Izbora i izbornih kampanja imamo dosta, medija takođe, a ni realnosti (bogate događajima) ne nedostaje. Problem nastaje kad to troje treba uskladiti.
U novom broju Dosijea o medijima, publikacije Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Snježana Milivojević, u tekstu koji sumira rezultate medijskog istraživanja izborne kampanje za predsedničke izbore 2008, piše da je za većinu birača izborna kampanja uglavnom medijska kampanja.
I objašnjava:
"Predsednik Boris Tadić, koji je na izborima 3. februara pobedio sa izrazito pro-evropskim programom, već u prvom predsedničkom pojavljivanju morao
je da poziva sugrađane da ne ruše ambasade, ne lome i ne pljačkaju strane prodavnice u Beogradu.
Građani koji su, uprkos velike polarizacije, većinski podržali evropsku budućnost, samo nedelju dana posle inauguracije predsednika, obreli su se u državi na novoj raskrsnici, sa novim rasporedom političkih snaga i potpuno suprotnom spoljno-političkom orjentacijom. Ništa od toga nije bilo tema u izbornoj kampanji, a ona na kojoj je predsednik pobedio, potpuno je zaboravljena."
Sada, nekoliko meseci kasnije, građani još umorniji, mediji i stranke u naizgled velikom poslu, a šta će posle svega biti sa realnošću, ko se usuđuje da prognozira?