću
Za b92 vezano je i nekoliko anti-fan grupa:
-Čeda i b92 nam razbijaju Beograd!!
-Ukinuti B92, i još neke

Za RTS su takođe vezane neke od grupa:
- Privatizacija RTS-a
- Marija Šerifović vs Tijanić RTS ili ti STOP SRPSKIM SELJAČKIM SVAĐAMA
- Nataša Miljković fan Club
- Društvo za ukidanje Olivere Kovačević
- ZA smenu Aleksandra Tijanića sa mesta direktora javnog medijskog servisa
-Vratite staru špicu za dnevnik RTS.

Najbrojnija grupa vezana je za tabloid Kurir. "Društvo za ukidanje Kurira" ima trenutno 1606 članova.
Ako znate za još neke grupe ove vrste, javite.