Novogodišnji poklon paket Glasa Amerike

Poetski intermezzo: Radio & TV

Televizija

Kutija prazna spolja i iznutra

Prljavo skladište sitnog polusveta

Nova crkva starih religija

Opasno oružje u lošim rukama

Gomila gluposti u dva-tri minuta

San svakog mediokriteta

Lišen svega osim prosečnosti

Razuđena kanalizacija

Stvorena za jedan osmeh idiota

***

Pobeda

Kad sam radio

na radiju

bili smo stupili

u štrajk

i mnogo smo se voleli

dok nismo pobedili

Iz knjige: "Otvoreno pismo", Radoman Kanjevac, 1995.

Photo source

Radio Favela

Da li ste znali da o medijima zajednice postoji igrani film?

Film se zove Uma Onda No Ar (Something in the Air). Njegova tema je brazilska community radio stanica - Radio Favela.

Siže filma u najkracem:

"Based on the true story of four friends who decide to install a communal pirate radio station called Rádio Favela in a shanty-town, to give voice to the outcasts' complaints."

Malo duže objašnjenje (iz knjige: Understanding Alternative Media):

The film offers a romanticized and celebrative narration of the authentic history of Rádio Favela, which broadcast in the slums of Belo Horizonte from 1980. The rather stereotypical filmic representation provides an exceptional insight into the core identity of alternative media, but at the same time it allows the complexities of this core identity to show through.

(...)

In Radio Favela, the radio station is clearly embedded in the community of the favela, it is portrayed as a civil society alternative to the state-controlled mainstream, and it is shown to be part of a societal (rhizomatic) network.

(...)

In the filmic narration of Rádio Favela’s history we see how the mainstream political system becomes fearful of the radio station... and eventually grants it legal status as educational radio (in February 2000...)

Na drugim mestima slične radio stanica takođe postoje, neke uspešno rade i nagažuju zajednice na raznim društveno korisnim projektima (muzičkim i drugim). Evo jednog teksta iz Independenta na tu temu.

I malo muzike AfroReggaeDigital:

U Japanu se menjaju načini komuniciranja

Usled svih katastrofalnih događaja u Japanu tokom prethodnih nedelja, mnogi od savremenih sredstava komunikacija postali su nedostupni. Zbog toga su građani prinuđeni da se okrenu nekim alternativnim i starijim komunikacionim kanalima.

Evo nekoliko odlomaka iz teksta Njujork Tajmsa:

In a technology-crazed nation where many people were glued to cellphones and accustomed to the Internet’s nearly instantaneous access to information, being cut off has proved disorienting and frightening. Many local governments in the hardest-hit areas, desperate to reach residents with important emergency information, have reached into the past for more tried-and-true means of communication, including radios, newspapers and even human messengers.

(...)

Throughout the country, people have turned to low-tech alternatives in their sometimes frantic search for news of loved ones in quake-affected areas. They have posted notices on bulletin boards and recorded tearful pleas on television. Even in Tokyo, normally a high-tech showplace for the nation, residents have turned to improvisation.

(...)

“In a disaster, radio has been the best way to get real-time information,” said Mr. Hashimoto, a 56-year-old magazine editor who said he had long dreamed of starting a radio station. “All you need is a hand-held receiver and batteries, or a car radio.”

(...)

Many shelters are also printing their own mini-newspapers. In his free time, Katsutoshi Maekawa, a city employee who works at the Sokei Elementary shelter, produces the Sokei Community Daily, a one-page newsletter that tells refugees here about events at the shelter and surrounding neighborhood.

Mediji zajednice u Bosni i Hercegovini

Nedavno je u izdanju Medija centra iz Sarajeva objavljena knjiga Komunikacija i zajednica: građani, mediji i lokalna uprava u Bosni i Hercegovini (urednik Tarik Jusić). Knjiga je dostupna online.

Meni je najzanimljivije bilo poglavlje: Radio zajednice u Bosni i Hercegovini: Mogućnosti i izazovi, koji su napisali Catherine Coyer i Joost van Beek, oboje iz Center for Media and Communication Studies - CMCS (Budimpešta).

U ovo poglavlju govori se o dozvolama za neprofitne medije koje su od ove godine uvedene u BIH, od pravnom, medijskom, društvenom i finansijskom okruženju za razvoj medija zajednice, kao i o voj vrsti medija u Evropi, i inicijativama različitih institucija da se oni ojačaju.

Posebno je interesantna analiza nekoliko slučajeva radio stanica koje posluju sa komercijalnim dozvolama a ispunjavaju različite društvene funkcije karakteristične za medije zajednice.

/Community media radio stations Bosnia and Herzegovina/

Media Landscape: Serbia

European Journalism Centre (EJC) objavio je na svom sajtu novo izdanje Media Landscape - pregled medijskih scena u zemljama Evrope (i još po nekim). Tu se prvi put našao i tekst o medijskoj sceni Srbije. Pisale smo ga Jovanka Matić i ja.

Bavi se svim tradicioalnim medijima, zatim razvojem interneta i online medija, novinarskim udruženjima i regulativnim telima, zakonima u ovoj oblasti, obrazovanjem budućih novinara i perspektivama razvoja.

EJC Media Landscape pratim odavno, tekstove o nekim zemljama i njihovim medijskim sistemima pažljivo sam čitala, drago mi je da je tu najzad i tekst o Srbiji i da sam u tome učestvovala.

photo credit

/Serbian media landscape, media in Serbia, research Serbian media/

Radio Skala i Lutajući Bokelj

Lutajući Bokelj je knjiga koju sam na drugom mestu opisala kao "tripozni mediteranski escape". To mi je još uvek najbolji opis koji imam.

Narator je Niko, autor radio emisije na kotorskoj Radio Skali. To je radio stanica koja zaista postoji, i rado smo je slušali pre nekoliko godina na letovanju u Boki. A znam i nekoga ko se bavio njihovim web sajtom.

U ovoj (postmodernoj) knjizi i sama stanica i ceo bokeljski ambijent dobijaju neki drugi život. Evo nekoliko odlomaka vezanih za Radio Saklu i emisiju Lutajućeg Bokelja.

Počeo je jul, tema je krajnje prigodna.

***

Posle broadcasta svakodnevno u 14.30 išla je odjavna špica sastavljena od mnogih zvučnih efekata. Prvo bi se začulo listanje knjige, tipkanje na tastaturi, zvuk modema, šum mora, galebovo oglašavanje, dio klapske numere, pisak brodske sirene. Tada bi uslijedili arhivski klapski baritoni, a onda je ženski glas izgovarao: - Da, Lutajući...- Potom bi se začula bokeljska zimska kiša, ljetnji žamor s obale, lupanje šakom o sto, nakon čega bih ja izgovorio - Lutajući Bokelj - i time se glasom potpisao.

Bio sam Niko, Lutajući Bokelj. Radijski spisatelj.

***

Radio Skala puštao je mediteransku muziku. Gimnazijalci i učenici Pomorske akademije, studenti Fakulteta za pomorstvo i Fakulteta za turizam stalno su slušali Skalu. Kapetani duge plovidbe, oficiri palube i stroja, žene mornara takođe. Skala je slušana u Pomorskom muzeju Boke Kotorske, po hotelima duž Rivijere, u Institutu za biologiju mora, u Zavodu za nautičku kartografiju, u Lučkoj kapetaniji, u Jadranskom brodogradilištu u Bijeloj, u Urgentnom centru, u Vladi, u kabinetu Visokog prestavnika. Po kazneničkim kamenolomima i tunelima u probijanju.

***

- Najvažnije je pitanje - govorio je vodič Jovan na cenralnom Trgu od oružja - da li ćete uspjeti da zabilježite najveću od svih atipičnih atrakcija: kada voditelj popularne emisije s Radio Skale, Lutajući Bokelj, pod uslovom da nisu tačne glasine po kojima je ovaj bokeljolog dao otkaz, proleti ponad grada popridržavan za noge jednog od najdebljih, time i najsnažnijih zalivskih galebova.

Zanimljiva igra realnog i imaginarnog...

Medijska strategija

Juče je predstavljena nova (ili, preciznije, prva i jedina, Medijska strategija Srbije). Nju je naručilo Ministarstvo kulture Srbije, sredstva je obezbedila Evropska unija koja je angažovala međunarodne eksperte da izrade studiju aktuelnog stanja medija u Srbiji i preporuke za transformaciju.

Studija i preporuke bavili su se sledećim temama:

1. Lokalni i regionalni elektronski mediji

2. Javni servis i komercijalne radio i TV stanice sa nacionalnim frekvencijama

3. Regulatorna tela (RRA, Ratel, Savet za štampu...)

4. Digitalizacija (prelazak sa analognog na digitalno emitovanje)

5. Medijski sadržaji, copyrights, medijska pismenost...

6. Pomoć države elektronskim i štampanim medijima i novinskim agencijama

Kao modeli po kojima bi se mogao transformisati medijski sistem Srbije predloženi su sistemi Austrije (zbog geografske i kulturološke bliskosti), Nemačke (zbog dobrog zakonodavstva) i Danske (zbog dobre regulative regionalnih i lokalnih medija i medija civilnog sektora).

Generalna ocena stanja medija u Srbiji je: Ima ih previše, siromašni su, i lošeg kvaliteta.

Preporuka ima jako puno, ali neke od najzanimljivijih su:

- Broj TV stanica sa nacionalnom frekvencijom trebalo bi da bude maksimum dve (sada ih ima pet)

- Po nekoliko regionalnih emitera (radio i TV) trebalo bi da deli jednu frekvenciju i da u različito doba dana emituju svoj program.

- Novinsku agenciju TANJUG trebalo bi transformisati u neprofitnu ustanovu.

- Na postojeću TV pretplatu trebalo bi dodati i izdvajanja za regionalne i medije civilnog sektora.

Ceo tekst studije i preporuka (sa SWOT analizom za svaku) može se naći na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji - ovde. Tekst je obiman, više od 300 strana, ali su na prvih oko 110 strana sve osnovne informacije - dalje su Anexi. Od utorka će biti dostupna i verzija na srpskom.

Nakon ove prezentacije biće nekoliko meseci javne rasprave, uključujući i šest tematskih okruglih stolova - za svaku od gore navedenih tema. Posle toga trebalo bi da se usvoji završni tekst koji bi onda usvojila Vlada i to bi postao zvanični dokument po kome bi se postupalo.

Osim tehničkih rešenja i predloga za koje još nismo imali vremena da ih detaljnije proučimo, ostaju pitanja o administrativnim, pa i materijalnim kapacitetima za sprovođenje tako obimnih promena. A da su one neophodne, to je nesumnjivo.

Meni je posebno drago što je poklonjena pažnja medijima civilnog sektora i lokalnim štampanim medijima i što su predviđene mere da im se finansijski i na druge načine pomogne. Naravno, ostaje pitanje šta će od toga biti.

Neke kritike i komentare možete pročitati i u online časopisu Balkan Insight: ovde i ovde.

Tekst u Blicu navodi još neke bitne preporuke, a izazvao je i interesantne komentare.

Update - jun 2011.

/media strategy Serbia, media study, Ministry of Culture, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia/

Uloga Jovana Ćirilova u formiranju radio programa

O prelasku Gorice Nešović i Dragana Ilića sa radija B92 na Radio Beograd zna se praktično sve. Kako njihova emisija zvuči u okviru RTS, ne znam, ali evo nekih forumskih utisaka.

B92 je onda na par nedelja uveo svakodnevno smenjivanje voditelja (uglavnom u parovima), uključujući i Srđana Anđelića (poznatog i kao Mjehur Ubica), što je neke ljude koji su ovu stanicu slušali 90ih (uključujući i mene), veoma obradovalo.

Zatim su, od ponedeljka, u B92 uveli novi koncept: više informacija+priloga+gostiju i jedan voditelj, Miloš Maksimović (kome društvo prave povremeno i drugi voditelji).

Kad mi se prvo jutro učinilo da čujem Tomu Nikolića, a onda se ispostavilo da je to i istina, bila sam vrlo skeptična. Ako ne prema koncepciji, onda prema svom učešću u praćenju daljeg razvoja. Ipak, posle nekoliko dana, mogu reći da program zvuči vrlo solidno.

A sad ono najzanimljivije.

Pre dva dana Jovan Ćirilov je u svojoj rubrici u Blicu napisao da je, od dolaska novih voditelja na Radio Beograd i uvođenja nove koncepcije jutarnjeg programa, ukinuta njegova omiljena rubrika 'Dogodilo se na današnji dan', da se voditelji bave suviše estradnim temama i da ne vidi poentu u tom čavrljanju bez poente, te da će prestati da sluša ne samo taj program, već radio uopšte.

Jutros, u radijskom jutarnjem programu B92, moglo se čuti nekoliko džinglova tipa 'Jovan Ćirilov je budan' ili 'Dobro jutro gospodine Ćirilov'.

Utisak: Hm, interesantno, nivo 1.

Posle nekog vremena, najavljuju rubriku Dogodilo se na današnji dan, 'specijalno za gospodina Ćirilova' .

Utisak: Hm, interesantno, nivo 2.

Uskoro voditelj pozdravlja Jovana Ćirilova na telefonskoj vezi. Koji kaže da je polaskan time što su ga toliko pominjalai celog jutra pa je rešio da im se javi, da je saznao da je njegova omiljena rubrika na Radio Beogradu pomerena na raniji termin i da će se on nekako prilagoditi, te da će radijski program RTS slušati u nekim drugim terminima, ali ne tokom Goricinog i Draganovg programa iz već pominjanih razloga, a da B92 uvek ostaje njegov izbor. Voditeljka koja pravi društvo Milošu mu diplomatski kaže da joj je drago što on nastavlja da sluša radio program, bez obzira o kojoj je radio stanici reč.

Utisak: Krajnje interesantno.

Razmišljanje na temu tržišne ekonomije, borbe za svakog slušaoca - posebno one uticajne (opinion makere), ali i vickastosti u svemu tome. Definitivno novi detalj u predvidivom mozaiku medijske slike u Srbiji.

Photo credit

Studio B, 40 rodjendan!

Danas je rođendan Studija B. I to četrdeseti.

Ja lično njihov radio program ne slušam, mada znam ljude kojima je on zakon (kako bi se to žargonski reklo). Na televiziji vrlo rado pratim jutarnje Prelistavanje kad Velja Popović dovede goste, zatim njegov Nivo 23, Lagume Biljane Vilimon, a za Beograd noću Dragane Ćosić ne znam šta se desilo, inače mi je i ova emisija bila odlična.

Evo nekoliko delova iz teksta Vere Didanović u današnjem Vremenu ovim povodom:

"Dobri duh Beograda" 1. aprila slavi 40. rođendan i valja mu na tome čestitati. I to ne samo zbog godina (respektabilnih – reč je o drugoj po starosti televiziji u Srbiji) već i zato što je u mnogo čemu bio pionir, zato što je padao glasno i ustajao nenametljivo, zato što je uvek nastojao da pomogne u rešavanju životnih problema običnih ljudi i zato što, za razliku od većine elektronskih medija, ima – kulturnu redakciju.

(...)

Zamišljen kao informativna, obrazovna i zabavna gradska stanica, Studio B je program koncipirao prema receptu američkih FM stanica i vodećih evropskih nesistemskih stanica, poput Radio Luksemburga – više muzike, manje priče. To je značilo red muzike, nekoliko informacija važnih za gradsko stanovništvo, i onda ponovo muzika. A da bi se izbeglo padanje u zamku beskonačnog pričanja, u studiju je stajao i jedan "semafor" koji je uključivao "crveno" svaka tri minuta.

(...)

Sredinom sedamdesetih, Studiju B se pridružio i Duško Radović, da svojim aforizmima sugrađanima poželi dobro jutro i skrene im pažnju na važne stvari koje se suviše lako zaboravljaju.

(...)

Napokon, u sredu 28. marta 1990. krenulo je emitovanje TV programa – koji je prekinut posle samo 60 minuta, akcijom saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze.

Srećan rođendan!

Mediji u brojkama

Dakle, na pitanje: Koliko je tačno medija u Srbiji (barem onih registrovanih)?, evo najzad odgovora:

Mesec dana nakon isteka roka za prijavu medija za upis u Registar javnih glasila, registrovano je ukupno 820 medija, rečeno je Danasu u Agenciji za privredne registre (APR). Broj zahteva za upis u Registar iznosi 914, od kojih je njih 94 još u postupku registracije, kako navode u APR-a, „prema rokovima propisanim Zakonom o upravnom postupku“. Dosad je registrovano

- 483 štampanih glasila,

-177 radio stanica,

-91 televizija,

- 50 internet glasila i

- 19 servisa novinskih agencija.

U APR-u ističu da ovo nije konačan broj registrovanih javnih glasila, osim dnevnih novina, kojih je ukupno 19. (Danas, 13.2.2010)

Najviše me interesuje koja su to registrovana Internet glasila. Postoji pretraga, ali treba znati šta ukucati. Ako neko ima podatke, bar za neke, molila bih da ostavi u komentaru.

update:

Postoji informacija da su se neke radio stanice registrovale kao Internet glasila

Zajednica i radio

O medijima zajednice, ili medijiam građanskog društva pisala sam više puta, malo konceptualno, malo na primerima.

Iz jednog izveštaja o raspravi održanoj u Hrvatskoj na temu zašto i kako pomoći ovakvim medijima (primetite da kod nas nema ni tih medija ni pomoći ni rasprava) našla sam zanimljiv deo o primerima medija zajednice u Velikoj Britaniji:

[community radio] može funkcionirati sasvim lokalno, poput onog koji radi samo u vrijeme teniskog turnira i u sklopu teniskog kompleksa u Wimbledonu, ili pak periodički, kao Radio Ramadan koji tijekom svojeg svetog mjeseca slušaju muslimani. Na sjeveru Engleske postoji i nekoliko postaja koje emitiraju isključivo za treću dob, a program čine, na primjer, penzioneri koji čitaju dnevni tisak za one koji više ne mogu sami ali još uvijek čuju, dok se u podlozi smije vrtjeti samo glazba napisana prije 1950. godine. No, postoje i slični korisni programi za nešto mlađu populaciju, s jednako blagotvornim učinkom. Radijska postaja 11 FM u Leedsu, na primjer, tvrdi da je samo mjesec dana nakon uvođenja programa za mlade u tom području stopa kriminala pala za trideset i tri posto.

Postavlja se (retoričko) pitanje: Da li su građani u Srbiji ili Hrvatskoj baš toliko zadovoljni svojim komercijalnim i državnim (tzv. javni servis) medijima da im ne trebaju mediji građanskog društva?

photo credit

/community media, alternative media, Serbia, Croatia, UK/

Parlamentarni TV ili radio?

Ne znam koliko već godina unazad, RTS i srpski parlament se nadmudruju da li ovaj prvi treba da prenosi sednice ovog drugog, pod kojim uslovima, i po kojoj ceni. Krajnje pitanje, u suštini, glasi: Ko će nam od ove dve institucije uzeti koliko novca?

Vest od 2. oktobra, Blic:

Radna grupa je danas u parlamentu održala sastanak kome su, između ostalih, prisustvovali Slavica Đukić-Dejanović i Tijanić, a na kome je direktor RTS kazao da je ta medijska kuća spremna da nastavi prenose skupštinskih zasedanja, ali uz uslov da parlament snosi polovinu troškova koju RTS ima, odnosno pola miliona evra. Sekretar parlamenta Veljko Odalović je rekao da bez preciznije analize ne može da prihvati da snosi tolike troškove.

Jedan od predloga je i osnivanje parlamentarnog TV kanala. Čak je početkom godine pisano da će on početi da radi od jeseni (to bi bilo sada). Izgleda da ovaj predlog i dalje važi, ali je rok neizvestan.

Ono o čemu se ne priča je mogućnost koju je sprovela Poljska: Osnivanje parlamentarnog radio kanala.

Radio Parliament was the first theme radio station in Central and Eastern Europe. Its task is to bring its listeners closer to the functioning of parliament, local government and NGOs. Most of its air time is devoted to broadcasts of parliamentary sittings, with also MPs', experts' and listeners' comments and opinions aired. A novelty is programmes on the work of parliamentary commissions and programmes showing the everyday work of MPs, senators and their meetings with electors.

Ova opcija ima brojne prednosti u odnosu na TV kanal.

Prvo, jeftinije je. S obuirom na to da bi se ovakav kanal plaćao iz budžeta (a ne bi bio privatna i komercijalna stanica), razlozi za štednju su jasni.

Drugo, ne postoji ni jedan razlog zašto bi smo gledali poslanike.

Nema razloga da budemo upoznati ni sa najnovijim varijantama radikalskih kostima, ni sa frizurama predsednice parlamenta (koja, btw. kad su zasedanja skupštine, dolazi svakog dana u frizerski salon u mom komšiluku).

Motivacija za izvođenje 'performansa' tipa polivanje vodom i slično, takođe bi verovatno bila mnogo manja.

U isto vreme, postojala bi mogućnost da, ko želi, bude detaljno upoznat sa tokom rada parlamenta i svim što je vezano za njegove odluke.

Slika je sa bloga dr Mise, ima i prigodan post.

Jedan radio u Bretanji

Još jedan primer medija građanskog društva (medija zajednice).

U srcu Bretanje, u zapadnoj Francuskoj (selo St. Nicodeme) nalazi se Radio Kreiz Breizh. Naziv radija znači "u središtu Bretanje", a smešten je u staroj školskoj zgradi. Program se emituje 24 sata na dan od 1984. godine, na potpuno nekomercijalnoj osnovi.

Subvencioniše ga oko 50 opština u regiji, kao i regionalna i državna vlast.

Postoje dve zaposlene osobe sa punim radnim vremenom i oko 10-15 volontera. Oni rade od osam ujutro do šest popodne.

Tokom večeri i noći pušta se unapred pripremljena muzika, ali ne rok i pop, već muzika iz regiona, tradicionalna francuska muzika i klasika.

Tokom podneva i popodneva emituje se glavni deo programa koji se zove "kako živimo u Bretanji".

On se sastoji od živog programa i snimljenih priloga o dešavanjima u regiji: U školama, na pijacama, izložbama, festivalima.

Ceo program je na bretonskom jeziku, odnosno na jednom od njegova četiri dijalekta.

Bitan deo programa čine i prilozi i portreti ljudi iz ove oblasti, emisije o kuvanju, sa gostima, kao i pevanje, sviranje, priče i anegdote.

Program "Kako živimo u Bretanji" izražava cilj radija: Da oslikava i promišlja, i da bude deo svakodnevne i popularne kulture, ugrožene jednoobraznom kulturom komercijalnih radio stanica.

Ceo izvorni tekst o ovoj i drugim sličnim radio stanicama u Evropi je ovde.

Mediji na oštroj nizbrdici

Nisam se nešto mnogo bavila istorijatom medija i novinarstva, ali mi se čini da su mediji definitivno na nizbrdici na kakvoj dugo nisu bili. Možda nikad.

Za štampane medije već skoro sve znamo: Tiraži padaju, nekad moćne medijske kuće u svetu bankrotirale su ili se tome bliže, a novinari dobijaju otkaze.

Kod nas je sve to slično, plus vlasnički, profesionalno i etički nesređena medijska scena: Tabloidi već godinama pokreću kampanje protiv koga žele i na koji god način to nađu za shodno. Vlada reši da to sredi, pa na brzinu donese predlog novog medijskog zakona samo, hm, problem je hoće li mere koje su smišljene pogoditi baš one koje bi trebalo, ili će biti sredstvo za kontrolu svih po malo. Ili puno.

Radio je odavno u krizi, sluša se uglavnom u kolima, reklama je mnogo, a kvalitetnih sadržaja malo.

Onda dođemo do najmoćnijeg medija - televizije. Jedina TV sa nacionalnom frekvencijom i stranim kapitalom, TV FOX, deo moćne Mardokove korporacije, pre nekoliko dana otpustila je 40 novinara informativne redakcije, i ostala da radi sa njih petoro. Njihov direktor, Den Bejts, kaže da ne vidi svetlo na kraju tunela - Ni za Srbiji, ni za TV FOX u njoj. Priča se i o prodaji još jedne televizije.

Zatim, tu je internet.

Opiranje tradicionalnih medija da svoje sadržaje na ambiciozniji i kreativniji način plasiraju na webu samo je deo problema.

Mnogi su ga prevazišli, ali su problemi ostali. Na primer onaj: Kako unovčiti svoje prisustvo na webu?

Prethodnih godina razmatrane su brojne strategije za stvaranje hibridnih medijskih sadržaja na Internetu, za kombinovanje novinskih formi (tekst, audio, video, grafikoni, slike..), povećavanje interkativnosti i pretvaranje (bivše) publike u sadašnje saradnike, koji bi izveštavali, slikom, tekstom, videom, o onome što redakcija ne uspeva da pokrije. Jedan od takvih projekata je i onaj na sajtu Washington Posta posvećen hiper-lokalnim vestima. Međutim, pre nekoliko dana objavljeno je da se ovaj projekat obustavlja. Postalo je organizaciono suviše komplikovano i premalo isplativo. (Odličan tekst u New York Times o ovome).

Ni na planu onoga što stvaraju građani, pojedinačno ili grupno, nije najsjajnije.

Sintagme o 'smrti bloga' i 'zamoru amatera', bez obzira koliko mogu biti preterane, ili neprimenljive u nekim slučajevima, ukazuju na to da je period masovnog blog hype-a prošao.

Dakle, situacija skoro nije delovala tako mračna, što na lokalnom i regionalnom, što na globalnom planu.

Medijsku krizu, pogoršanu opštom ekonomskom krizom, teško je negirati ili ignorisati.

Ono što ostaje, jeste verovanje da će najbolji i najjači opstati, i naći načina da stvaraju kvalitetne i korisne sadržaje, a da finansijski budu održivi. No, za to je potrebno dosta rada, kreativnosti, eksperimentisanja, a društvene okolnosti, i odgovarajući zakonski okvir i funkcionalno tržište su svakako integralan deo tog procesa.

/Media crisis Serbia/

Radio Kassandra

Radio Kassandra na Halkidikiju pušta grčke hitove i ako:

1. letujete na ovom poluostrvu,

2. idete u kratke vožnje (do neke dobre plaže ili supermarketa),

3. dovoljno ste otvoreni da bi ste se upuštali u grčku popularnu muzičku produkciju,

ova radio stanica je jedna od opcija.

Ako jednog dana krenete u obilazak poluostrva Kasandra, možete naići i na sedište ovog radija, i shvatiti da izgleda isto kao divlje radio stanici po Srbiji.

Pretpostavljam, ipak, da je ova legalna.

Peščanik: "Šok radio"

Moj tekst o 'Peščaniku', objavljen je prošle nedelje u češkom Transitions Online.

Pošto je tekst na sajtu TOL svrstan u premium content, evo samo kratke ilustracije:

“Although I take notice of it, I am not interested in electoral outcomes,” Lukic says, responding to the criticism that the program represents the extremist views of Serbia’s liberal intellectuals, calling such observations malicious and ignorant. She points out that it is the job of public service broadcasters to represent a palette of citizens’ political choices, while independent productions have no such obligation. “We only have to respect the law, which forbids ethnic, racial, and religious discrimination,” she says. She adds that views that are sometimes labeled as extremist in Serbia are considered mainstream in more developed countries several hundred kilometers to the north or west. That is why, as she puts it, Pescanik practices positive discrimination, offering a platform to the people underrepresented in other media.

Sagovornici: Svetlana Lukić - jedna od autorki Peščanika, Borka Pavićević - dramaturg, Stevan Nikšić - urednik i novinar, Dušan Mašić - nekada novinar B92, sada zaposlen na BBC, Miloš Spasić - ljubitelj Peščanika.

Žene u medijima, dva slučaja za priču

Ovih dana objavljene su dve informacije koje se tiču žena i medija, u oba slučaja kao aktivnih učesnica, ne kao dela populacije o kojoj mediji izveštavaju.

Oba primera su zabrinjavajuća, pa i prilično neverovatna.

Prvi je iz Poljske: Glavni kanal poljskog radija zabranio je odnedavno da vesti i informativne priloge u udarno vreme tokom dana čitaju spikerke i novinarke. Novinarkama i spikerkama na tom radiju je to dozvoljeno samo posle podne i uveče, pošto su navodno muški glasovi "prijatniji za uvo, a ženski uz to neuverljivi". Cela vest na sajtu B92.

Drugi primer je iz Moldavije: Dvadesetpetogodišnja Natali Morar mogla bi dobiti 15 godina zatvora (već je bila u kućnom pritvoru) zbog pokretanja takozvane Twitter revolucije u aprilu ove godine. Povod je bio vrlo sličan aktuelnim dešavanjima u Iranu: Izbori, sumnje u njhovu regularnost, protest organizovan preko Twittera i drugih društvenih mreža, iznenađujućih dvadeset hiljada ljudi na trgu, protest koji se narednog dana pretvorio u nemire...

O upotrebi Twittera u iranskoj revoluciji, pričao je ovih dana Eniac za RTS.

photo credit

/women, media, Serbia/

Biljana Srbljanović

Emisija Peščanik neće biti emitovana 22. maja.

Ekipa te emisije biće ispred suda (Kneza Miloša 47, u 9 sati)  u kome se održava ročište protiv optužene Biljane Srbljanović u znak podrške, saopštila je ekipa emisije Peščanik Radija B92. 

Ona je optužena za kršenje javnog reda i mira na promociji u Pančevu, 1. marta 2008.

Ostale informacije o ovome mogu se naći na sajtu Peščanika. 

B92

B92 danas slavi dvadesti rođendan. Srećan rođendan!

Sve o jubileju i još ponešto, možete naći na njihovom sajtu. Večeras u 22h je i film o istoriji ove medijske kuće, koji će nas svakako podsetiti na ljude i događaje iz naše zajedničke prošlosti kroz prizmu B92. 

O B92 sam pisala u više tekstova objavljenih u raznim publikacijama, na primer u ovom ili ovom. 

Za one koji bi da saznaju više o ovoj medijskoj kući, najtoplije preporučujem knjigu "Talasanje Srbije" Dušana Mašića, bivšeg novinara B92, sada zaposlenog u BBC.