Nisam se nešto mnogo bavila istorijatom medija i novinarstva, ali mi se čini da su mediji definitivno na nizbrdici na kakvoj dugo nisu bili. Možda nikad.
Za štampane medije već skoro sve znamo: Tiraži padaju, nekad moćne medijske kuće u svetu bankrotirale su ili se tome bliže, a novinari dobijaju otkaze.
Kod nas je sve to slično, plus vlasnički, profesionalno i etički nesređena medijska scena: Tabloidi već godinama pokreću kampanje protiv koga žele i na koji god način to nađu za shodno. Vlada reši da to sredi, pa na brzinu donese predlog novog medijskog zakona samo, hm, problem je hoće li mere koje su smišljene pogoditi baš one koje bi trebalo, ili će biti sredstvo za kontrolu svih po malo. Ili puno.
Radio je odavno u krizi, sluša se uglavnom u kolima, reklama je mnogo, a kvalitetnih sadržaja malo.
Onda dođemo do najmoćnijeg medija - televizije. Jedina TV sa nacionalnom frekvencijom i stranim kapitalom, TV FOX, deo moćne Mardokove korporacije, pre nekoliko dana otpustila je 40 novinara informativne redakcije, i ostala da radi sa njih petoro. Njihov direktor, Den Bejts, kaže da ne vidi svetlo na kraju tunela - Ni za Srbiji, ni za TV FOX u njoj. Priča se i o prodaji još jedne televizije.
Zatim, tu je internet.
Opiranje tradicionalnih medija da svoje sadržaje na ambiciozniji i kreativniji način plasiraju na webu samo je deo problema.
Mnogi su ga prevazišli, ali su problemi ostali. Na primer onaj: Kako unovčiti svoje prisustvo na webu?
Prethodnih godina
razmatrane su brojne strategije za stvaranje
hibridnih medijskih sadržaja na Internetu, za kombinovanje novinskih formi (tekst, audio, video, grafikoni, slike..), povećavanje interkativnosti i pretvaranje (bivše) publike u sadašnje saradnike, koji bi izveštavali, slikom, tekstom, videom, o onome što redakcija ne uspeva da pokrije. Jedan od takvih projekata je i onaj na sajtu Washington Posta posvećen hiper-lokalnim vestima. Međutim, pre nekoliko dana
objavljeno je da se ovaj projekat obustavlja. Postalo je organizaciono suviše komplikovano i premalo isplativo. (
Odličan tekst u New York Times o ovome).
Ni na planu onoga što stvaraju građani, pojedinačno ili grupno, nije najsjajnije.
Sintagme o 'smrti bloga' i 'zamoru amatera', bez obzira koliko mogu biti preterane, ili neprimenljive u nekim slučajevima, ukazuju na to da je period masovnog blog hype-a prošao.
Dakle, situacija skoro nije delovala tako mračna, što na lokalnom i regionalnom, što na globalnom planu.
Medijsku krizu, pogoršanu opštom ekonomskom krizom, teško je negirati ili ignorisati.
Ono što ostaje, jeste verovanje da će najbolji i najjači opstati, i naći načina da stvaraju kvalitetne i korisne sadržaje, a da finansijski budu održivi. No, za to je potrebno dosta rada, kreativnosti, eksperimentisanja, a društvene okolnosti, i odgovarajući zakonski okvir i funkcionalno tržište su svakako integralan deo tog procesa.
/Media crisis Serbia/
