Njuz.net

U nizu zanimljivih pojava na našem webu ove jeseni, svakako je i Njuz.net, sajt specijalizovan za 'vesti u ogledalu'. Ispostavilo se da ovo neće biti samo Internet zabava, nego i fenomen sa uticajem na druge medije koji uveliko prenose vesti Njuz.net kao da su istinite.

O ovom fenomenu je izvestila emisija Red Carpet na hrvatskoj TV Nova. Kako se iz priloga može videti, ljudi u medijima su prilično zatečeni i zbunjeni. Čime zabava postaje još veća.

Moje omiljene vesti do sada na Njuz.net su ova vezana za GSP i jedna vezana za poziv za izlazak iz kuće.

Naši mediji o EU: Srela se dva političara i pričala

O istraživanju koje je prethodnih meseci sprovedeno na temu izveštavanja štampanih i elektronskih medija u Srbiji o EU integracijama bilo je dosta izveštaja ovih dana (još jedan primmer). Meni je najzanimljiviji onaj iz Politike, objavljen 20. novembra, pod naslovom: EU tema "bez mesa".

Govori Rasel Pisgud (Russell Peasgood), novinar i urednik BBC i saradnik BBC Trust, sada lider tima koji pomaže medijima u Srbiji u okviru projekta Media Fund Serbia da poboljšaju svoj rad:

"Kao novinar mogu da kažem da su izveštaji o EU jako loši. Reporteri intervjuišu samo zvaničnike i birokrate koji govore nerazumljivim jezikom i običan čovek ne shvata o čemu se tu uopšte radi – objašnjava Pisgud.

Na osnovu članaka u štampi i priloga na TV ispitanici ne mogu da shvate šta će ulazak Srbije u Uniju značiti za radnike, studente, penzionere.

– Novinarskim žargonom rečeno – nema mesa. Stalno se prikazuje da se sreću dva političara. Ili da neki zvaničnik posetio fabriku. To nije nešto što običnog čoveka zanima. Ljudi ne razumeju kako se sve što čuju na TV ili pročitaju u novinama o EU odnosi na njihov život.

Učesnici istraživanja su otkrili da ih uopšte ne zanima da li je neki evropski birokrata došao u Beograd. Ono o čemu žele da znaju nešto više je kako žive mladi u Uniji, kakve su tamošnje plate i socijalna zaštita, koliko koštaju jabuke u Londonu i koliki porez plaćaju Francuzi."

Godinama radim na analizama sadržaja medija na temu EU integracija, i ono ššto mogu da kažem je da se situacija skoro uopšte ne menja. Povremeno se pojavi neki dobar prilog ili tekst, ili serija istih, tek da pokažu da (neki) novinari/novinarke umeju to da urade kako treba.

/Serbian media about EU integration; monitoring Serbian media/

Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

Pre nekoliko meseci napisala sam ironično naslovljen post To je taj razvoj online scene kod nas? Ništa tu nemam da oduzmem, a ljudi su u komentarrima ovde i na drugim mestima dodali i druge primere sličnog tipa.

Srećom, to nije cela priča o dešavanjima na našoj Internet sceni.

Pre nekoliko dana dobila sam mail od Amerikanke (pročitala je tekst Media Landscape - Serbia) čija organizacija se bavi proučavanjem uloge online i alternativnih medija u stvaranju društvenih promena. Interesuju ih inovativne prakse online medija i društvenih mreža u promociji dijaloga, građanskog angažmana i demokratije na svakodnevnom nivou, i kako sve to izgleda u Srbiji.

Ispostavilo se da na ovu temu ima dosta da se kaže.

Ovo je ono čega sam se ja setila:

- Facebook, kao najpopularnija društvena mreža, često je poslednjih nekoliko godina korišćen za pokretanje različitih diskusija i akcija, koje su povremeno okupljale jako veliki broj ljudi. Te inicijative su bile različitih vrsta, nekad humanitarne i progresivne, a nekad obeležene govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Nisam sigurna da li se neko sistematično bavio proučavanjem ovih prvih, ali znam da je Jelena Maksimović pisala i pričala o upotrebi društvenih mreža od strane nacionalističkih grupa (link, link).

- Twitter se koristi za stalnu diskusiju o različitim temama. Bio je koristan, između ostalog, tokom Parade ponosa 10. oktobra. Preko njega ste mogli da dobijete informacije od ljudi koji su bili učesnici Parade, zatim od onih koji su se našli na ulici i bili svedoci nasilnih protesta i rušenja, kao i informacije od ljudi koji su pratili medije, ili jednostavno iznosili za i protiv mišljenja.

- Ovih dana je Internet zajednica pokrenula sajt Ja za Kraljevo, kao način prikupljanja informacija i pomoći za zemljotresom teško pogođeno područje.

- Pomenula sam i BlogOpen (godišnji skup blogera iz Srbije i regiona), projekat Istinomer, školu web novinarstva.

Zaključak koji je moja mail sagovornica iz toga izvukla da je blog zajednica u Srbiji (na njeno iznenađenje) dobro povezana, aktivna i inovativna potpuno je opravdan.

Jučerašnji post na blogu Pećko pivo bavi se istom temom i pominje još neke zanimljive inicijative. After all, pokazuje se, jesen je kreativno i interesantno doba godine, kad se ne prepuštamo nego stvaramo.

/Serbian online media; Internet media in Serbia/

Mediji zajednice u Bosni i Hercegovini

Nedavno je u izdanju Medija centra iz Sarajeva objavljena knjiga Komunikacija i zajednica: građani, mediji i lokalna uprava u Bosni i Hercegovini (urednik Tarik Jusić). Knjiga je dostupna online.

Meni je najzanimljivije bilo poglavlje: Radio zajednice u Bosni i Hercegovini: Mogućnosti i izazovi, koji su napisali Catherine Coyer i Joost van Beek, oboje iz Center for Media and Communication Studies - CMCS (Budimpešta).

U ovo poglavlju govori se o dozvolama za neprofitne medije koje su od ove godine uvedene u BIH, od pravnom, medijskom, društvenom i finansijskom okruženju za razvoj medija zajednice, kao i o voj vrsti medija u Evropi, i inicijativama različitih institucija da se oni ojačaju.

Posebno je interesantna analiza nekoliko slučajeva radio stanica koje posluju sa komercijalnim dozvolama a ispunjavaju različite društvene funkcije karakteristične za medije zajednice.

/Community media radio stations Bosnia and Herzegovina/

Media Landscape: Serbia

European Journalism Centre (EJC) objavio je na svom sajtu novo izdanje Media Landscape - pregled medijskih scena u zemljama Evrope (i još po nekim). Tu se prvi put našao i tekst o medijskoj sceni Srbije. Pisale smo ga Jovanka Matić i ja.

Bavi se svim tradicioalnim medijima, zatim razvojem interneta i online medija, novinarskim udruženjima i regulativnim telima, zakonima u ovoj oblasti, obrazovanjem budućih novinara i perspektivama razvoja.

EJC Media Landscape pratim odavno, tekstove o nekim zemljama i njihovim medijskim sistemima pažljivo sam čitala, drago mi je da je tu najzad i tekst o Srbiji i da sam u tome učestvovala.

photo credit

/Serbian media landscape, media in Serbia, research Serbian media/

EU: Izvestan napredak

Izaz 'some progress' često se koristi u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija. Iako se, kao i prošle godine, navodi da je progres nastavljen, rekla bih da je ocena ove godine nešto uzdržanije pozitivna. (Ali je bolja nego 2008. godine).

Između ostalog se kaže:

- Some progress can be reported on electronic communications and information technologies. Market competitiveness is still limited.

- There has been some progress on information society services. A law regulating e-commerce

and implementing legislation regarding the law on electronic documents have been adopted.

- As regards audiovisual policy, implementation of the law on public information and its amendments has continued, producing some positive effects such as greater responsibility for distribution companies, founders of media outlets and editors-in-chief as well as increased accountability for breaking the presumption of innocence and violating the rights of minors.

However, some provisions of the law include excessive fines for the violation of professional standards and for non-registration of media outlets.

- Preparations for a comprehensive media strategy are ongoing.

I zaključak:

Overall, preparations in the area of information society and media have continued. The

legislative framework has been strengthened, but implementation remains slow and

inadequate market and regulatory developments in the electronic communications sector are

of particular concern. Preparations in the field of information society services are moderately

advanced. In the audiovisual area, media legislation needs to be aligned with the acquis, and a

number of provisions of the law on public information continue to raise concerns.

Sve u svemu, ovim ritmom, jednog dana u budućnosti zakoni će postojati i poštovati se, strategije će biti dobro promišljene i prihvaćene, politika neće smetati biznisu, a biznis i politički interesi medijima i građanima, postojaće stimulativno okruženje, novinari će biti (dobro) plaćeni, i sve tako...Samo se ne zna kada će biti taj dan.

photo credit

/EU Commission report about development of Serbian media, communications, information technologies/

TV kopije

Kad smo se pre oko mesec dana još jedanput grupno izblamirali, ovog puta u Đenovi, pregled italijanske štampe sutradan me još više pokopao. Nemili događaji sa fudbalskog stadiona dominirali su web izdanjima njihovih novina. Zato je imitacija u Le Iene bila iznenađujuće podsećanje da se situacija može gledati i kao smešna.

Nakon što sam stavila link na Facebook bilo je raznih komentara i lajkova od osoba kojima je malo laknulo, kao i meni.

Onda se javio jedan moj italijanski prijatelj, i dopisivanje je teklo ovako:

On: you liked that? In Italy, that TV show is one of the dumbest ever seeen.

October 15 at 10:44am

Ja: I don't know this show, just like that they make fun of this creature. (Although, it must be said, I enjoyed some dumb Italian TV shows before my stupid cable turned IT channels off)

On: your cable turned IT show because maybe they were horribles? We don't shine like stars for brilliant Tv broadcasting...ahahah.

Ja: Let me tell you that some of our popular shows TRY to look like Italian, but fall behind them. Then you can imagine..

Fast forward nekoliko nedelja, i vidim u nekoj najavi Pink TV programa: U igrokazu koji se zove Kursadžije ili nešto along the line vidim imitiaciju iste osobe i istog događaja na isti način. Program nisam odgledala, ne znam u kakav je kontekst imitacija stavljena, ali znam otprilike koji je doživljaj imao pomenuti italijanski prijatelj kad je gledao njihov show.

Temom kopiranja stranih TV programa bavi se i ovonedeljni časopis o poznatima Puls:

"Po principu 'copy-paste', iliti gledaj strance pa kopiraj, na domaćim TV stanicama niže se emisija za emisijom ili šou za šouom koji su identični nekima sa stranih televizija. Isti su i džinglovi, najave, a o scenografiji bolje da i ne pričamo. Da li to znači da je autorska mašta i kreatvnost presušila ili se svi vode logikom zašto menjati uspešni oprobani recept?"

Kao kopije pominju se: Priče nikad dosta (Gorica Nešović), Veče sa Markom Živićem, Veče sa Ivanom Ivanovićem, Žikina Šarenica, Vikendvizija (Lea Kiš), Amidži Šou (Ognjen Amidžić).

Ja mislim da je to što su kopije najmanji problem svih ovih emisija, no korisno je da se neko i time pozabavio. U Pulsu ako vas interesuje možete pogledati ko je koga tačno kopirao, čak i koga su kopirali oni koje kopiraju.

Mixed Media, 2. izdanje

Media Mix je još u prvom, ali knjiga Mixed Media po kojoj je moj blog dobio ime sada ima svoje drugo izdanje, i to nakon 40 godina. Za ne koji misle da su hibridni mediji skorašnja pojava, knjiga Bore Ćosića je umetnički primer da su raznorodne stvari počele da se kombinuju i slažu još odavno.

Iz Vikend Danasa prenosim:

Svih ovih 40 godina je vreme potvrđivalo teze na kojima je Bora Ćosić zasnovao svoje prvo izdanje, a i ovo novo to pokazuje. U njemu su izbrisane sve granice i stege između medija i različitih umetničkih izraza a kao najupečatljiviji utisak se javlja razigranost i teksta i drugog materijala. Knjiga je i u ono davno vreme otvorila teorijsku raspravu pokazujući da se može funkcionisati na nekoliko umetničkih nivoa u isto vreme, a kasnije se to samo potvrđivalo sve do današnjeg vremena kada vidimo da mladi bez ikakvih problema samo tako i funkcionišu - na pet kanala istovremeno - istakao je za Danas književnik Vladimir Arsenijević, urednik druge knjige Mixed Media.

I još:

Knjiga je kreirana po principu mixed-medie, kao vanredan primer kolažirane strukture vizuelnog i pisanog materijala: eseja, reprodukcija, citata, isečaka iz novina, fotokopija... koje na višeslojan način povezuju istoriju umetnosti 20. veka, konceptualnu umetnost, filmsku teoriju, filozofiju, društvenu kritiku i sociološka istraživanja, kreirajući specifičan index/enciklopediju pojmova. U uvodnom tekstu novog, proširenog izdanja, ističe se da se Mixed Media, između ostalog, osvrće na umetničke prakse u tom trenutku, na internacionalni neoavangardni pokret 60-ih godina (i kasnije), o pokretima i praksama kao što su Fluxus, neodada, neokonstruktivizam, vizuelna poezija, kasnije konceptualna umetnost... koji kao glavno svojstvo imaju princip mixed-medie.

Drago mi je da vidim da ovo delo nije zaboravljeno.

Prvo izdanje imam, nameravam da vidim šta je umetnik skockao u mešuvremenu.