Šta donosi širokopojasni Internet?

Na zasedanju Ujedinjenih Nacija u septembru nedavno formirana komisija (Broadband Commission for Digital Development) prezentiraće svoje izveštaje na temu: Zašto je ulaganje u širokopojasni Internet od ključnog značaja za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva UN.

Komisija je napravila i kratak pregled koristi koje različite sfere života mogu imati od razvoja broadband Interneta, ali lista koristi svakako može biti mnogo duža.

Ja sam dala neke predloge. O svemu tome više OVDE.

Vaši predlozi kakve još koristi može doneti širokopojasni Internet su dobrodošle.

Th!nk about it

Već skoro četiri i po meseca sam tu.

Za sada mogu reći da je ovo jedinstveno iskustvo, i da takmičenje okuplja ljude iz celog sveta koji mnogo znaju, trude se i donose neverovatne priče. Moj pristup je da se skoncentrišem na ono što najbolje znam: Srbiju, region, medije, zanimljive žene, online svet, community media, još medija, neke naše pozitivne događaje, blogove i još od svega toga i ponečeg drugog...

Još malo pa gotovo...

"Niko mi nije pomogao, ostao sam na stanici sam kao kuče"

Izvor: 24 sata

Nekih dana, Teofil Pančić je i pisao o autobusu 83, baš tom i u kome je prebijen:

"Osamdesettrojka je, dakle, manje, a samim tim i više od „obične GSB-lajne“. Osamdesettrojka je rasna, sočna, punokrvna metafora, i zato je toliko nastrano volim, i zato je verno čekam, na blagi podsmeh Bližnjih. Uvek, naime, polazim od neviđeno glupe malograđanske predrasude da je to moj autobus, i da čekanjem i spremnošću da platim kartu obavljam svoj deo posla, i onda čekam da vidim šta će da se desi. Odavno sam, naime, shvatio suštinu socijalnog eksperimenta: lako za Hag, privatizaciju i ostale trice – poverovaću da je ovo ponovo Grad Za Ljude tek kada vidim da je neko vaistinu upristojio osamdesettrojku, to užareno, zapušteno središte Najmračnijeg Balkana!" Nađoh ovde.

Najmračniji Balkan, kao što smo se svi uverili, živ je i dalje. Itekako.

update:

U vestima B92 u 18. 30 pomenuli su isti ovaj Teofilov tekst, i citirali završne rečenice, sada tako direktno uznemirujuće

Sagorevanje mladog novinara

Ili novinarke, naravno.

Ovaj post ne govori o sagorevanju od vrućine, mada bi se i na tu temu moglo reći mnogo šta.

Njujork Tajms u svom tekstu od 18. jula piše o stanju u medijima:

"the state of the media business these days: frantic and fatigued. Young journalists who once dreamed of trotting the globe in pursuit of a story are instead shackled to their computers, where they try to eke out a fresh thought or be first to report even the smallest nugget of news — anything that will impress Google algorithms and draw readers their way.

Tracking how many people view articles, and then rewarding — or shaming — writers based on those results has become increasingly common in old and new media newsrooms."

Neki mediji, kao na primer Gawker, plaćaju svoje novinare delom i na osnovu toga koji su tekstovi najčitaniji. Ekran, kao na slici (iz pomenutog teksta u NYT) na svaki sat pokazuje najčitanije tekstove dana, zajedno sa prezimenom autora.

Ovakav način rada i stalne borbe za čitaoce i klikove dovodi do vrlo brze fizičke i mentalne iscrpljenosti i čestih promena u redakcijama.

Ponekad, čelni ljudi u redakcijama ipak shvate da su stvari postale prebrze i prekomplikovane za mnoge zaposlene. Evo primera:

Still, Politico management seems to be trying to soften some of its rough edges. Employees recently received an e-mail message informing them that they had been entered in a drawing to win an iPad. The catch: they would all be required to wear a name tag for a day in the spirit of fostering friendly workplace conversation.

Pitam se kakva su iskustva na ovu temu u našim redkcijama?

Globus o regionalnoj Twitter zajednici

Zagrebački Globus u novom broju objavljuje tekst o Twitter zajednici (dela) regiona (Hrvatska, Srbija).

Tko su tviteraši, korisnici Twittera, sve popularnije i vrlo utjecajne online društvene mreže, najbržeg medija na internetu, te kako zahvaljujući tom jednostavnom servisu razmjenjuju ideje, informacije, organiziraju humanitarne akcije i nalaze poslove brže nego itko drugi.

Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.

Nema jasnije definicije Twittera.

Tako misli dvadesetak najpoznatijih regionalnih tviteraša s kojima smo razgovarali i koji su dio nove i relativno malene, ali zato daleko najutjecajnije, fascinantno umrežene online zajednice.

Kada je reč o odnosu Twittera i bloga, neko je odavno rekao: Blog to reflect, Tweet to connect.

Globus se u Beogradu obično može naći kod kolportera ispred Beograđanke. Možda i još ponegde.

Photo: Roberto Orlić u Globusu

Ženski časopisi u Jugoslaviji 1950ih

U Muzeju istorije Jugoslavije u toku je (do 1. avgusta), izložba Ženska strana. Izložba se bavi svakodnevnim životom žena u Jugoslaviji od 40ih do početka 60ih godina XX veka.

Bitnu ulogu u oblikovanju tog života imali su i ženski časopis, kao što su Ukus i Praktična žena. Kasnije su se pojavili mnogi drugi. I tako, sve do danas.

O ovoj izložbi pisala sam i u tekstu Women's Socialist Corner, strancima je bilo vrlo zanimljivo.

O istoj temi i istom periodu iz UK perspektive možete se informisati ovde.

Sportista+Twitter+mediji

"On Tuesday 6th July 2010, @IgorRakocevic said:

Ufff....u kod nas poceo intenzivno da se prati Twitter! Izaslo je u par novina moje izvestavanje sa JFKa...naslov u novinama "sahranite me sa Iron Maiden CD-om"... Hahahhahahahaaha"

U medijima je izveštavanje preko Twittera košarkaša Igora Rakočevića o navodnoj bombi na aerodromu JFK izgledalo ovako: Blic, Danas, B92.

update:

CBS News, AOL News, USA Today...

Radio Skala i Lutajući Bokelj

Lutajući Bokelj je knjiga koju sam na drugom mestu opisala kao "tripozni mediteranski escape". To mi je još uvek najbolji opis koji imam.

Narator je Niko, autor radio emisije na kotorskoj Radio Skali. To je radio stanica koja zaista postoji, i rado smo je slušali pre nekoliko godina na letovanju u Boki. A znam i nekoga ko se bavio njihovim web sajtom.

U ovoj (postmodernoj) knjizi i sama stanica i ceo bokeljski ambijent dobijaju neki drugi život. Evo nekoliko odlomaka vezanih za Radio Saklu i emisiju Lutajućeg Bokelja.

Počeo je jul, tema je krajnje prigodna.

***

Posle broadcasta svakodnevno u 14.30 išla je odjavna špica sastavljena od mnogih zvučnih efekata. Prvo bi se začulo listanje knjige, tipkanje na tastaturi, zvuk modema, šum mora, galebovo oglašavanje, dio klapske numere, pisak brodske sirene. Tada bi uslijedili arhivski klapski baritoni, a onda je ženski glas izgovarao: - Da, Lutajući...- Potom bi se začula bokeljska zimska kiša, ljetnji žamor s obale, lupanje šakom o sto, nakon čega bih ja izgovorio - Lutajući Bokelj - i time se glasom potpisao.

Bio sam Niko, Lutajući Bokelj. Radijski spisatelj.

***

Radio Skala puštao je mediteransku muziku. Gimnazijalci i učenici Pomorske akademije, studenti Fakulteta za pomorstvo i Fakulteta za turizam stalno su slušali Skalu. Kapetani duge plovidbe, oficiri palube i stroja, žene mornara takođe. Skala je slušana u Pomorskom muzeju Boke Kotorske, po hotelima duž Rivijere, u Institutu za biologiju mora, u Zavodu za nautičku kartografiju, u Lučkoj kapetaniji, u Jadranskom brodogradilištu u Bijeloj, u Urgentnom centru, u Vladi, u kabinetu Visokog prestavnika. Po kazneničkim kamenolomima i tunelima u probijanju.

***

- Najvažnije je pitanje - govorio je vodič Jovan na cenralnom Trgu od oružja - da li ćete uspjeti da zabilježite najveću od svih atipičnih atrakcija: kada voditelj popularne emisije s Radio Skale, Lutajući Bokelj, pod uslovom da nisu tačne glasine po kojima je ovaj bokeljolog dao otkaz, proleti ponad grada popridržavan za noge jednog od najdebljih, time i najsnažnijih zalivskih galebova.

Zanimljiva igra realnog i imaginarnog...