Beleška # 4

U seriji blog postova na Th!nk3 platformi, između ostalih, napisala sam još dva vezana za medije. U jednom se bavim kubanskom blogerkom Yoani Sanchez, a u najnovijem time kako se mediji bave, a kako bi mogli, klimatskim promenama.

Ipak, najviše interesovanja, sudeći po broju komentara i različitih mišljenja, izazvao je post na temu: Da li ste za zabranu flaširane vode?

***

Za one koji bi da čitaju nešto drugačije , evo analize tema i metoda modnog novinarstva na sajtu Evropskog novinarskog centra. Ukratko: (dobro) modno novinarstvo blisko je i ekonomskim, i sociološkim i umetničkim analizama. U tekstu se navode mišljenja nekih uticajnih svetskih novinara u ovoj sferi i primeri dobrih tekstova. Recimo ovaj o modnom stilu Grejs Keli i izložbi koja ga prikazuje.

Bonus informacija iz ove sfere: urednica italijanskog Vogue na svom Twitter nalogu organizuje promotivnu akciju u okviru koje je glavna nagrada poseta ovom časopisu.

Medijska strategija

Juče je predstavljena nova (ili, preciznije, prva i jedina, Medijska strategija Srbije). Nju je naručilo Ministarstvo kulture Srbije, sredstva je obezbedila Evropska unija koja je angažovala međunarodne eksperte da izrade studiju aktuelnog stanja medija u Srbiji i preporuke za transformaciju.

Studija i preporuke bavili su se sledećim temama:

1. Lokalni i regionalni elektronski mediji

2. Javni servis i komercijalne radio i TV stanice sa nacionalnim frekvencijama

3. Regulatorna tela (RRA, Ratel, Savet za štampu...)

4. Digitalizacija (prelazak sa analognog na digitalno emitovanje)

5. Medijski sadržaji, copyrights, medijska pismenost...

6. Pomoć države elektronskim i štampanim medijima i novinskim agencijama

Kao modeli po kojima bi se mogao transformisati medijski sistem Srbije predloženi su sistemi Austrije (zbog geografske i kulturološke bliskosti), Nemačke (zbog dobrog zakonodavstva) i Danske (zbog dobre regulative regionalnih i lokalnih medija i medija civilnog sektora).

Generalna ocena stanja medija u Srbiji je: Ima ih previše, siromašni su, i lošeg kvaliteta.

Preporuka ima jako puno, ali neke od najzanimljivijih su:

- Broj TV stanica sa nacionalnom frekvencijom trebalo bi da bude maksimum dve (sada ih ima pet)

- Po nekoliko regionalnih emitera (radio i TV) trebalo bi da deli jednu frekvenciju i da u različito doba dana emituju svoj program.

- Novinsku agenciju TANJUG trebalo bi transformisati u neprofitnu ustanovu.

- Na postojeću TV pretplatu trebalo bi dodati i izdvajanja za regionalne i medije civilnog sektora.

Ceo tekst studije i preporuka (sa SWOT analizom za svaku) može se naći na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji - ovde. Tekst je obiman, više od 300 strana, ali su na prvih oko 110 strana sve osnovne informacije - dalje su Anexi. Od utorka će biti dostupna i verzija na srpskom.

Nakon ove prezentacije biće nekoliko meseci javne rasprave, uključujući i šest tematskih okruglih stolova - za svaku od gore navedenih tema. Posle toga trebalo bi da se usvoji završni tekst koji bi onda usvojila Vlada i to bi postao zvanični dokument po kome bi se postupalo.

Osim tehničkih rešenja i predloga za koje još nismo imali vremena da ih detaljnije proučimo, ostaju pitanja o administrativnim, pa i materijalnim kapacitetima za sprovođenje tako obimnih promena. A da su one neophodne, to je nesumnjivo.

Meni je posebno drago što je poklonjena pažnja medijima civilnog sektora i lokalnim štampanim medijima i što su predviđene mere da im se finansijski i na druge načine pomogne. Naravno, ostaje pitanje šta će od toga biti.

Neke kritike i komentare možete pročitati i u online časopisu Balkan Insight: ovde i ovde.

Tekst u Blicu navodi još neke bitne preporuke, a izazvao je i interesantne komentare.

Update - jun 2011.

/media strategy Serbia, media study, Ministry of Culture, Delegation of the European Union to the Republic of Serbia/

Mogu li i šareni da budu ozbiljni?

Svako ima svoje slabosti, ili kako bi na engl. rekli the guilty pleasures. Jedna od mojih su šareni časopisi (the glossies, koji ni sami nisu izbegli krizu), posebno ako su italijanski. Jedna takva isporuka hladi ove vrele dane.

No, danas sam se bavila i jednim malo ozbiljniim aspektom ovih časopisa - koliko se, i na koji način oni bave temam razvoja, jednakosti, međuarodne pomoći i politike...

Evo jednog od uputstava za praćenje ovih tema koje daje Central European Journalists' Guide to Reporting Development:

Stars. It's a technique that earnest journalists and activists can find distasteful, but the use of stars of music, cinema or sport to publicise development issues is a very good way to engage your audience (...) UN agencies have made particular use of these goodwill "ambassadors".

Moj blog post What do the Stars Tell Us? je ovde. Ima i zanimljivih komentara.

Beleška # 3

Prema podacima AGB Nilsena, najgledaniji TV program u Srbiji u poslednjih 7,5 godina bio je prenos sahrane premijera Zorana Đinđića, koji se emitovao na deset najvećih TV stanica, a koji je gledalo skoro 89 odsto građana.

Slede razne domaće TV serije, final epesme Evrovizije u Beogradu 2008, neki politički i sportski događaji, kao i reailty programi. Više u svemu u Danasu.

***

Moj tekst o ulozi community medija u razvoju (The Role of Community Media in Development), kao i o održivosti (društvenoj, institucionalnoj i finansijskoj) je na sajtu Th!nk3 blog takmičenja.

Mediji zajednice i umetnost

The Community Media Association iz Velike Britanije koordinira u periodu 2010-2012 Strategiju povezivanja medija zajednice i umetnosti u ovoj zemlji. Ceo program sprovodi se uz pomoć Ats Council England.

Mediji zajednice (koji uključuju radio i TV programe, nezavisnu filmsku produkciju, kao i različite oblke stvaralaštva na Internetu) su po svojoj prirodi mediji u kojima pripadnici zajednice učestvuju u kreiranju sadržaja i upravljanju samim medijem. Zajednice mogu biti lokalne, vezane za pripadnike različitih manjina ili za određena interesovanja. U UK je prethodnih godina dosta urađeno na razvoj ovog medijskog sektora koji stoji između javnog servisa i privatnih medija.

Sa druge strane, osim umetnosti koju stvaraju profesionalci i koja se vezuje za velike institucije (izdavače, muzeje, koncertne dvorane i sl.), postoji izrazito dinamičan amaterski umetnički život.

Više od polovine odraslih stanovnika UK uključeno je u amatersko umetničko ili zanatsko stvaralaštvo. To je stvaralaštvo kojim se ljudi bave kako bi se samousavršavali, kao i zbo zabave i novih kontakata. U zemlji postoji više od 57 hiljada amaterskih umetničkih grupa koje kreiraju pozorišne predstave i opere, festivale i koncerte, izložbe, radionice i časove različitih vrsta. Amaterske grupe postoje u skoro svakoj lokalnoj zajednici. To su skoro sve organizacije koje su osnovali i koje finansiraju sami članovi, nezavisne od lokalne i državne administracije.

Cilj pomenute Strategije je da ova dva dinamična sektora poveže, odnosno da mediji postanu platforma, producent i partner umetnosti, posebno one koja nastaje u (lokalnoj) zajednici na amaterskoj bazi.

Mediji zajednice i umetnost imaju neke zajedničke odlike: Pružaju ljudima okvir u kome mogu da se okupe i u zajedničkom ambijentu, istražuju svet oko sebe i predstave svojoj publici važne aspekte ljudskih života u savremenom okruženju, kaže se u tekstu Strategije. Dodaje se da se otvorena, transparentna i na zajednicu usmerena priroda i organizaciona struktura medija zajednice vrlo blisko uklapa sa pristupom mnogih umetničkih organizacija, posebno onih čiji je fokus amaterski i neprofitni. Zbog toga su njihov spoj i saradnja tako prirodni i logični.

I svakako mogu biti uzor mnogima.

Ceo tekst Strategije može se pročitati ovde.

Photo credit

Posećenost sajtova: Istočna Evropa i Srbija

"The Eastern European Internet is getter bigger and richer, but quality online news is fighting for survival," piše Marius Dragomir ovih dana u češkom Transitions Online. I dodaje: "Alarmingly for the media industry, the Gemius and IAB survey – which covered 12 countries in the region – also indicated that on average, only one or two established media outlets appear among the 10 most popular websites in each country."

Srbija nije uključena u ovo istraživanje (od naših suseda bavili su se samo Hrvatskom). Ipak, rezultati pretrage najposećenijih sajtova u Srbiji na Alexi, međunarodnom meraču internet saobraćaja, pokazuju isti trend i u Srbiji. Najposećeniji su Google, Facebook, You Tube, Google.rs, Yahoo, Wikipedia, B92, Blic, Blogger, Windows Live.

Ako se pogledaju rezultati samo sajtova iz Srbije, rezultati su sledeći:

B92, Blic, Krstarica, Limundo, Infostud, Polovni automobili, Press, Mondo, Naslovi, Poznanici.

Dakle, vesti u (širem) regionu nisu pioritet, a što se budućnosti i online novinarstva tiče, evo zaključka iz teksta sa početka:

"We have good indications of what the future will bring to the Internet in Eastern Europe, but it’s still difficult to say what it will mean for online journalism. What is clear is that the next five or so years will be a crucial period for the online media to win readers. This means investment. Without it, in several years, the Internet in most of the region might turn into a news-free web."

Photo credit