Srem, novine i vino

Za proslavu pedeset godina postojanja, Sremske novine iz Sremske Mitrovice pripremile su posebno pakovanje vina Portugizer sa svojim znakom. Lepa ideja. Kao i vino.

Revija Kolubara: 200 meseci

Prvog decembra iz štampe je izašao 200. broj valjevske mesečne Revije Kolubara.

Bravo tata.

A u Salemu...

Sve se vrti oko veštica, pa i novine - The Salem News

Radio Skala i Lutajući Bokelj

Lutajući Bokelj je knjiga koju sam na drugom mestu opisala kao "tripozni mediteranski escape". To mi je još uvek najbolji opis koji imam.

Narator je Niko, autor radio emisije na kotorskoj Radio Skali. To je radio stanica koja zaista postoji, i rado smo je slušali pre nekoliko godina na letovanju u Boki. A znam i nekoga ko se bavio njihovim web sajtom.

U ovoj (postmodernoj) knjizi i sama stanica i ceo bokeljski ambijent dobijaju neki drugi život. Evo nekoliko odlomaka vezanih za Radio Saklu i emisiju Lutajućeg Bokelja.

Počeo je jul, tema je krajnje prigodna.

***

Posle broadcasta svakodnevno u 14.30 išla je odjavna špica sastavljena od mnogih zvučnih efekata. Prvo bi se začulo listanje knjige, tipkanje na tastaturi, zvuk modema, šum mora, galebovo oglašavanje, dio klapske numere, pisak brodske sirene. Tada bi uslijedili arhivski klapski baritoni, a onda je ženski glas izgovarao: - Da, Lutajući...- Potom bi se začula bokeljska zimska kiša, ljetnji žamor s obale, lupanje šakom o sto, nakon čega bih ja izgovorio - Lutajući Bokelj - i time se glasom potpisao.

Bio sam Niko, Lutajući Bokelj. Radijski spisatelj.

***

Radio Skala puštao je mediteransku muziku. Gimnazijalci i učenici Pomorske akademije, studenti Fakulteta za pomorstvo i Fakulteta za turizam stalno su slušali Skalu. Kapetani duge plovidbe, oficiri palube i stroja, žene mornara takođe. Skala je slušana u Pomorskom muzeju Boke Kotorske, po hotelima duž Rivijere, u Institutu za biologiju mora, u Zavodu za nautičku kartografiju, u Lučkoj kapetaniji, u Jadranskom brodogradilištu u Bijeloj, u Urgentnom centru, u Vladi, u kabinetu Visokog prestavnika. Po kazneničkim kamenolomima i tunelima u probijanju.

***

- Najvažnije je pitanje - govorio je vodič Jovan na cenralnom Trgu od oružja - da li ćete uspjeti da zabilježite najveću od svih atipičnih atrakcija: kada voditelj popularne emisije s Radio Skale, Lutajući Bokelj, pod uslovom da nisu tačne glasine po kojima je ovaj bokeljolog dao otkaz, proleti ponad grada popridržavan za noge jednog od najdebljih, time i najsnažnijih zalivskih galebova.

Zanimljiva igra realnog i imaginarnog...

Medijska strategija

Juče je predstavljena nova (ili, preciznije, prva i jedina, Medijska strategija Srbije). Nju je naručilo Ministarstvo kulture Srbije, sredstva je obezbedila Evropska unija koja je angažovala međunarodne eksperte da izrade studiju aktuelnog stanja medija u Srbiji i preporuke za transformaciju.

Studija i preporuke bavili su se sledećim temama:

1. Lokalni i regionalni elektronski mediji

2. Javni servis i komercijalne radio i TV stanice sa nacionalnim frekvencijama

3. Regulatorna tela (RRA, Ratel, Savet za štampu...)

4. Digitalizacija (prelazak sa analognog na digitalno emitovanje)

5. Medijski sadržaji, copyrights, medijska pismenost...

6. Pomoć države elektronskim i štampanim medijima i novinskim agencijama

Kao modeli po kojima bi se mogao transformisati medijski sistem Srbije predloženi su sistemi Austrije (zbog geografske i kulturološke bliskosti), Nemačke (zbog dobrog zakonodavstva) i Danske (zbog dobre regulative regionalnih i lokalnih medija i medija civilnog sektora).

Generalna ocena stanja medija u Srbiji je: Ima ih previše, siromašni su, i lošeg kvaliteta.

Preporuka ima jako puno, ali neke od najzanimljivijih su:

- Broj TV stanica sa nacionalnom frekvencijom trebalo bi da bude maksimum dve (sada ih ima pet)

- Po nekoliko regionalnih emitera (radio i TV) trebalo bi da deli jednu frekvenciju i da u različito doba dana emituju svoj program.

- Novinsku agenciju TANJUG trebalo bi transformisati u neprofitnu ustanovu.

- Na postojeću TV pretplatu trebalo bi dodati i izdvajanja za regionalne i medije civilnog sektora.

Ceo tekst studije i preporuka (sa SWOT analizom za svaku) može se naći na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji - ovde. Tekst je obiman, više od 300 strana, ali su na prvih oko 110 strana sve osnovne informacije - dalje su Anexi. Od utorka će biti dostupna i verzija na srpskom.

Nakon ove prezentacije biće nekoliko meseci javne rasprave, uključujući i šest tematskih okruglih stolova - za svaku od gore navedenih tema. Posle toga trebalo bi da se usvoji završni tekst koji bi onda usvojila Vlada i to bi postao zvanični dokument po kome bi se postupalo.

Osim tehničkih rešenja i predloga za koje još nismo imali vremena da ih detaljnije proučimo, ostaju pitanja o administrativnim, pa i materijalnim kapacitetima za sprovođenje tako obimnih promena. A da su one neophodne, to je nesumnjivo.

Meni je posebno drago što je poklonjena pažnja medijima civilnog sektora i lokalnim štampanim medijima i što su predviđene mere da im se finansijski i na druge načine pomogne. Naravno, ostaje pitanje šta će od toga biti.

Neke kritike i komentare možete pročitati i u online časopisu Balkan Insight: ovde i ovde.

Tekst u Blicu navodi još neke bitne preporuke, a izazvao je i interesantne komentare.

Update - jun 2011.

/media strategy Serbia, media study, Ministry of Culture, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia/

Lokalni novinar i piramide: Literarni intermeco

Ili: Zašto je za novinara/novinarku bitno da se nađe na pravom mestu u pravo vreme?

Knjiga Emira Imamovića-Pirketa se na literarno-satirični način bavi temom tzv. bosanskih piramida (mada se mnogi ne slažu sa ovim skepticizmom), a preko toga životom ljudi u malom mestu, istinom i kvazi istinom, ulogom medija itd. Btw, evo i zvaničnog sajta projekta piramida.

Evo jednog od odlomaka gde se bavi medijima.

Svaki se posao čini lakšim nego što jeste kada ga drgi rade. Novinari su, recimo, ubijeđeni da urednici pametuju i kao puzzle slažu tekstove što ih oni pišu. Urednici, opet, vjeruju da je lakše napraviti radijski intervju s drvetom nego od tokova svijesti žurnalista složiti smislen tekst sa, barem, dragocenim poluinformacijama. Jozo Martinović je radni vijek potrošio na to da bude važan i da mu niko ništa ne može narediti. Uzalud. (...) Izlazili su, nije da nisu, njegovi izvještaji o svemu i svačemu, ali je za polovinu napisanog morao potrošiti dan da ubijedi nekoga kako je važno da javnost zna za krizu u, recimo, visočkoj ženskoj odbojci. Drugu polovinu je pisao pod prijetnjom otkazom i nakon što bi savio kičmu pred urednicima.

Jozu je, treba priznati, obasjalo sunce s istoimene piramide. Uredno je dobijao prostora koliko želi za razgovore i izvještaje, reportaže i fotoreportaže, priče iz davnina i novovremena epohalna otkrića.

Prethodni literarni intermeco je ovde.

Studio B, 40 rodjendan!

Danas je rođendan Studija B. I to četrdeseti.

Ja lično njihov radio program ne slušam, mada znam ljude kojima je on zakon (kako bi se to žargonski reklo). Na televiziji vrlo rado pratim jutarnje Prelistavanje kad Velja Popović dovede goste, zatim njegov Nivo 23, Lagume Biljane Vilimon, a za Beograd noću Dragane Ćosić ne znam šta se desilo, inače mi je i ova emisija bila odlična.

Evo nekoliko delova iz teksta Vere Didanović u današnjem Vremenu ovim povodom:

"Dobri duh Beograda" 1. aprila slavi 40. rođendan i valja mu na tome čestitati. I to ne samo zbog godina (respektabilnih – reč je o drugoj po starosti televiziji u Srbiji) već i zato što je u mnogo čemu bio pionir, zato što je padao glasno i ustajao nenametljivo, zato što je uvek nastojao da pomogne u rešavanju životnih problema običnih ljudi i zato što, za razliku od većine elektronskih medija, ima – kulturnu redakciju.

(...)

Zamišljen kao informativna, obrazovna i zabavna gradska stanica, Studio B je program koncipirao prema receptu američkih FM stanica i vodećih evropskih nesistemskih stanica, poput Radio Luksemburga – više muzike, manje priče. To je značilo red muzike, nekoliko informacija važnih za gradsko stanovništvo, i onda ponovo muzika. A da bi se izbeglo padanje u zamku beskonačnog pričanja, u studiju je stajao i jedan "semafor" koji je uključivao "crveno" svaka tri minuta.

(...)

Sredinom sedamdesetih, Studiju B se pridružio i Duško Radović, da svojim aforizmima sugrađanima poželi dobro jutro i skrene im pažnju na važne stvari koje se suviše lako zaboravljaju.

(...)

Napokon, u sredu 28. marta 1990. krenulo je emitovanje TV programa – koji je prekinut posle samo 60 minuta, akcijom saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze.

Srećan rođendan!

Mediji građanskog društva u Srbiji

Dnevni list Danas objavio je danas tekst o medijima građanskog društva (ili: civilnog sektora, kako se zovu u našem Zakonu o radio-difuziji) u Srbiji.

Vrlo lepo, s obzirom na to koliko se o toj vrsti medija kod nas malo zna.

Ipak, naslov teksta je loš: "Bez profita 26 medija". Kao što i ovaj list zna, medija bez profita u Srbiji je mnogo više. Ovi su, za razliku od ostalih, koncipirani kao neprofitni.

U tekstu se, između ostalog, kaže:

U Srbiji postoji ukupno 26 medija civilnog sektora, odnosno 20 radio stanica i šest televizija koje zadovoljavaju specifične interese pojedinih društvenih grupa, rečeno je Danasu u Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA). Prema Zakonu o radiodifuziji, osnivači ovakvih radio ili televizijskih stanica mogu biti neprofitne organizacije civilnog društva, kao što su nevladine organizacije i udruženja građana.

Stanice civilnog sektora, kako objašnjavaju u RRA, mogu da se osnivaju samo za lokalno područje, a dozvola im se izdaje nakon učešća na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa, ali bez obaveze plaćanja naknade za emitovanje programa.

***

Kad smo već kod medija zajednice, evo i informacije o otvorenom konkursu za njih:

MIAMI (Feb. 1, 2010) The John S. and James L. Knight Foundation is accepting applications from community and place-based foundations seeking to fund news and information projects. The deadline for the Knight Community Information Challenge, a matching grant program, is March 8. Applications can be submitted at www.informationneeds.org.

Zajednica i radio

O medijima zajednice, ili medijiam građanskog društva pisala sam više puta, malo konceptualno, malo na primerima.

Iz jednog izveštaja o raspravi održanoj u Hrvatskoj na temu zašto i kako pomoći ovakvim medijima (primetite da kod nas nema ni tih medija ni pomoći ni rasprava) našla sam zanimljiv deo o primerima medija zajednice u Velikoj Britaniji:

[community radio] može funkcionirati sasvim lokalno, poput onog koji radi samo u vrijeme teniskog turnira i u sklopu teniskog kompleksa u Wimbledonu, ili pak periodički, kao Radio Ramadan koji tijekom svojeg svetog mjeseca slušaju muslimani. Na sjeveru Engleske postoji i nekoliko postaja koje emitiraju isključivo za treću dob, a program čine, na primjer, penzioneri koji čitaju dnevni tisak za one koji više ne mogu sami ali još uvijek čuju, dok se u podlozi smije vrtjeti samo glazba napisana prije 1950. godine. No, postoje i slični korisni programi za nešto mlađu populaciju, s jednako blagotvornim učinkom. Radijska postaja 11 FM u Leedsu, na primjer, tvrdi da je samo mjesec dana nakon uvođenja programa za mlade u tom području stopa kriminala pala za trideset i tri posto.

Postavlja se (retoričko) pitanje: Da li su građani u Srbiji ili Hrvatskoj baš toliko zadovoljni svojim komercijalnim i državnim (tzv. javni servis) medijima da im ne trebaju mediji građanskog društva?

photo credit

/community media, alternative media, Serbia, Croatia, UK/

Downtown Community Television

Posle Internet i radijskog, evo i jednog TV primera medija zajednice.

Downtown Community Television nalazi se u Njujorku. (Wikipedia tekst o DCTV. O ovom i drugim sličnim medijima i u ovom tekstu).

Osnovana je 1972. godine i jedna je od najpoznatijih institucija ove vrste u Americi.

Od samog početka fokus ove stanice je da omogući marginalizovanim grupama i pojedincima pristup TV produkciji. Osnivači su imali na umu potencijal videa da pomogne aktivnostima usmerenim ka dobrobiti zajednice i da olakšaju komunikaciju među kulturama u etnički i rasno šarolikim susedstvima donjeg Menhetna.

Radeći sa imigrantskim grupama i community aktivistima, DCT se bavi nizom bitnih lokalnih tema: Smeštajem, zdravstvenom zaštitom, obrazovanjem, radom u teškim uslovima, upotrebom droga, nasiljem - Sve ono što je utiče na radnike i imigrantske zajednice, ali o čemu mainstream mediji retko izveštavaju.

DCT takođe organizuje medijske obrazovne programe za mlade, koji im omogućavaju da stvore svoje javne sfere i da se bave onime što njih interesuje i muči, čemu se nadaju i čega se plaše.

/community media, alternative media/

Jedan radio u Bretanji

Još jedan primer medija građanskog društva (medija zajednice).

U srcu Bretanje, u zapadnoj Francuskoj (selo St. Nicodeme) nalazi se Radio Kreiz Breizh. Naziv radija znači "u središtu Bretanje", a smešten je u staroj školskoj zgradi. Program se emituje 24 sata na dan od 1984. godine, na potpuno nekomercijalnoj osnovi.

Subvencioniše ga oko 50 opština u regiji, kao i regionalna i državna vlast.

Postoje dve zaposlene osobe sa punim radnim vremenom i oko 10-15 volontera. Oni rade od osam ujutro do šest popodne.

Tokom večeri i noći pušta se unapred pripremljena muzika, ali ne rok i pop, već muzika iz regiona, tradicionalna francuska muzika i klasika.

Tokom podneva i popodneva emituje se glavni deo programa koji se zove "kako živimo u Bretanji".

On se sastoji od živog programa i snimljenih priloga o dešavanjima u regiji: U školama, na pijacama, izložbama, festivalima.

Ceo program je na bretonskom jeziku, odnosno na jednom od njegova četiri dijalekta.

Bitan deo programa čine i prilozi i portreti ljudi iz ove oblasti, emisije o kuvanju, sa gostima, kao i pevanje, sviranje, priče i anegdote.

Program "Kako živimo u Bretanji" izražava cilj radija: Da oslikava i promišlja, i da bude deo svakodnevne i popularne kulture, ugrožene jednoobraznom kulturom komercijalnih radio stanica.

Ceo izvorni tekst o ovoj i drugim sličnim radio stanicama u Evropi je ovde.

Mediji na oštroj nizbrdici

Nisam se nešto mnogo bavila istorijatom medija i novinarstva, ali mi se čini da su mediji definitivno na nizbrdici na kakvoj dugo nisu bili. Možda nikad.

Za štampane medije već skoro sve znamo: Tiraži padaju, nekad moćne medijske kuće u svetu bankrotirale su ili se tome bliže, a novinari dobijaju otkaze.

Kod nas je sve to slično, plus vlasnički, profesionalno i etički nesređena medijska scena: Tabloidi već godinama pokreću kampanje protiv koga žele i na koji god način to nađu za shodno. Vlada reši da to sredi, pa na brzinu donese predlog novog medijskog zakona samo, hm, problem je hoće li mere koje su smišljene pogoditi baš one koje bi trebalo, ili će biti sredstvo za kontrolu svih po malo. Ili puno.

Radio je odavno u krizi, sluša se uglavnom u kolima, reklama je mnogo, a kvalitetnih sadržaja malo.

Onda dođemo do najmoćnijeg medija - televizije. Jedina TV sa nacionalnom frekvencijom i stranim kapitalom, TV FOX, deo moćne Mardokove korporacije, pre nekoliko dana otpustila je 40 novinara informativne redakcije, i ostala da radi sa njih petoro. Njihov direktor, Den Bejts, kaže da ne vidi svetlo na kraju tunela - Ni za Srbiji, ni za TV FOX u njoj. Priča se i o prodaji još jedne televizije.

Zatim, tu je internet.

Opiranje tradicionalnih medija da svoje sadržaje na ambiciozniji i kreativniji način plasiraju na webu samo je deo problema.

Mnogi su ga prevazišli, ali su problemi ostali. Na primer onaj: Kako unovčiti svoje prisustvo na webu?

Prethodnih godina razmatrane su brojne strategije za stvaranje hibridnih medijskih sadržaja na Internetu, za kombinovanje novinskih formi (tekst, audio, video, grafikoni, slike..), povećavanje interkativnosti i pretvaranje (bivše) publike u sadašnje saradnike, koji bi izveštavali, slikom, tekstom, videom, o onome što redakcija ne uspeva da pokrije. Jedan od takvih projekata je i onaj na sajtu Washington Posta posvećen hiper-lokalnim vestima. Međutim, pre nekoliko dana objavljeno je da se ovaj projekat obustavlja. Postalo je organizaciono suviše komplikovano i premalo isplativo. (Odličan tekst u New York Times o ovome).

Ni na planu onoga što stvaraju građani, pojedinačno ili grupno, nije najsjajnije.

Sintagme o 'smrti bloga' i 'zamoru amatera', bez obzira koliko mogu biti preterane, ili neprimenljive u nekim slučajevima, ukazuju na to da je period masovnog blog hype-a prošao.

Dakle, situacija skoro nije delovala tako mračna, što na lokalnom i regionalnom, što na globalnom planu.

Medijsku krizu, pogoršanu opštom ekonomskom krizom, teško je negirati ili ignorisati.

Ono što ostaje, jeste verovanje da će najbolji i najjači opstati, i naći načina da stvaraju kvalitetne i korisne sadržaje, a da finansijski budu održivi. No, za to je potrebno dosta rada, kreativnosti, eksperimentisanja, a društvene okolnosti, i odgovarajući zakonski okvir i funkcionalno tržište su svakako integralan deo tog procesa.

/Media crisis Serbia/

Designed novine

'Mesec dizajna' obeležava se, kao što sam pominjala, na različite načine. 

Agencija Coba&associates pokrenula je štampano i online izdanje 'Designed - Living Belgrade.'

U uvodniku štampanog izdanja kažu:

"Trenutak je kad smo došli do zaključka da nemamo više pravo da budemo pasivni posmatrači promena koje oblikuju naš grad. Zato ćemo ga pratiti i otkrivati trenutke koji su u stanju da nam život u njemu učine ako ne mnogo boljim, onda bar boljim za taj sekund kada nam se nekako slože sve kockice, gajeći kulturu koja od ovog mesta i gomile ulica, kuća i ljudi čini nešto što se zove Beograd. 

Zato smo i napravili Designed.rs. Da evidentiramo promene i da od njih naučimo i napravimo nešto bolje i pristojnije. Da kažemo koje su te male stvari koje čine veliki grad."

Deo tima je i Jana Oršolić, ako još ne pratite njen blog, preporučujem da počnete.

EU: Slab napredak

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2008. godini u čitavom nizu oblasti, uključujući i informatičko društvo i medije, nedavno je objavljen.
O oblasti medija se kaže:
Serbia has not yet signed the European Convention onTransfrontier Television. The Law on Media Concentration has not yet been adopted and amendments to the Broadcasting law are awaited. Transparency in the allocation of regional and municipal frequencies remains insufficient. No progress can be reported with regard to the institutional framework. The transparency and accountability of the Broadcasting Agency still have to be strengthened through proper regulations. The enforcement of judicial decisions needs to be ensured.

Zaključak:

Preparations in the area of information society and media are at an early stage. The sector is adversely affected by the legal vacuum and inadequate institutional and regulatory capacity.

Postoji i prevod na srpski, nisam mogla da ga stavim ovde jer je na ćirilici, ali koga interesuje dokument je ovde, strane 52-54.
Uglavnom, sve je praktično isto kao i pre godinu dana.

I lokalni i novi mediji

O jučerašnjoj akciji potrage za jatacima Ratka Mladića u Valjevu izvestili su svi domaći mediji (i mnogi strani), ali među prvim je informaciju objavio lokalni valjevski portal U Gradu.

Njihova vest, fotografija i snimak objavljen na You Tube ubrzo su preneti na sajtovima B92 i Blica.

Odličan primer kako jedan lokalni internet medij može da obezbedi brzu i relevantnu informaciju.

***

Urednik Guadiana Alan Rusbridger piše o značaju lokalnih medija u Velikoj Britaniji i potrebi da i oni dobiju materijalnu podršku države, kako bi nastavili da informišu svoje lokalne zajednice o naizgled malim, ali za određenu sredinu ključnim pitanjima. U ovom tekstu, koji po mnogo čemu može biti relevantan i za našu zemlju, ističe se da ne bi trebalo dozvoliti da BBC, i pored svih svojih kvaliteta, bude jedini koji će pružati informacije od lokalnog i regionalnog značaja (što je jedan od aktuelnih pravaca razvoja BBCa).

Situacija je prilično kontroverzna, što zbog istorije, što zbog aktuelne politike:

If you had asked that question a year or two ago most editors and owners would have been united in dismissing it out of hand. They would have argued that the press in Britain has been free of any kind of state subsidy for the best part of 200 years or more. They would have swiftly rejected the kind of regulatory strings that might be attached to a requirement to produce so-called public service content.
But now? Who is to say that Channel 4 (not to mention some aspects of the BBC output) is any more deserving of state funding than those responsible for the sometimes humdrum, but essential, task of keeping people informed about what their local councils, courts, police, health and fire services are up to?

Kakvo god da rešenje bude, ono će, verovatno, pre ili kasnije uticati i na buduće medijske politike i u drugim zemljama.

Internet agora - Primer iz Valjeva

Popkitchen je obradila temu o web skepticizmu kojom su se ovih dana bavili u našim novinama, a o kojoj sam i sama htela a pišem, te sam iskoristila komentar na njenom blogu da se izrazim (usprotivim skepticima).
***
U svrhu pokazivanja mog internet entuzijazma, evo i jednog primera koji po meni vrlo lepo pokazuje moć interneta da poveže ljude i njihove argumente u temi od zajedničkog interesa na lokalnom nivou.
U svom julskom broju, mesečnik Revija Kolubara iznela je predlog da Dušan Arsenić, odbornik Demokratske stranke, karikaturista, grafički dizajner i scenograf, bude kandidat za gradonačelnika Valjeva.
Vest o ovom predlogu je na svom sajtu preneo lokalni Radio Patak.
Istog dana stiglo je puno komentara. Još je zanimljivije to što su među njima bili komentari ljudi koji su na razne načine aktivno uključeni u celu priču. (Pošto znam lokalnu scenu, imena i nadimke, mogu da ih identifikujem).
Dakle, svoja mišljenja i predloge su izneli: Novinarka valjevskog nedeljnika. Direktor Muzeja i kandidat G17 na lokalnim izborima. Voditelj Radio Patka. Istaknuti član lokalnog odbora Demokratske stranke. Urednik Revije Kolubara. Redakcija Radio Patka. Predloženi kandidat Dušan Arsenić.
Svi su se ovi ljudi, dakle, samoincijativno, dakle bez posredovanja novinara i neke redakcije, uključili u raspravu u roku od nekoliko sati. Malo je verovatno da bi svi oni, u bilo kom novinarskom prilogu, bili pitani za mišljenje, posebno ne da bi se sve to odigralo za tako kratko vreme.
Valjevska internet agora je pokazala da može sasvim lepo da funkcioniše. Takvi slučajevi slikovito demantuju skeptike koji tvrde da će web i web 2.0 uništiti kvalitetno novinarstvo.