Evropske integracije - Mediji i biblioteke u Srbiji

Na ovom sajtu mogu se naći online arhive novinskih tekstova i video priloga na temu Evropske unije i evropskih integracija, analize medija, bibliografija publikacija i članaka o evropskim temama, lista linkova i još po nešto .

Korisno za novinare, studente društvenih nauka, istraživače, evroholike i evroskeptike.

Mere države u medijskoj krizi

Država će podržati one medije i projekte koji doprinose kvalitetu i boljoj medijskoj slici u Srbji, izjavio je ministar kulture Nebojša Bradić. Samo kvaliteni mediji na tržištu mogu da budu referentni, a u vremenu krize neće svi opstati, već „oni koji imaju šta da urade u medijskom prostoru”, kazao je Bradić RTS-u. (Prenosi Blic)

Osim ministra, u sinoćnoj emisiji bili su još i Biljana Stepanović (Ekonomist) i Manojlo Vukotić (Večernje Novosti). Prema prvobitnoj najavi, u emisiji je trebalo da bude Đoko Kesić (direktor i glavni i odgovorni urednik svih izdanja Pressa). Interesuje me da li bi mu ministar rekao da ne, Press ne spada u ta kvalitetna izdanja, te da ne mogu očekivati pomoć. To jest, pitam se koji će mediji biti označeni kao oni koji koji doprinose kvalitetu i boljoj medijskoj slici. Drugo, teza koju je izneo, da su mediji proizvođači robe (informacija), kao i svako drugi, i da ako veliki broj firmi propada, mogu i mediji, nije baš koherentna sa namerom da se pomogne medijima.

Ministar se osvrnuo i na internet izadnja štampe, pitam se na šta je tačno mislio i kako je došao do ovih zaključaka:

Pojava internet izdanja, prema mišljenju ministra, produžava kvalitet i život novina i pruža priliku za razvoj analitičkog novinarstva koje javnom mnjenju može da ponudi jednu drugačiju medijsku sliku.

Svaki deo ove teze predmet je velikih diskusija u medijskom svetu, sa validnim argumentima i za i protiv (izuzev onoga što deluje neupitno: da internet produžava život štampanim tekstovima), a najvećim delom zavisi od konkretnih slučajeva, pa je čudno da ministar ovo tvrdi kao da je sve jasno i opštevažeće.

/media, economic crisis, Serbia/

Elle bez šminke

Francuski Elle odlučio je da u aprilskom broju napravi mali eksperiment i prikaže osam zvezda bez šminke i bez doterivanja u Photoshopu.

Piše Yahoo Shine:

The April issue of French Elle features eight female European celebrities--including Eva Herzigova, Monica Bellucci, Sophie Marceau, and Charlotte Rampling--all without makeup and, perhaps even more revealing, all entirely without Photoshopping or retouching of any kind. The mag's headline "Stars Sans Fards" translates to “without rouge/makeup,” but it's a French saying that also suggests a sense of  “openness.”

Dopada mi se ideja, mislim da je svaka vrsta eksperimentisanja za štampu u ovom periodu medijske krize više nego dobrodošla. 

Robna kuća na televiziji

Blago rečeno, nisam fan programa RTS-a. Što se mene tiče, nema tu šta mnogo ni da se objašnjava.

Ali, evo jednog izuzetka.

Radi se o dokumentarnoj seriji posvećenoj popularnoj kulturi i društvenoj istoriji SFRJ - "Robna kuća - Za nekoga sve, za svakog po nešto", koju je režirao Igor Stoimenov.

Serija se emituje od marta, subotom u 17h i, ako još niste, počnite da je gledate već od iduće nedelje.

Teme su interesantne, odlično obrađene, kroz upotrebu dokumentarnog materijala i intervjue sa ličnostima vezanim za temu. Uz to, sve je dobro upakovano, segmenti intervjua kratki ali relevantni, pa je priča dinamična i ne zamara. Narator je Nikola Đuričko, odličan.

Propuštene epizode za sada nije moguće odgledati nigde, Igor Stoimenov u Facebook grupi posvećenoj ovoj seriji kaže ljudima koji traže mogućnost da se epizode negde skinu: "ne smem, ne da bastilja. 'oce valjda da izdaju dvd, pa ..."

Sa istog mesta prenosi i info o temama prvih 12 epizoda:

"- partizanski film

- antologijske decje emisije

- novi talas

- kultne tv emisije

- novi primitivizam

- muzicki festivali i poceci zabavne muzike

- kultne komedije

- najvece folk dive

- bosanski pop

- sportisti ikone i frikovi

- nedelja (od dozvolite da se obratimo do 24 casa)

- tito - pop ikona"

Dakle, propušteno za sada nije moguće nadoknaditi, ali serija će, očekujem, potrajati, tako da nije kasno uključiti se u praćenje ni sada.

update

Moj tekst o ovoj seriji u zagrebačkom časopisu Plan B

Inventar ekonomske i političke krize

Pominjala sam pre nekog vremena kako se mediji bave ekonomskom krizom, i kako se ekonomska kriza bavi njima.

U prethodnim nedeljama i danima objavljeno je još nekoliko tekstova koji govore o posledicama aktuelnih dešavanja u ekonomiji na (ionako slabe) medije u Srbiji.

Večernje novosti su se podrobnije pozabavile ovim problemom, pa su objavile jedan tekst vezan za situaciju u štampanim medijima, i jedan koji je pažnju poklonio TV stanicama.

Kao što bi rekao Ljuba Živkov u 'Retrovizoru', šta je još bilo?

Eurozine je objavio seriju tekstova o medijima u istočnoj Evropi povodom dvadeset godina od početka tranzicije, 1989. godine. (Podsećam i na izlaganje Snježane Milivojević na ovu temu)

U ovoj komparativnoj analizi Eurozine magazina posebna pažnja posvećena je Srbiji i Hrvatskoj, gde je situacija ocenjena kao prilično problematična, posebno zbog ubistava novinara, ali i sporog i bolnog procesa prevazilaženja posledica ratova.

Stanjem u medijima Srbije i Hrvatske bavio se i Most Radija Slobodna Evropa u kome su učestvovali Stjepan Malović i Rade Veljanovski. Naslov "Mediji pod paskom vlasti i tajkuna" ukazuje na onaj deo problema koji nema veze sa ekonomskom krizom jer joj godinama prethodi. Netransparentno vlasništvo, 'patriotsko novinarstvo', tabloidzacija i autocenzura takođe spadaju u polje teških problema u ovoj sferi koji se sporo ili nikako ne prevazilaze.

/media, economic crisis, Serbia/

Mediji i novinari 2015. godine

Hrvoje Cirkvenec (za koga sam na Google našla da je autor verskog portala "Križ života") napravio je ovu You Tube prezentaciju o viziji novinarske i medijske budućnosti u Hrvatskoj. Ovaj hrvatski verski medij se već dovoljno dobro snalazi na netu pa za njih ne moramo da brinemo, a pretpostavljam da ni finansijski aspekt nije problematičan...

Konferencija: Internet ekonomija

List Danas organizovao je prethodne nedelje konferenciju "Internet ekonomija" i na sajtu omogućio prilično multimedijalnih informacija o ovom skupu.

Izdvajam deo iz izlaganja Stojana Vatreša, direktora razvojnog centra B92 o internet planovima ove kuće u narednom periodu. Meni se čini da portal B92 već neko vreme stagnira u pogledu organizacije i prezentacije sadržaja, i atraktivnosti pojedinih segmenata, pa na njemu provodim sve manje vremena. Videćemo hoće li osim o marketinškim aktivnostima razmišljati i o ovom aspektu, a radoznala sam i šta planiraju u sferi društvenih mreža. Elem, evo pomenute priče:

Strukture prodaje i marketinga prelaze na Internet, zbog ogromnog broja podataka i uske segmentacije. Na Internetu imamo geotargeting, ali i najnoviju stvar: bihejvior targeting. Neko će umesto deset sekundi na televiziji platiti jednogodišnje pozicioniranje na Internetu i imaće neuporedivo veći efekat. Mi u B92 očekujemo veliki rast, bez obzira na ekonomsku krizu očekujemo da će broj posetilaca biti oko milion i po. Zato nam trebaju rešenja. Nisam siguran da li u NIP postoji nešto za Internet tehnologije. Akcenat ćemo stavljati na nešto što će obeležiti Internet ovde u budućnosti, a to je social networking. To je mesto gde će Internet marketing da crpi podatke i da napravi biznis model. 

O ulozi države:

Ono što nam fali u Srbiji je Internet monitoring, nacionalna agencija koja će tačno znati koliku koji sajt ima posetu i imati o tome zvanične podatke. To je praksa u celoj Evropi. Da li će nestati klasični mediji? Neće nestati, ali ovo je jedan od najjačih udaraca jer Internet je veoma moćan. Klasični mediji moraće da ulažu u nove servise da bi opstali. Kod klasičnih medija će biti dobro to što će imati online dostupnost, moći će arhivu da stave na sajt. Internet je suviše važan i bitan kako za nas, tako i za državu, i ona bi njime trebalo stalno da se bavi, a ne stihijski i sporadično.