Thursday, December 27, 2007

You Tube kanali

Odnedavno se na naslovnoj strani B92 sajta nalazi ikonica You Tube koja vodi do njihovog kanala kreiranog na ovom najvećem servisu za online postovanje video zapisa.
BBC je u martu ove godine pisao o svom ugovoru sa You Tube za tri kanala: Jedan informativni i dva zabavna. Navodeći da je određeni broj kanala u SAD već napravio slične ugovore sa You Tube, BBC obaveštava da je svrha ove saradnje promotivna, a ne distribucija kompletnih priloga. Istom prilikom naglasili su da neće tužiti one koji su neovlašćeno već postavili BBC priloge, ali da će ih u nekim slučajevima zameniti onim boljeg kvaliteta.
Ne samo mediji, već i medijske organizacije imaju svoje You Tube kanale. Tako, recimo, European Journalism Centre iz Holandije ima skoro šesto video priloga, od kojih su neki vesti, a drugi prilozi o novinarima i medijima (npr. serija priloga o novinarima koji izveštavaju iz Brisela).
Među lokalnim medijima u Srbiji ima onih koji su shvatili promotivne potencijale You Tube - takvi su, na primer TV Devič [ispravka: Dević] iz Smederevske Palanke ili Regionalna televizija Valjevo.
Velike televizije, kao Pink ili RTS nisu se (još) okrenule You Tube.

Monday, December 24, 2007

Kosovo i štampa

U godišnjoj analizi štampe koju sam radila za Ebart, postoji prilično zanimljivih činjenica o tome čime je i koliko štampa bila opsednuta ove godine, a ono što svi znamo pokazale su i brojke: Kosovo je u 2007. bilo tema broj jedan.
Ono je, svakako, bilo i tema zbog koje su se strani mediji bavili nama.
Tako je kampanju Ministarstva za Kosovo i Metohiju primetio i Njujork Tajms. Ideja agencije Dragoslava Bokana i kontekst u kome se ona sprovodi su, uostalom, krajnje specifični i teško ih je i ne primetiti.
Ono što je još zanimljivo u tom tekstu su pridevi kojima su opisana dva medija u Srbiji: Jedan je 'conservative newspaper', a drugi 'an independent news service'. Da li je svima lako da pogode o kome se radi, bez čitanja teksta? Da li se sa strane bolje vidi?

Saturday, December 22, 2007

EU i Web 2.0

Pokretanje vlastitog naloga i video priloga na You Tube bilo je za Evropsku komisiju, izvršni organ Evropske unije, prvi korak u internet svetu, van zvaničnih sajtova EU.
Sada su, piše EurActive 19. decembra, u Komisiji spremni za nove korake u povećanju interaktivnosti na webu, a oni bi trebalo da budu pokrenuti početkom 2008. Korisnici će, na primer, imati mogućnost da ocenjuju koliko su EU sajtovi čitljivi i oslobođeni tehničkog žargona, koji je, po čestim dosadašnjim ocenama, karakterisao komunikaciju evropskih zvaničnika, ne samo na netu. Dosadašnje učešće građana u onlajn diskusijama koje je EU pokrenula je nezadovoljavajuće - za dve godine uključilo se tek njih 750.

update:
Čak se i britanska kraljica pridružuje You Tube svetu!

Friday, December 21, 2007

Kako postati novinar?


Goran Miletic na B92 blogu ima neke savete. Satirične.
A Editors Weblog juče piše o odnosu blogova i novinarstva (to je jedna od večnih tema ovih godina). Odgovor na formalno-tehničkom nivou je da je tema diskusije absurdna: "On the face of it, the question of whether blogs can do journalism is absurd,” considering that “a blog, after all, is just a content management system,” writes Scott Karp in Publishing 2.0." To jest, sam po sebi, blog je forma koja može da ima bilo koji sadržaj.
Na sadržinskom nivou, naravno, na blogu može i ne mora biti novinarstva, zavisi: 1) šta hoćete; 2) šta možete.
Što nikako ne misle Stanojević & Spajić koji su prošlog meseca na Blog Openu, na panelu koji se bavio upravo odnosom blogova i novinarstva, pokušavali da dokažu da je upravo suprotno.

Thursday, December 20, 2007

No End of Transition?

U Ljubljani će 14. i 15. marta 2008. biti održana konferencija posvećena medijima: "No end of transition? Understanding changes in media landscape and public rhetoric of postcommunist era." Organizator je Komunikološko društvo Slovenije na čijem sajtu možete naći sve potrebne detalje o programu i prijavljivanju. Pažnja: Rok za slanja abstrakta pomeren je na 31. decembar.

Osnovne teme biće:
- Economic, legal and political aspects of the transition process
- Cultural aspects of transition
- Retrospective look on the collapse of communism

Wednesday, December 19, 2007

Obuzdavanje džungle?

"Pomoćnik ministra kulture Dragan Janjić izjavio je juče da će jedan od narednih koraka resornog ministarstva, kada je reč o medijima, biti formiranje Saveta za štampu. Savet će biti sastavljen od predstavnika medijskih udruženja, medijske industrije i predstavnika javnosti, odnosno nevladinog sektora, rekao je Janjić na seminaru "Etički standardi i samoregulacija medija" koji je organizovala kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, kao zajednički projekat sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju. (...) On je ukazao da je "nemoguće probleme sa kojima se suočavaju mediji u Srbiji rešiti samo regulativom", pa je potreba za stvaranjem Saveta velika. Govoreći o medijima u Srbiji, Janjić je rekao da "ne možemo biti zadovoljni stepenom razvijenosti samoregulacije", dodavši da bi na tome trebalo mnogo više raditi nego do sada." (Pregled, 19. december)

Recimo da neko hoće da ovom Ministarstvu pošalje informaciju, preporuku ili pitanje u vezi ovoga, ili nečeg drugog iz njegove nadležnosti. Teško. Sajt Ministarstva ne nudi ni jednu e-mail adresu preko koje se može kontaktirati. O nekim naprednijim i interaktivnijim načinima komuniciranja da i ne govorimo.

update:
Nekoliko meseci kasnije, Ministarstvo je ipak dobilo novi sajt

Tuesday, December 18, 2007

Konferencija o blogovima u Skoplju

U martu ove godine učestvovala sam na konferenciji: '(G) Local Media in Transition – the Case of South-Eastern Europe 1990-2007’ koju je organizovao New York University iz Skoplja. Za maj 2008. najavljena je nova, još interesantnija tema:

Blogging: Evolution Treated as Revolution
Ko hoće da se prijavi, ima još nekoliko dana da pošalje abstrakt.

May 8-10, 2008
New York University Skopje
Skopje, Republic of Macedonia
Teme:
1. Blogging and Journalism
2. The information flow within the blogosphere
3. Topical clusters in the blogosphere
a. Topical blogs: sports, culinary, politics, etc.
b. PR blogs and blogs in education
4. Citizen journalism in the (g)local framework
5. Forms and consequences of emerging social software
practices
6. The political impact of social software
7. Blogosphere vs. Mediasphere
8. Semantic Web (knowledge management, crowdsourcing)
9. Blogs and public opinion
10. Workshop(s): Step by step blogging
Important dates

Abstract submission: December 23, 2007
Abstract acceptance: January 20, 2008
Paper submission: April 15, 2008
Conference: May 8-10, 2008

Freakonomics, New York Times, Playboy, Blog: Svi zajedno

Nije li to super?
Prvo je postojala knjiga Freakonomics.
Onda su autori napravili blog, koji je, naravno, postao popularan.
Onda se taj blog preselio na sajt New York Times.
Pa je postao još popularniji.
Svaki dan imaju po 2-3 posta.
Letos su pozvali čitaoce da postave pitanja Chris Napolitanu, koji je editorial director u Playboyu o izazovima koje ovaj časopis ima u savremenom svetu (i razne druge ličnosti su na sličan način bile gosti ovog bloga). Pitanja je bilo mnogo, odgovori opširni, i tekst mi je tek sad stigao na red za čitanje.
Izdvajam ovaj deo o tom kako se Playboy snalazi u doba ovoliko prisutnog internet publishinga:

"So what to do? We know our brand is stronger than ever; we’re reaching more consumers than ever through our various media platforms. We’re aware of the changes in how and where media is consumed today, and we’re well-poised to take advantage of that. Last year we combined the publishing and online groups, and we’ve increased the overall audience for Playboy. Our goal is to continue effectively aggregating that audience for our advertising partners. Our free site has a large portion of material from the magazine, and we’re discussing ways of extending even more content online."

Srpsko izdanje Playboya se, zajedno sa određenim brojem drugih zemalja, protiv agresije interneta bori tako što web sajt nema.

Monday, December 17, 2007

Reader's Digest u Srbiji


U oktobru se pojavio Reader's Digest-a na srpskom, u izdanju Mladinske knjige.
Ako se malo pogleda po netu, jasno je da se ovaj, još uvek najprodavaniji magazin u Americi, pravi po tačno određeim principima ("usually one adventure story, one individual achievement story, an interview with a prominent celebrity, as well as a health report, an investigative piece, a humorous piece, a personal service piece, and a lengthier book excerpt"), i da promoviše individualna postignuća, optimizam i porodične vrednosti.
Tako i direktor izdavačke kuće piše u uvodniku da, listajući stranice RD, "prisetićemo se pomalo zaboravljenih lekcija o ljudskoj hrabrosti, zajedništvu, ljubavi prema bližnjem" i da je tajna uspeha i dugovečnosti časopisa možda u tome 'jer su u središtu njegovog interesovanja uvek čovek i porodica."
Kako ovaj časopis pokrenut pre 85 godina u Americi koja se oporavljala od I svetskog rata uspeva da bude tako uspešan toliko decenija kasnije, i to ne samo tamo, nego u još 51 zemlji sveta, pri tome pravljen po principu 'za svakoga u porodici po nešto', sa sve tom idejom o tradicionalnim vrednostima, a u eri gomile šarenih novina, plus svi ostali mediji, sve do internet izdavaštva koje će zadovoljiti i one vaše interese za koje niste znali da ih imate ili možete imati - ne znam.
Ipak, ako nastaju stalno nova izdanja u različitim delovima sveta, onda to verovatno funkcioniše, nema šta drugo.
***
Srpsko medijsko tržište je prilično specifično. Evo jednog citata iz Vremena od 18. otobra: "Prosečan Britanac čita šest sati nedeljno. Validne statistike nema, ali je pretpostavka da prosečan građanin Srbije čitanju ne posveti više od deset minuta sedmično. Ipak, tiraži britanskih medija postepeno opadaju, dok se u zemlji Srbiji već ovog meseca pojavljuju tri nova dnevna izdanja." Te je teško predvideti kako će Readers' Digest ovde proći.
Cena od 219 dinara nije baš user friendly. Mali format je zgodan i za malu torbu, to je pohvalno. Mada u tom slučaju fotografije ne dolaze dovoljno do izražaja. Prvi broj ima mini specijal o evropskim zanimljivim postignućima u raznim oblastima, priču o tome kakva u iskustva sa outsourcingom i centralnoj i istočnoj Evropi, porodičnu odiseju iz Afrike, tekst o svinji koja je dečaku spasla život, temu posvećenu održavanju mozga aktivnim i mladim, intervju sa Ljiljanom Blagojević, priču o doktoru koji je mnogim ljudima u Aziji spasao živote i raznorazne druge stvari.
Šta će reći tržište, i hoće li ovakve teme biti zanimljivije od života lokalnih celebrities (koje su od tri do pet puta jeftinije), ne znam.
Šta vi mislite?

Celebrity Journalism

Koga opšinije interesuje ova tema: "Magazines and the Celebrity Culture: Oprah and Rosie and Martha, Oh My!"
Smatra se da je celebrity journalism izraz koji je nastao 1974, a kreirao ga je prvi urednik časopisa People. Časopisi koji se bave poznatima imaju sad najveće tiraže ikad i procene govore da će se to tako i nastaviti. Ali ovakvo novinarstvo ne znači samo staviti filmsku zvezdu na naslovnu stranu. Postoje i urednici časopisi koji postanu zvezde, ili zvezde koje postanu urednici časopisa, kao i zvezde koje hellopokreću svoje časopise.Za časopise o poznatima naslovne strane su izuzetno važne. Postoje mišljenja stručnjaka po kojima to nije samo urednička odluka već i društveni indikator gde se pojedinci i društvo u celini nalaze u smislu lestvice vrednosti.Panel američkih stručnjaka koji su činili dizajneri, stručnjaci za tiraž, urednici i menadžeri novina došao je do niza preporuka o tome šta najbolje pospešuje rast tiraža:
- fotografije bolje prodaju novinu nego crteži i slike
- sex se prodaje bolje nego politika
- pravovremenost je presudan faktor u prodaji
- rešenja novinu prodaju bolje nego problemi- suptilnost i ironija nisu dobre za prodaju
- autorska imena (bylines) takođe
- igre rečima (puns) ne poboljšavaju prodaju
Richard Stolley, bivši urednik magazine People i savetnik u Time časopisu kaže da osoba na naslovnoj strani mora da snažno privlači pažnju: "Lice mora da bude prepoznatljivo za 80 posto Amerikanaca. Mora da postoji razlog da ta osoba bude na naslovnoj strani. U životu te osobe mora da bude nešto bitno tokom te sedmice. A onda, tu je i taj X faktor. Mora da bude nešto u vezi te osobe što želite da znate." Njegovi dalji saveti za naslovne strane koje će ostvariti dobru prodaju novina:
"Mlađe je bolje nego starije. Lepo je bolje nego ružno. Bogato je bolje nego siromašno. TV je bolja nego muzika. Muzika je bolja nego filmovi. Filmovi su bolji nego sport. Bilo šta je bolje od politike. I ništa nije bolje od mrtve zvezde." (Najprodavania su bila izdanja novina na kojima je bila princeza Dajana, kad je poginula).
Kod nas je sve to još nekako blatnjavije. Ima u Standardu, nedeljniku-hibridu između news magazina i tabloida, u broju od 26. januara 2007. priča o jednom od tih ovdašnjih paprazza Zoranu Buđiću Kobri. On taj svoj rad opisuje ovako: Redakcijski fotografi se plaše da objave neke slike zbog packi i komentara, a na mene se mogu jedno žaliti Vuku Bojoviću iz Zoološkog vrta, uz konstataciju: 'Kobra je za kavez'. Mogu da prođem i pored deset telohranitelja, jer teleobjektiv preskače obezbeđenje. Sačekuša i razvaljuj'.
Zaključak: Nije toliko strašno postojanje ove vrste profitu orijentisane štampe, koliko to što je tzv. ozbiljna ili kvalitetna štampa tako bezvezna. Mislim da je jedini spas u novim, on-line medijima koji, opet, tek treba da se razviju i da razviju i odgovarajuće biznis obrasce i planove. (O onom dnevno-političkom tabloidnom materijalu nastalom u saradnji sumnjivih političara i sumnjivih službi, možda drugom prilikom)

Sunday, December 16, 2007

Hibridni mediji

Columbia Journalism Review organizovala je u martu diskusiju na temu budućnosti štampanih medija u doba ekspanzije interneta. Diskusija može da se presluša.
Osnova za to bio je tekst Robert Kuttnera. Text izrazito preporučujem onima koje tema interesuje, ali pošto je dosta dugačak, izvukla sam delove koje smatram najbitnijim i najinteresantnijim.
***
Brojni indikatori u svetu pokazuju da su novine u silaznoj putanji. To može biti loša vesta, ali je moguće videti i pozitivnu stranu. A to je ona u kojoj novine, iako su reagovale sa zakašnjenjem, nađu način da na internetu naprave ozbiljan novac i da iskoriste internet da obogate tradicionalne novinarske forme, u isto vreme zadržavajući svoj profesionalizam i čitaoce. Na taj način, novine mogu da prežive kao hibridne forme. Kultura i građanska misija dnevnog štampanog novinarstva opstaje.
***
Danas u svetu postoji i nova forma internet izraza. To su ekspertski sajtovi koji nisu blogovi, a nisu ni novinarstvo. Ipak, to je bitna kategorija koju medijski kritičari često ostavljaju po strani jer prave podelu na amaterske blogove i profesionalno izveštavanje. Mnogo takvih sajtova vode akademski istraživači ili stručnjaci koji su razvili ukus za popularnu kulturu i publiku i kombinuju stil blog komentarisanja aktuelnih događaja sa svojim analizama i ozbiljnim istraživanjem. Ova kategorija još uvek nema ime, ali bi se mogla zvati CROGS – od Carefully Researched Blogs.
***
Da se vratim temi. Novi mediji, i to je ironija i paradoks, dok u isto vreme predstavljaju izazov za opstanak novina, u isto vreme postaju i njihov spasilac – i u novinarskom i u biznis smislu.Novine prihvataju internet sa strašću konvertita. Internet prihodi novina rastu za 20 do 30 posto godišnje i izdavači preduzimaju sve što je moguće da povećaju saobraćaj na webu.Mišljenje koje je izneo Tom Rosenstiel iz The Project for Excellence in Journalism jeste da kad se jednom na emotivnom nivou prihvati činjenica da je došlo do promene u prirodi medija, zapravo se shvata da je za novinarstvo internet neuporedivo bolji od štampe. Jer, on nudi linkove ka dodatnom materijalu, originalnim dokumentima, punim tekstovima intervjua, video zapisima i onoliko statistika koliko čitalac može da podnese.
Dakle, izdavači bi trebalo da rade sa onime što imaju, investirajući u ljude i tehnologije (Njujork Tajms ulaže nekoliko miliona godišnje u research & development u ovoj sferi) , kako bi uspešno prošli kroz transformaciju do obećane zemlje hibrida štampanog i web izdavaštva.
Mi kao čitaoci na izvestan način ovlašćujemo urednike novina koje čitamo da daju zadatke novinarima i da odluče šta je to što bi trebalo da znamo, izveštavajući precizno i tačno. Ali, u isto vreme, mi ne moramo da biramo ili novine ili internet. Možemo, naprotiv, da u isto vreme pratimo i ozbiljan dnevni list i čitav niz internet sajtova.Ono što je najvažnije nije da li li su novine štampane ili su na internetu, već da li ispunjavaju svoju istorijsku misiju.
***
Kako vam ovo izgleda? Meni realno, pošto povezuje i ideju, kreativnost, misiju i biznis. Teško da bilo ko može bilo šta da tvrdi u vezi budućnosti, ali ovakav jedan scenario mi se sviđa.

Friday, December 14, 2007

Njujork Tajms i Gardian o Valjevu

Evo, za početak, teksta koji sam objavila u decembarskom broju Revije Kolubara iz Valjeva, koja upravo od decembra ima i novo izdanje web sajta:

Valjevo u Njujork Tajmsu i Gardianu
Od svojevoljno otišlih sa ratišta, do velemajstorskog turnira u Valjevu

Izbeglice. Bombardovanje. Odlazak sa ratišta. Protesti. Pogibija na ulici. Šah. I jedna romantično-umetnička životna priča. To su teme u vezi kojih je Valjevo pominjano u stranoj štampi (Njujork Tajms i Gardian) od 1991. do danas, koliko internet arhive ovih novina pokrivaju. U konkurenciji sa raznim drugim oblicima internet izdavaštva, tradicionalni mediji su otvorili svoje elektronske arhive za besplatan pristup, te je sada moguće veoma lako pratiti pisanje o različitim temama i ličnostima u dugom vremenskom periodu.Najraniji dostupan tekst iz Njujork Tajmsa je od od 29. septembra 1991. godine, a govori o rezervistima koji svojevoljno napuštaju tada aktuelno ratište u Hrvatskoj. Među njima su pomenuti i Valjevci.U dva teksta, 25. i 26. septembra 1993. godine, govori se o nesreći koja se dogodila na ulicama Njujorka, a u kome je poginula dvadesetpetogodišnja studentkinja iz Valjeva Valentina Popović, koju je udario vozač ukradenog džipa na Menhetnu. Valentina je studirala tehničke nauke na City University u Njujorku. U dva pomenuta teksta opštirno se govori o tragičnom događaju i njoj samoj, te prenose izjave njenih prijatelja i kolega.Sve do 1999. godine i bombardovanja Srbije nije objavljen ni jedan tekst gde se pominje Valjevo, ili ga barem nema sačuvanog u ovoj arhivi. U tom periodu pojavilo se nekoliko tekstova u kojima se pominje i Valjevo i ciljevi koje je u njemu pogodio NATO. Zatim je, nešto nakon završetka bombardovanja (28. juna 1999) objavljena novinska priča o sudbini izbeglica koje su došle u Srbiju. Jedan od njih je Radovan Grtić koji je sa 19 godina otišao iz Dvora na Uni u Hrvatskoj i došao u Valjevo. Tu mu je bilo lepo, ali su vlasti napravile akciju slanja izbeglica na Kosovo, kako bi povećale broj Srba tamo. Nakon početka bombardovanja, Radovan je pobegao ovaj put sa Kosova i otišao u Kragujevac i sa osam drugih izbeglica živeo u podrumu jedne škole u tom gradu. U julu 1999. godine Njujork Tajms piše o različitim antirežimskim protestima u Srbiji, između ostalog i o onom koji je u Valjevu predvodio Bogoljub Arsenijević Maki, koji je pomenut i u tekstu iz novembra iste godine zbog presude na tri godine koju je dobio jer je koristio silu protiv policije tokom protesta.Drugog avgusta 2000. objavljen je opštiran tekst o operskoj pevačici Marijani Mijanović iz Valjeva i njenom kolegi i tada momku, a sada mužu, Krešimiru Špiceru, iz Slavonskog Broda u Hrvatskoj. U tekstu se, osim pohvala njihovom umeću i talentu, velika pažnja posvećuje i njihovoj ljubavnoj priči koji novinar poredi sa Romeom i Julijom. U septembru i oktobru 2000. bili su aktuelni konačni protesti protiv Slobodana Miloševića i smena vlasti. U tom kontekstu pomenuto je i Valjevo. Petnaestog oktobra, rekapitulirajući ono što se dešavalu u prethodnom periodu, Njujork Tajms između ostalog piše i to da je četiri dana pred 5. oktobar u Valjevo stigla naredba da se uhapse četiri opoziciona lidera, ali je policijski komandant, čije se ime ne pominje već samo opisuje kao dugogodišnji simpatizer opozicije, sa svojim osobljem ovu odluku stavio na glasanje i na kraju je bila odbijena. U periodu od tih dana pa sve do juna 2007. nije se pojavio ni jedan tekst. U tekstu od 24. juna piše se o šahisti Anatoliju Karpovu, te se pominje i njegovo učešće na turniru u Valjevu.U britanskom Gardianu može se naći nekoliko tekstova u kojima se pominje Valjevo, a povodi su isti kao i u slučaju Njujork Tajmsa: nekoliko pominjanja grada u slučaju bombardovanja, protesti iz 1999. i 2000, i šah turnir ove godine. Jedini tekst gde je dobio nešto više prostora tiče se upravo protesta iz 1999, objavljen 22. avgusta. Tema teksta je frustracija građana i teškoća da se ona nekako kanališe kroz političke proteste, a u njemu se govori i o skupu stotinak ljudi na izložbi karikatura koje satirično prikazuju Miloševića i familiju. Navodi se da su demonstranti – posetioci izložbe, bili ljuti zbog stagnacije ekonomije i izolacije od ostatka Evrope, ali da su u isto vreme svesni da su prepušteni samima sebi. List citira računovođu Predraga Savića koji kaže: „Naravno, Milošević ne valja, ali ne valja ni opozicija. Mi moramo da uradimo nešto drugo. U građanima postoji energija, ali nema mehanizma da se ona iskoristi.”