I bi 2011.

Kao i obično u ovo vreme, vreme je za sumiranje godine.

Van redovnog posla i života, 2011. je za mene obeležilo i sledeće:

- Blog takmičenje Evropskog novinarskog centra (EJC) na temu vode, moje pisanje o Dunavu i - za pobednike - put u Portugal sa temom vode i izveštavanja o water issues.

- Prvi put učešće, kao jedna od konsultatkinja, u pravljenju TV programa - dokumentarno-edukativni-animirani serijal We Love Europe za decu od 8-12 godina u jugoistočnoj Evropi. Više o tom projektu ovde, a program će biti emitovan u 2012. godini.

- Evaluacija programa Glas Amerike.

- Tekstovi o Njuz.net (prenet i preveden i na sajtu sarajevskog Medija centra) i manjinama na društvenim mrežama.

- Učešće na SHARE konferenciji u Beogradu, konferenciji o manjinama i društvenim mrežama u Flensburgu, seminaru o izveštavanju o ljudskim pravima u Sarajevu.

Neka se spremi 2012. Nadam se da ću i njoj imati priliku da se sa medijima - u svim njihovim vidovima - družim na obostrano zadovoljavajući način. Iako nam svima na kontinentu, pa i šire, predstojeća godina u najmanju ruku ne deluje jednostavno.

Puno sreće!

photo by: Andrea Arzaba, fotografisano na čarobnoj plovidbi (uspešne) potrage za delfinima, prilikom koje smo organizatorima iz EJC iznosili svoje utiske o putovanju.

TH!NK Reporting Trip, Lisbon

TH!NK Reporting Trip, Lisbon from European Journalism Centre on Vimeo.

U ovom videu složene su sve bitne informacije vezane za putovanje koje sam nedavno pomenula - Water Reporting Trip u Portugalu, kao nagrada za (pobednike) blogere i fotografe u okviru takmičenja na temu vode.

Sve u organizaciji European Journalism Centre iz Holandije.

update:

Andrea Arzaba (sa kojom sam u prethodnom krugu EJC blog takmičenja išla na nagradno reportersko putovanje u Njujork) u tekstu na Global Voices pomenula je i moj tekst o tome kako su planovi za izgradnju jedne brane u Mađarskoj ubrzali pad komunizma u ovoj zemlji. Tekt 'Dam on Danube and the End of Communism' je ovde. Vrlo zanimljiv primer kako su ekološke teme dramatično uticale na društvene promene.

Putujući...

Putujući, ima se vremena uglavnom samo za listanje novina i usputno slušanje TV programa, većinom vremenske prognoze.

Ali se zato vidi i nauči još mnogo šta drugo.

Puno dobrih fotografija sa Water Reporting Trip u Portugalu za pobednike blog takmičenja o vodi u organizaciji the European Journalism Center (EJC) možete videti ovde. Ili pročitati u ovom blog postu.

Žiri je rekao...

Pre nekog vremena pomenula sam takmičenje Evropskog novinarskog centra na temu vode i moju seriju postova o Dunavu.

Žiri je izabrao pobednike/ce i dao obrazloženja za svakoga.

Ovo sam ja (shameless self-promotion, kako bi neki rekli:))

"Larisa Rankovic from Serbia!

Larisa´s series on the Danube river has been impressive. Nice use of photos, extensive research, originality, and some surprise takes on the topic - such as 'Danube and its Music'."

Hvala EJC.

Nagrada je reporting trip u Portugal, pretpostavljam da će se ovde naći neki od utisaka.

SHARE & Žene u tradicionalnim i novim medijima

Share program

Blizu tri četvrtine rukovodećih položaja u novinarstvu širom sveta zauzimaju muškarci koji obavljaju i dve trećine reporterskih poslova, rezultati su novog istraživanja, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Žene su najbolje zastupljene u Evropi, a najgore u Aziji, pokazala je studija koja je obuhvatila 170.000 osoba u 522 novinske i medijske kuće. Istraživači su ustanovili da je među novinarima zaposlenim u štampi, radiju i televiziji 65 odsto muškaraca i 35 odsto žena i da gotovo nikakav napredak nije postignut u odnosu na prethodnu anketu koja je sprovedena 1995.

(Pregled, 28. mart)

Sa druge strane, online mediji pružaju, barem u načelu, mogućnost mnogo samostalnijeg kreiranja uslova stvaranja i poslovanja, pa time i položaja.

O položaju žena u IKT sektoru bilo je govora na nedavno održanom skupu koje je organizovalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Osnovana je i Globalna mreža žena u IKT-u baš na inicijativu ministarke Jasne Matić i ministarstva koje je do skora (pre rekonstrukcije Vlade) vodila.

Na predstojećoj SHARE konferenciji o mogućnostima ženskog online aktivizma govoriće poznata egipatska blogerka Dalia Ziada, dobitnica Ana Lind nagrade za novinarstvo u 2010. godini za tekst "A space for unveiling the minds of young Muslim women". O njoj je pisao i časopis Time, a učestvovala je i na skupu koji je organizovao The Daily Beast - Women in the World, odakle je i You Tube snimak gore.

Osmomartovski

The Power of Yoga

Newsweek Covers: Women Through the Decades

Pokrenite svoju radoznalost

OK, za 8. mart od mene tri naslovne strane (iz starih i novi(ji)h medija), dva teksta vredna čitanja, jedno generalno podsećanje/podstrek.

Malo li je?

Ah, da, evo i nekoliko starih postova na temu žena i medija:

Ženski internet

Ženski časopisi u Jugoslaviji 1960ih

Žene u medijima, dva slučaja za priču

Žene u medijima su zapostavljene

Moda, novinarstvo i cenzura

Da li su blogerke diskriminaisane?

Preporuke

Danas, nekoliko preporuka:

- Viktor Marković (koga sam nedavno intervjuisala za tekst o Njuz.net) piše o tome kako je (još uvek) libijski vođa Gadafi dao eksluzivan intervju beogradskoj TV Pink, od svih medija, i šta je tom prilikom rekao (uz snimak tog razgovora).

- Eva Domijan, slovenačka blogerka, objavila je zanimljiv post o tome kako izgleda Armanijeva revija na Nedelji mode u Milanu iz ugla blogerke/press persone i koje je svetski poznate urednice tamo srela.

- Za kraj, ako vas interesuje kako bi se mogle na Twitteru izražavati neke poznate (žive i mrtve) ličnosti, možet pratiti: Vuka Karadžića, Slobodana Miloševića, Miroslava Miškovića, Velimira Ilića. Postojao je i nalog koji se vodio kao Dragan Đilas, ali je suspendovan pre više meseci.

photo source

Danube blogging

Ovih dana bavim se Dunavom, u okviru takmičenja na temu Voda, koje organizovao European Journalism Center.

Moji tekstovi su ovde.

Tema koju sam izabrala mi je vrlo inspirativna jer imam priliku da se bavim nekim od mojih omiljenih gradova, zatim ekologijom, istorijom, raznim umetnostima, društvenim pokretima...

Jasno je koliko je Dunav bitan za ovaj deo Evrope, ali tek kada se malo udubi u istraživanje pokazuje se da ima još mnogo nepoznatih slojeva dunavske priče.

See you there.

Agitpop.me

Nova inkarnacija Agitpopa od sinoć je na adresi Agitpop.me

Evo o čemu je reč.

Između ostalog se navodi da je portal "zamišljen kao skup najrelevantnijih i najsvežijih tekstova sa velikih i malih svetskih sajtova a koje čitaoci, uz kratak uvod i naslov na srpskom, zapravo čitaju na originalnom jeziku. AGITPOP.ME je tako jedini dvojezični domaći sajt na kojem posetioci mogu da vode polemiku na svom jeziku, a koja se tiče tema koje su plasirane na mestima koja se zovu SALON, GUARDIAN, ADVOCATE, CRACKED, NATION, WIRED, HUFFINGTON POST itd."

Koncept news agregatora sa autorskim pečatom + blog, komentari, fotografije... se pokazao uspešnim u navedenim slučajevima (ja nikako ne bih propustila ni the Daily Beast), a kod nas je nedostajao. Tako da, uz kombinaciju sa kreativnom i iskusnom ekipom, očekujem da će ovo biti interesantno i provokativno online me.stašce.

2010. na Media Mix blogu

fotografija je sa TEDx događaja u Njujorku u septembru

Godina se bliži kraju, vreme je za sumiranja. Blogger kaže da sam do sada u 2010. objavila 69 tekstova. Što je manje u odnosu na prethodne godine. Ipak, ako uzmem u obzir šta sam sve osim ovoga radila tokom ove godine, i više sam nego zadovoljna postignutim.

Ispod su postovi koji su mi najdraži ili najzančajniji iz prethodnih 12 meseci:

* Media Landscape: Serbia

* TH!NK3 New York City Trip Winners Announced

* Nedelja u Njujorku u slikama

* Nedelja u Njujorku u slikama, 2. deo

* To je taj razvoj online scene kod nas?

* Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

* Medijska strategija

* Moj intervju za sajt Pulitzer Centra

me happy

/my favorite posts in 2010/

Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

Pre nekoliko meseci napisala sam ironično naslovljen post To je taj razvoj online scene kod nas? Ništa tu nemam da oduzmem, a ljudi su u komentarrima ovde i na drugim mestima dodali i druge primere sličnog tipa.

Srećom, to nije cela priča o dešavanjima na našoj Internet sceni.

Pre nekoliko dana dobila sam mail od Amerikanke (pročitala je tekst Media Landscape - Serbia) čija organizacija se bavi proučavanjem uloge online i alternativnih medija u stvaranju društvenih promena. Interesuju ih inovativne prakse online medija i društvenih mreža u promociji dijaloga, građanskog angažmana i demokratije na svakodnevnom nivou, i kako sve to izgleda u Srbiji.

Ispostavilo se da na ovu temu ima dosta da se kaže.

Ovo je ono čega sam se ja setila:

- Facebook, kao najpopularnija društvena mreža, često je poslednjih nekoliko godina korišćen za pokretanje različitih diskusija i akcija, koje su povremeno okupljale jako veliki broj ljudi. Te inicijative su bile različitih vrsta, nekad humanitarne i progresivne, a nekad obeležene govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Nisam sigurna da li se neko sistematično bavio proučavanjem ovih prvih, ali znam da je Jelena Maksimović pisala i pričala o upotrebi društvenih mreža od strane nacionalističkih grupa (link, link).

- Twitter se koristi za stalnu diskusiju o različitim temama. Bio je koristan, između ostalog, tokom Parade ponosa 10. oktobra. Preko njega ste mogli da dobijete informacije od ljudi koji su bili učesnici Parade, zatim od onih koji su se našli na ulici i bili svedoci nasilnih protesta i rušenja, kao i informacije od ljudi koji su pratili medije, ili jednostavno iznosili za i protiv mišljenja.

- Ovih dana je Internet zajednica pokrenula sajt Ja za Kraljevo, kao način prikupljanja informacija i pomoći za zemljotresom teško pogođeno područje.

- Pomenula sam i BlogOpen (godišnji skup blogera iz Srbije i regiona), projekat Istinomer, školu web novinarstva.

Zaključak koji je moja mail sagovornica iz toga izvukla da je blog zajednica u Srbiji (na njeno iznenađenje) dobro povezana, aktivna i inovativna potpuno je opravdan.

Jučerašnji post na blogu Pećko pivo bavi se istom temom i pominje još neke zanimljive inicijative. After all, pokazuje se, jesen je kreativno i interesantno doba godine, kad se ne prepuštamo nego stvaramo.

/Serbian online media; Internet media in Serbia/

Mixed Media, 2. izdanje

Media Mix je još u prvom, ali knjiga Mixed Media po kojoj je moj blog dobio ime sada ima svoje drugo izdanje, i to nakon 40 godina. Za ne koji misle da su hibridni mediji skorašnja pojava, knjiga Bore Ćosića je umetnički primer da su raznorodne stvari počele da se kombinuju i slažu još odavno.

Iz Vikend Danasa prenosim:

Svih ovih 40 godina je vreme potvrđivalo teze na kojima je Bora Ćosić zasnovao svoje prvo izdanje, a i ovo novo to pokazuje. U njemu su izbrisane sve granice i stege između medija i različitih umetničkih izraza a kao najupečatljiviji utisak se javlja razigranost i teksta i drugog materijala. Knjiga je i u ono davno vreme otvorila teorijsku raspravu pokazujući da se može funkcionisati na nekoliko umetničkih nivoa u isto vreme, a kasnije se to samo potvrđivalo sve do današnjeg vremena kada vidimo da mladi bez ikakvih problema samo tako i funkcionišu - na pet kanala istovremeno - istakao je za Danas književnik Vladimir Arsenijević, urednik druge knjige Mixed Media.

I još:

Knjiga je kreirana po principu mixed-medie, kao vanredan primer kolažirane strukture vizuelnog i pisanog materijala: eseja, reprodukcija, citata, isečaka iz novina, fotokopija... koje na višeslojan način povezuju istoriju umetnosti 20. veka, konceptualnu umetnost, filmsku teoriju, filozofiju, društvenu kritiku i sociološka istraživanja, kreirajući specifičan index/enciklopediju pojmova. U uvodnom tekstu novog, proširenog izdanja, ističe se da se Mixed Media, između ostalog, osvrće na umetničke prakse u tom trenutku, na internacionalni neoavangardni pokret 60-ih godina (i kasnije), o pokretima i praksama kao što su Fluxus, neodada, neokonstruktivizam, vizuelna poezija, kasnije konceptualna umetnost... koji kao glavno svojstvo imaju princip mixed-medie.

Drago mi je da vidim da ovo delo nije zaboravljeno.

Prvo izdanje imam, nameravam da vidim šta je umetnik skockao u mešuvremenu.

Nedelja u Njujorku u slikama, 2. deo

1. deo je ovde.

TEDx Change New York, u organizaciji Gates fondacije.

Najbolji provod u nedelju popodne je u Apple store.
U duhu poznate reklame: Nedeljnji Njujork Tajms - pet dolara; čitanje omiljene rubrike omiljenih novina u parkiću - neprocenljivo.

Moj intervju za sajt Pulitzer Centra

Moj intervju za sajt Pulitzer Centra u UN Digital Lounge u Njujorku.

Prenet i na The Huffington Post.

Nedelja u Njujorku u slikama

Post New York Week in Pictures koji sam napisala (i islikala) za TH!NK 3 blog platformu o razvojnim ciljevima Ujedinjenih Nacija.

TH!NK3 New York City Trip Winners Announced

Više puta sam pisala o blog takmičenju u kome sam učestvovala od marta (slika je sa svečane inauguracije u Briselu).

Pre nekoliko dana objavljena su imena nagrađenih u jednoj (od ukupno tri) faze takmičenja. Među njima sam i ja.

Tako da u drugoj polovini septembra idem u Njujork na razna dešavanja vezana za zasedanje Ujedinjenih Nacija o ostvarivanju Milenijumskih ciljeva, odakle ću i izveštavati - sa ostalih dvoje pobednika.

Malo je reći da je ovo jedinstveno iskustvo za mene i da sam vrlo radoznala kako će sve to izgledati.

Stay tuned...

Ženski Internet

U nedavnom blog postu na sajtu italijanskog izdanja časopisa Grazia, autorka beleži revoluciju na Internetu koja se dešava u Americi (ili, ja bih rekla, već se desila pre par godina), a obeležena je dominacijom žena, od kojih su neke vrlo poznate, kao Ariana Hafington ili Tina Braun. Ona pominje The Huffington Post, The Daily Beast, Jezebel, www.wowowow.com, kao i tradicionalno žensko blogersko okupljanje BlogHer.

Autorka se na kraju pita šta se dešava sa Italijom, i kada će se u ovoj zemlji otkriti moć žena na Internetu? S obzirom na to da se u Italiji Internet teško prima/primio, to će potrajati. Ipak, već pomenuti časopis Grazia pozitivan je primer, gostujući i stalni blogeri na njihovom sajtu vrlo su raznovrsni i zanimljivi.

Što se nas tiče, jako mi je drago što sam u poslednje vreme otkrila blogerke koje se na kreativan i inspirativan način bave modom, dizajnom, lifestyle temama i slično. Osim Jane, koju pratim od početka, sada redovno čitam i ono što piše i postuje Jelena, Marina, Jovana.

update:

Evo i jednog posta od pre tri godine na sličnu temu i sa istim naslovom.

To je taj razvoj online scene kod nas?

Radite npr. u firmi koja se bavi press clippingom, monitoringom i istraživanjem medija. Klijent te firme je PR agencija, koja opet ima velikog klijenta, pa i jedni i drugi radite za njega. Sve u redu. Prate se štampani i elektronski mediji, kao i online publikacije.

Tu stižemo do problematičnog dela.

Jer, šta o aktivnostima neke velike firme objavljuju online publikacije (blogovi, news agregatori, portali)? PR saopštenja. Jasno, oni po pravilu nemaju novinarske ekipe koje bi išle i bavile se sakupljanjem izjava, objavljivanjem originalnih fotografija, video zapisa i slično, tako da je neko oslanjanje na PR materijal logično. Može se na netu (blogovi, Twitter, Facebook) videti kako se kod nas prave ti kontakti između marketinških PR agencija sa jedne strane i online/blogo sfere. I to je u redu, pretpostavljam da je korisno i jednima i drugima.

Iz toga nastaju dve moguće situacije.

Prva: Da se npr. blogerima neki proizvod ili usluga da je testiraju određeno vreme. Oni to i rade, i o istom obaveštavaju svoje čitaoce (preko bloga i društvenih mreža koje koriste). Pri tome se poštuje pravilo da se: a) navede o kakvom je dogovoru reč, b) koliko je moguće objektivno prenesu svoji utisci - i oni pozitivni i oni negativni - o proizvodu/usluzi.

Ovaj scenario deluje mi potpuno fer i profesionalan, naglašavajući značaj i prednosti novih medija. A to je da firme mogu da dobiju povratnu informaciju od osoba kojima je tema bliska, i koje umeju da svoja mišljenja verbalizuju precizno i efektno, a uz to i da ih podele sa svojim čitaocima, a da pri tome nisu profesionalni novinari već pojedinci (što bi se reklo 'obični građani'). Naravno, uvek postoji rizik da će ocene biti negativne, ali u svetu su se mnogi opredelili za mišljenje da je najbitnije dobiti prostor i biti pomenut. Jer, koga nema u Google pretrazi, taj i ne postoji (uglavnom)

Druga: Bloger, vlasnik/urednik portala dobije/nađe PR saopštenje. Objavi ga. Bez disclaimera da je u pitanju PR saopštenje. Bez ikakve uređivačke intervencije: Dakle u punoj dužini, sa svim bitnim i nebitnim detaljima. Takođe, bez ikakvog propratnog komentara, rekacije, ocene. I tako stalno. Odnosno, nedostatak novinara i drugih resursa spoji se sa nedostatkom stava, mišljenja, utiska. Ili bar najosnovnije informacije da je to što čitate PR tekst.

Mešanje PR objava i novinarstva, bez naglašavanja šta je šta, protivno je novinarskim standardima. Ipak, da li se dešava u tradicionalnim medijima? Da. U manje uređenim medijskim sredinama, kao što je naša, češće nego u drugim. Da li je onda logično da se to isto dešava i u nerelegulisanoj Internet sferi? Da. Da li je to poželjne i pozitivno? Nije.

Da se vratim na klijenta sa početka. Među informacijama vezanim za njihove aktivnosti, dobar deo dolazi sa Interneta. U 100 posto slučajeva u pitanju su PR objave iz Situacije broj dva.

Šta to govori?

Jedan: Da klijent i (moguće) blogeri/vlasnici portala mogu biti zadovoljni/imati koristi od ove situacije.

Dva: Da su se slabosti tradicionalnih medija prenele i na nove, i da su i u jednima i u drugima medijska etičnost, profesionalnost, kreativnost, pre izuzetak nego pravilo.

Tri: Da je sve to zajedno jako dosadno, i da su kredibilitet i starih i novih medija sa razlogom niski.

photo credit

Kako napraviti časopis?

Baš u vreme krize štampe poslednjih godina, pojavila su se dva filma koja su nam prikazala život u redakcijama - modnih magazina. U pitanju su, naravno, Đavo nosi Pradu (može se i čitati) i The September Issue.

Ovog leta, u Summer Blogu (na engleskom) urednice italijanskog Vogue France Sozzani možete čitati o istoj temi.

Na primer, o tome kako su se odlučili da jedan broj u potpunosti posvete crnim manekenkama. Ili, koja su radna mesta u okviru redakcije. Ili šta su istine, a šta zablude o radu u Vogue, ili bilo kom modnom magazinu.

Evo i nekoliko ilustracija:

Life at Vogue? Please forget about the Devil wears Prada. Miranda doesn't exist!

***

Planning a magazine is not a mathematical operation, it's the result of a series of encounters, exchanges of opinion with designers and editors, projects and ideas that photographers send with their suggestions for photo shoots or simple inspirations arising from events people talk about, from a new film to the discovery of a new model.

The release of a new issue is a mix of perfect organization and absolute randomness.

***

Each issue is a surprise, no matter if everybody likes it or not. You need to dare and not to be afraid of changing things. This was just to explain that yes, we do make plans, but what's unexpected and surprising is there, in front of us. You have to be able to see it, to catch it and to have the courage to take risks.

If we planned everything with extreme nit-picking, we would risk to bore both ourselves and our readers to death.

***

The work in a fashion magazine can be a dream and sometimes true hell. But you are never in a limbo!!!

Bilo bi zanimljivo čitati nešto slično i u domaćem kontekstu. Urednice i urednici, eto ideje...

update:

Jelenin tekst o pripremi broja modnog magazina u jednoj redakciji u Srbiji

Šta donosi širokopojasni Internet?

Na zasedanju Ujedinjenih Nacija u septembru nedavno formirana komisija (Broadband Commission for Digital Development) prezentiraće svoje izveštaje na temu: Zašto je ulaganje u širokopojasni Internet od ključnog značaja za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva UN.

Komisija je napravila i kratak pregled koristi koje različite sfere života mogu imati od razvoja broadband Interneta, ali lista koristi svakako može biti mnogo duža.

Ja sam dala neke predloge. O svemu tome više OVDE.

Vaši predlozi kakve još koristi može doneti širokopojasni Internet su dobrodošle.