Marina Abramović & Elle

Konceptualna umetnica Marina Abramović je na naslovnoj strani najnovijeg broja srpskog izdanja časopisa Elle. Uz Marinu, ovaj broj pažnju posvećuje i još nekim vizuelnim umetnicama kod nas, u okviru teme Women in Art.

Marina na naslovnici privukla je pažnju medija: O ovome piše njujorški Observer koji podseća na intervju koji je dala američkom Elle u martu. (Jedan od njenih performansa od pre nekoliko godina predstavljen je u epizodi Seks i grad, intervju u US Elle podseća na to: Her human diorama piece was preserved in pop culture history when she permitted it to be depicted on an episode of Sex and the City. (She says she was amused rather than offended at how the mass media “caricatures” performance art.) )

Niz blogova i portala takođe beleži da je Marina Abramović na naslovnoj strani Elle Srbija za januar 2011. Jedan od njih je iznenađen: It's not so much that they chose the renowned performance artist for the January 2011 cover (above); rather, it's the fact that there is an Elle Serbia.

Well, kao što svi znamo, život je pun iznenađenja.

/Elle Serbia January 2011 cover Marina Abramovic/

Kraljice naslovnih strana: Princeza Dajana

Kao i Džeki, i princeza Dajana je ponovo aktuelna, povodom priprema za venčanje njenog sina, princa Vilijama.

O njoj i njenom životu napisano je mnoštvo knjiga. Mnogi tvrde da je jedna od najboljih biografija čija je autorka Tina Braun (Tina Brown), od skoro urednica Newsweeka, ranije Tatlera, Vanity Fair i New Yorkera.

/Holiday special: The queens of cover pages/

Kraljice naslovnih strana: Džeki Kenedi

Dolaze praznici, pravio vreme za revijalni ton i teme.

Još dosta naslovnih strana sa The Jackie možete naći i ovde.

Poslednjih nedelja mediji su je dosta pominjali: Pojavile su se istovremeno čak dve knjige koje se bave njenim radom u izdavaštvu, u periodu nakon slavnih muževa. Preporučujum ovaj tekst iz Njujork tajmsa. I ovaj odlomak u The Vanity Fair iz jedne od njih.

/Holiday special: The queens of cover pages/

2010. na Media Mix blogu

fotografija je sa TEDx događaja u Njujorku u septembru

Godina se bliži kraju, vreme je za sumiranja. Blogger kaže da sam do sada u 2010. objavila 69 tekstova. Što je manje u odnosu na prethodne godine. Ipak, ako uzmem u obzir šta sam sve osim ovoga radila tokom ove godine, i više sam nego zadovoljna postignutim.

Ispod su postovi koji su mi najdraži ili najzančajniji iz prethodnih 12 meseci:

* Media Landscape: Serbia

* TH!NK3 New York City Trip Winners Announced

* Nedelja u Njujorku u slikama

* Nedelja u Njujorku u slikama, 2. deo

* To je taj razvoj online scene kod nas?

* Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

* Medijska strategija

* Moj intervju za sajt Pulitzer Centra

me happy

/my favorite posts in 2010/

Srem, novine i vino

Za proslavu pedeset godina postojanja, Sremske novine iz Sremske Mitrovice pripremile su posebno pakovanje vina Portugizer sa svojim znakom. Lepa ideja. Kao i vino.

Revija Kolubara: 200 meseci

Prvog decembra iz štampe je izašao 200. broj valjevske mesečne Revije Kolubara.

Bravo tata.

Persona: Dragan Babić

Emisija Moj Beograd sa Draganom Babićem, emitovana pre nekoliko dana (ako bi mene pitali, podcast bi bio više nego dobrodošao), podsetila me na to koliko je malo istinskih intelektualaca u našim medijima i koliko se to održava na kvalitet istih tih medija.

Poslednjih godina uglavnom je odsutan iz medijskog i javnog života. O tome ga je pitao i Playboy:

Playboy: Zašto vam se dopada anonimnost? Zar ne poželite, ponekad, javno da se opredelite, prokomentarišete nešto, pobesnite čak...

Babić: Opredeljivao sam se, usprotivljavao, komentarisao i bio besan, čak, čitavog života. Privlačnost našeg psihopatološkog društva sve više opada, neke reakcije se ponavljaju. Rođeni, svakodnevni komentatori života, mada uslovljeni vaspitanjem u našem psihopatološkom političkom društvu, pretvorili su svoje privatne traume, plitku naučenost i lukrativnu pristrasnost u prigodnu naviku.

A u intervjuu za Politiku početkom 2008. godine govori - oporo - o našoj medijskoj i TV sceni:

Istovremeno, na većini srpskih protočnih TV kanala danas građansku kulturu i obrazovanje šire reakcionarno nepismeni klovnovi (…) Održavanje i negovanje najnižeg ukusa za najniže društvene slojeve i strasti može se razumeti i kao osveta za dugo i bezuspešno potiskivanje palanačkog cerekanja i straha od napada. Koga taj kaljavi povratak u slobodu „komponuje”? Nekada mi se činilo da smo društvo sa osujećenim potrebama, a danas da smo društvo sa specijalnim potrebama. Vešta i prosta zloupotreba reči kao što su hrabrost, dostojanstvo i čestitost izbacila je iz srpske leksikografije i istorije skromnije i tačnije reči kao što su rad, znanje i napor.

Njegove reči su gorke, a rečenice zahtevne. Njegova autobiografska knjiga Putovanje na kraj jezika je, međutim, rasprodata. Dovoljnom broju ljudi je tokom ove decenije, očigledno, trebalo baš to.

photo credit: Playbo/B92

Njuz.net

U nizu zanimljivih pojava na našem webu ove jeseni, svakako je i Njuz.net, sajt specijalizovan za 'vesti u ogledalu'. Ispostavilo se da ovo neće biti samo Internet zabava, nego i fenomen sa uticajem na druge medije koji uveliko prenose vesti Njuz.net kao da su istinite.

O ovom fenomenu je izvestila emisija Red Carpet na hrvatskoj TV Nova. Kako se iz priloga može videti, ljudi u medijima su prilično zatečeni i zbunjeni. Čime zabava postaje još veća.

Moje omiljene vesti do sada na Njuz.net su ova vezana za GSP i jedna vezana za poziv za izlazak iz kuće.

Naši mediji o EU: Srela se dva političara i pričala

O istraživanju koje je prethodnih meseci sprovedeno na temu izveštavanja štampanih i elektronskih medija u Srbiji o EU integracijama bilo je dosta izveštaja ovih dana (još jedan primmer). Meni je najzanimljiviji onaj iz Politike, objavljen 20. novembra, pod naslovom: EU tema "bez mesa".

Govori Rasel Pisgud (Russell Peasgood), novinar i urednik BBC i saradnik BBC Trust, sada lider tima koji pomaže medijima u Srbiji u okviru projekta Media Fund Serbia da poboljšaju svoj rad:

"Kao novinar mogu da kažem da su izveštaji o EU jako loši. Reporteri intervjuišu samo zvaničnike i birokrate koji govore nerazumljivim jezikom i običan čovek ne shvata o čemu se tu uopšte radi – objašnjava Pisgud.

Na osnovu članaka u štampi i priloga na TV ispitanici ne mogu da shvate šta će ulazak Srbije u Uniju značiti za radnike, studente, penzionere.

– Novinarskim žargonom rečeno – nema mesa. Stalno se prikazuje da se sreću dva političara. Ili da neki zvaničnik posetio fabriku. To nije nešto što običnog čoveka zanima. Ljudi ne razumeju kako se sve što čuju na TV ili pročitaju u novinama o EU odnosi na njihov život.

Učesnici istraživanja su otkrili da ih uopšte ne zanima da li je neki evropski birokrata došao u Beograd. Ono o čemu žele da znaju nešto više je kako žive mladi u Uniji, kakve su tamošnje plate i socijalna zaštita, koliko koštaju jabuke u Londonu i koliki porez plaćaju Francuzi."

Godinama radim na analizama sadržaja medija na temu EU integracija, i ono ššto mogu da kažem je da se situacija skoro uopšte ne menja. Povremeno se pojavi neki dobar prilog ili tekst, ili serija istih, tek da pokažu da (neki) novinari/novinarke umeju to da urade kako treba.

/Serbian media about EU integration; monitoring Serbian media/

Razvoj online scene kod nas: Sad stvarno

Pre nekoliko meseci napisala sam ironično naslovljen post To je taj razvoj online scene kod nas? Ništa tu nemam da oduzmem, a ljudi su u komentarrima ovde i na drugim mestima dodali i druge primere sličnog tipa.

Srećom, to nije cela priča o dešavanjima na našoj Internet sceni.

Pre nekoliko dana dobila sam mail od Amerikanke (pročitala je tekst Media Landscape - Serbia) čija organizacija se bavi proučavanjem uloge online i alternativnih medija u stvaranju društvenih promena. Interesuju ih inovativne prakse online medija i društvenih mreža u promociji dijaloga, građanskog angažmana i demokratije na svakodnevnom nivou, i kako sve to izgleda u Srbiji.

Ispostavilo se da na ovu temu ima dosta da se kaže.

Ovo je ono čega sam se ja setila:

- Facebook, kao najpopularnija društvena mreža, često je poslednjih nekoliko godina korišćen za pokretanje različitih diskusija i akcija, koje su povremeno okupljale jako veliki broj ljudi. Te inicijative su bile različitih vrsta, nekad humanitarne i progresivne, a nekad obeležene govorom mržnje, pozivima na linč i slično.

Nisam sigurna da li se neko sistematično bavio proučavanjem ovih prvih, ali znam da je Jelena Maksimović pisala i pričala o upotrebi društvenih mreža od strane nacionalističkih grupa (link, link).

- Twitter se koristi za stalnu diskusiju o različitim temama. Bio je koristan, između ostalog, tokom Parade ponosa 10. oktobra. Preko njega ste mogli da dobijete informacije od ljudi koji su bili učesnici Parade, zatim od onih koji su se našli na ulici i bili svedoci nasilnih protesta i rušenja, kao i informacije od ljudi koji su pratili medije, ili jednostavno iznosili za i protiv mišljenja.

- Ovih dana je Internet zajednica pokrenula sajt Ja za Kraljevo, kao način prikupljanja informacija i pomoći za zemljotresom teško pogođeno područje.

- Pomenula sam i BlogOpen (godišnji skup blogera iz Srbije i regiona), projekat Istinomer, školu web novinarstva.

Zaključak koji je moja mail sagovornica iz toga izvukla da je blog zajednica u Srbiji (na njeno iznenađenje) dobro povezana, aktivna i inovativna potpuno je opravdan.

Jučerašnji post na blogu Pećko pivo bavi se istom temom i pominje još neke zanimljive inicijative. After all, pokazuje se, jesen je kreativno i interesantno doba godine, kad se ne prepuštamo nego stvaramo.

/Serbian online media; Internet media in Serbia/

Mediji zajednice u Bosni i Hercegovini

Nedavno je u izdanju Medija centra iz Sarajeva objavljena knjiga Komunikacija i zajednica: građani, mediji i lokalna uprava u Bosni i Hercegovini (urednik Tarik Jusić). Knjiga je dostupna online.

Meni je najzanimljivije bilo poglavlje: Radio zajednice u Bosni i Hercegovini: Mogućnosti i izazovi, koji su napisali Catherine Coyer i Joost van Beek, oboje iz Center for Media and Communication Studies - CMCS (Budimpešta).

U ovo poglavlju govori se o dozvolama za neprofitne medije koje su od ove godine uvedene u BIH, od pravnom, medijskom, društvenom i finansijskom okruženju za razvoj medija zajednice, kao i o voj vrsti medija u Evropi, i inicijativama različitih institucija da se oni ojačaju.

Posebno je interesantna analiza nekoliko slučajeva radio stanica koje posluju sa komercijalnim dozvolama a ispunjavaju različite društvene funkcije karakteristične za medije zajednice.

/Community media radio stations Bosnia and Herzegovina/

Media Landscape: Serbia

European Journalism Centre (EJC) objavio je na svom sajtu novo izdanje Media Landscape - pregled medijskih scena u zemljama Evrope (i još po nekim). Tu se prvi put našao i tekst o medijskoj sceni Srbije. Pisale smo ga Jovanka Matić i ja.

Bavi se svim tradicioalnim medijima, zatim razvojem interneta i online medija, novinarskim udruženjima i regulativnim telima, zakonima u ovoj oblasti, obrazovanjem budućih novinara i perspektivama razvoja.

EJC Media Landscape pratim odavno, tekstove o nekim zemljama i njihovim medijskim sistemima pažljivo sam čitala, drago mi je da je tu najzad i tekst o Srbiji i da sam u tome učestvovala.

photo credit

/Serbian media landscape, media in Serbia, research Serbian media/

EU: Izvestan napredak

Izaz 'some progress' često se koristi u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija. Iako se, kao i prošle godine, navodi da je progres nastavljen, rekla bih da je ocena ove godine nešto uzdržanije pozitivna. (Ali je bolja nego 2008. godine).

Između ostalog se kaže:

- Some progress can be reported on electronic communications and information technologies. Market competitiveness is still limited.

- There has been some progress on information society services. A law regulating e-commerce

and implementing legislation regarding the law on electronic documents have been adopted.

- As regards audiovisual policy, implementation of the law on public information and its amendments has continued, producing some positive effects such as greater responsibility for distribution companies, founders of media outlets and editors-in-chief as well as increased accountability for breaking the presumption of innocence and violating the rights of minors.

However, some provisions of the law include excessive fines for the violation of professional standards and for non-registration of media outlets.

- Preparations for a comprehensive media strategy are ongoing.

I zaključak:

Overall, preparations in the area of information society and media have continued. The

legislative framework has been strengthened, but implementation remains slow and

inadequate market and regulatory developments in the electronic communications sector are

of particular concern. Preparations in the field of information society services are moderately

advanced. In the audiovisual area, media legislation needs to be aligned with the acquis, and a

number of provisions of the law on public information continue to raise concerns.

Sve u svemu, ovim ritmom, jednog dana u budućnosti zakoni će postojati i poštovati se, strategije će biti dobro promišljene i prihvaćene, politika neće smetati biznisu, a biznis i politički interesi medijima i građanima, postojaće stimulativno okruženje, novinari će biti (dobro) plaćeni, i sve tako...Samo se ne zna kada će biti taj dan.

photo credit

/EU Commission report about development of Serbian media, communications, information technologies/

TV kopije

Kad smo se pre oko mesec dana još jedanput grupno izblamirali, ovog puta u Đenovi, pregled italijanske štampe sutradan me još više pokopao. Nemili događaji sa fudbalskog stadiona dominirali su web izdanjima njihovih novina. Zato je imitacija u Le Iene bila iznenađujuće podsećanje da se situacija može gledati i kao smešna.

Nakon što sam stavila link na Facebook bilo je raznih komentara i lajkova od osoba kojima je malo laknulo, kao i meni.

Onda se javio jedan moj italijanski prijatelj, i dopisivanje je teklo ovako:

On: you liked that? In Italy, that TV show is one of the dumbest ever seeen.

October 15 at 10:44am

Ja: I don't know this show, just like that they make fun of this creature. (Although, it must be said, I enjoyed some dumb Italian TV shows before my stupid cable turned IT channels off)

On: your cable turned IT show because maybe they were horribles? We don't shine like stars for brilliant Tv broadcasting...ahahah.

Ja: Let me tell you that some of our popular shows TRY to look like Italian, but fall behind them. Then you can imagine..

Fast forward nekoliko nedelja, i vidim u nekoj najavi Pink TV programa: U igrokazu koji se zove Kursadžije ili nešto along the line vidim imitiaciju iste osobe i istog događaja na isti način. Program nisam odgledala, ne znam u kakav je kontekst imitacija stavljena, ali znam otprilike koji je doživljaj imao pomenuti italijanski prijatelj kad je gledao njihov show.

Temom kopiranja stranih TV programa bavi se i ovonedeljni časopis o poznatima Puls:

"Po principu 'copy-paste', iliti gledaj strance pa kopiraj, na domaćim TV stanicama niže se emisija za emisijom ili šou za šouom koji su identični nekima sa stranih televizija. Isti su i džinglovi, najave, a o scenografiji bolje da i ne pričamo. Da li to znači da je autorska mašta i kreatvnost presušila ili se svi vode logikom zašto menjati uspešni oprobani recept?"

Kao kopije pominju se: Priče nikad dosta (Gorica Nešović), Veče sa Markom Živićem, Veče sa Ivanom Ivanovićem, Žikina Šarenica, Vikendvizija (Lea Kiš), Amidži Šou (Ognjen Amidžić).

Ja mislim da je to što su kopije najmanji problem svih ovih emisija, no korisno je da se neko i time pozabavio. U Pulsu ako vas interesuje možete pogledati ko je koga tačno kopirao, čak i koga su kopirali oni koje kopiraju.

Mixed Media, 2. izdanje

Media Mix je još u prvom, ali knjiga Mixed Media po kojoj je moj blog dobio ime sada ima svoje drugo izdanje, i to nakon 40 godina. Za ne koji misle da su hibridni mediji skorašnja pojava, knjiga Bore Ćosića je umetnički primer da su raznorodne stvari počele da se kombinuju i slažu još odavno.

Iz Vikend Danasa prenosim:

Svih ovih 40 godina je vreme potvrđivalo teze na kojima je Bora Ćosić zasnovao svoje prvo izdanje, a i ovo novo to pokazuje. U njemu su izbrisane sve granice i stege između medija i različitih umetničkih izraza a kao najupečatljiviji utisak se javlja razigranost i teksta i drugog materijala. Knjiga je i u ono davno vreme otvorila teorijsku raspravu pokazujući da se može funkcionisati na nekoliko umetničkih nivoa u isto vreme, a kasnije se to samo potvrđivalo sve do današnjeg vremena kada vidimo da mladi bez ikakvih problema samo tako i funkcionišu - na pet kanala istovremeno - istakao je za Danas književnik Vladimir Arsenijević, urednik druge knjige Mixed Media.

I još:

Knjiga je kreirana po principu mixed-medie, kao vanredan primer kolažirane strukture vizuelnog i pisanog materijala: eseja, reprodukcija, citata, isečaka iz novina, fotokopija... koje na višeslojan način povezuju istoriju umetnosti 20. veka, konceptualnu umetnost, filmsku teoriju, filozofiju, društvenu kritiku i sociološka istraživanja, kreirajući specifičan index/enciklopediju pojmova. U uvodnom tekstu novog, proširenog izdanja, ističe se da se Mixed Media, između ostalog, osvrće na umetničke prakse u tom trenutku, na internacionalni neoavangardni pokret 60-ih godina (i kasnije), o pokretima i praksama kao što su Fluxus, neodada, neokonstruktivizam, vizuelna poezija, kasnije konceptualna umetnost... koji kao glavno svojstvo imaju princip mixed-medie.

Drago mi je da vidim da ovo delo nije zaboravljeno.

Prvo izdanje imam, nameravam da vidim šta je umetnik skockao u mešuvremenu.

Moj tekst u Ekonomistu

U novom Ekonomistu je moj tekst o dešavanjima vezanim za septembarsko zasedanje Ujedinjenih Nacija u Njujorku i ljude i događaje koje sam upoznala tokom boravka tamo tih dana. Među njima su novinar, dobitnik Pulicerove nagrade, sada šef odseka za novinarstvo na Kolumbiji Džoš Fridman (Josh Friedman) - ovde je njegov tekst o savremenm medijima nedavno objavljen na sajtu sarajevskog Medija centra - i šta misli o izveštavanju o temama razvoja u svetu.

Takođe, i Melinda Gejts (Melinda Gates), koja je na TEDx skupu održala vrlo zanimljivo predavanje o tome šta se u različitim sferama (uključujući razvoj) može naučiti od Coca Cole.

Pisala sam i o napretku Srbije u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva Ujedinjenih Nacija tokom prethodnih godina.

Ekonomist je zanimljiv časopis, tako da eto još jedne preporuke. Ja bih svom tekstu dala drugi naslov, no, dobro.

***

Drugi njujorški tekst objavila sam u Kolubari. Za razliku od Ekonomista, njega je moguće pročitati i online. U njemu: Ljudi, ulice, kafei, saobraćaj, MOMA...

Fotografije u oba teksta su moje.

Mi na Facebooku, Mark Zuckerberg u Njujorkeru i bioskopima

Harvard campus ovog septembra, slikan tokom male američke ture po Istočnoj obali. Mesto gde je pre šest godina nastao Facebook.

Film The Social Network (Društvena mreža) - koji govori o nastanku Facebooka i njegovom osnivaču Marku Zuckebergu (pisala sam i o ostatku porodice)- stiže uskoro i kod nas, prvo na Cinemaniu (iskustvo sa blagajne: karte će po svoj prilici biti rasprodate vrlo brzo).

Časopis The New Yorker objavio je u septembru opširan intervju sa Markom, koji inače nije sklon medijskom eksponiranju.

Evo nekoliko ilustracija tog teksta:

Zuckerberg’s business model depends on our shifting notions of privacy, revelation, and sheer self-display. The more that people are willing to put online, the more money his site can make from advertisers. Happily for him, and the prospects of his eventual fortune, his business interests align perfectly with his personal philosophy. In the bio section of his page, Zuckerberg writes simply, “I’m trying to make the world a more open place.”

***

In the October issue of Vanity Fair, Zuckerberg is named No. 1 in the magazine’s power ranking of the New Establishment, just ahead of Steve Jobs, the leadership of Google, and Rupert Murdoch. The magazine declared him “our new Caesar.”

***

He [Aaron Sorokin, scenarista filma]called the film “The Social Network” ironically. Referring to Facebook’s creators, Sorkin said, “It’s a group of, in one way or another, socially dysfunctional people who created the world’s great social-networking site.”

Bilo kako bilo, i Mark Zuckerberg je na Facebooku, i ima 879 prijatelja, ali njihov identitet nije vidljiv svakome.

Film je dobio dobre kritike. Jedva čekam da ga pogledam.

A za one koji žele da znaju baš sve/skoro sve o funkcionisanju Facebooka u praksi (šta donosi popularnost i vidljivost, a šta ne), The Daily Beast otkriva 10 tajni.

Pogled sa strane: Bijana Srbljanović

U časopisu Cord (broj 74) objavljen je odličan intervju sa Biljanom Srbljanović (foto je očigledno iz drugog intervjua). U ovom intervjuu ona govori o svom radu, životu koji vodi kao supruga ambasadra i tome kako se ta uloga uklapa u njene životne vrednosti, zatim o imidžu Beograda kao 'party destinacije' itd. Između ostalog priča i o tome koliko i kako prati dešavanja u Srbiji i kako joj izgleda medijska i javna scena:

I completely live in the world of modern communications. I am completely addicted to the Internet and I cannot live offine. News from around the world is within easy reach, and my day always starts with going through newspapers from Belgrade, France and Azerbaijan - in that particular order. So, I cannot take any rational or objective stand. The only difference is that in a way, through this long-term expatriation of mine, I have become particularly insensitive to topics and events that are capable of suddenly and fervently setting Serbia on fre. The media and public scene in Serbia functions in intervals between two great scandals. Sometimes, it is some big corruption affair, sometimes voting on an impermissibly undemocratic yet important act, sometimes simply a jet-set offense, no matter how pathetic that jet-setter is. Either way, I am under the impression that people exist in the dynamics between a short-lived and fervent interest in a particular case (which always, always, always fnishes without any consequences or any conclusion) and a complete indifference for most of the time.

Ostatak razgovora sa Biljanom Srbljanović je ovde.

A u Salemu...

Sve se vrti oko veštica, pa i novine - The Salem News

Nedelja u Njujorku u slikama, 2. deo

1. deo je ovde.

TEDx Change New York, u organizaciji Gates fondacije.

Najbolji provod u nedelju popodne je u Apple store.
U duhu poznate reklame: Nedeljnji Njujork Tajms - pet dolara; čitanje omiljene rubrike omiljenih novina u parkiću - neprocenljivo.

Moj intervju za sajt Pulitzer Centra

Moj intervju za sajt Pulitzer Centra u UN Digital Lounge u Njujorku.

Prenet i na The Huffington Post.

Nedelja u Njujorku u slikama

Post New York Week in Pictures koji sam napisala (i islikala) za TH!NK 3 blog platformu o razvojnim ciljevima Ujedinjenih Nacija.

TH!NK3 New York City Trip Winners Announced

Više puta sam pisala o blog takmičenju u kome sam učestvovala od marta (slika je sa svečane inauguracije u Briselu).

Pre nekoliko dana objavljena su imena nagrađenih u jednoj (od ukupno tri) faze takmičenja. Među njima sam i ja.

Tako da u drugoj polovini septembra idem u Njujork na razna dešavanja vezana za zasedanje Ujedinjenih Nacija o ostvarivanju Milenijumskih ciljeva, odakle ću i izveštavati - sa ostalih dvoje pobednika.

Malo je reći da je ovo jedinstveno iskustvo za mene i da sam vrlo radoznala kako će sve to izgledati.

Stay tuned...

Ženski Internet

U nedavnom blog postu na sajtu italijanskog izdanja časopisa Grazia, autorka beleži revoluciju na Internetu koja se dešava u Americi (ili, ja bih rekla, već se desila pre par godina), a obeležena je dominacijom žena, od kojih su neke vrlo poznate, kao Ariana Hafington ili Tina Braun. Ona pominje The Huffington Post, The Daily Beast, Jezebel, www.wowowow.com, kao i tradicionalno žensko blogersko okupljanje BlogHer.

Autorka se na kraju pita šta se dešava sa Italijom, i kada će se u ovoj zemlji otkriti moć žena na Internetu? S obzirom na to da se u Italiji Internet teško prima/primio, to će potrajati. Ipak, već pomenuti časopis Grazia pozitivan je primer, gostujući i stalni blogeri na njihovom sajtu vrlo su raznovrsni i zanimljivi.

Što se nas tiče, jako mi je drago što sam u poslednje vreme otkrila blogerke koje se na kreativan i inspirativan način bave modom, dizajnom, lifestyle temama i slično. Osim Jane, koju pratim od početka, sada redovno čitam i ono što piše i postuje Jelena, Marina, Jovana.

update:

Evo i jednog posta od pre tri godine na sličnu temu i sa istim naslovom.

To je taj razvoj online scene kod nas?

Radite npr. u firmi koja se bavi press clippingom, monitoringom i istraživanjem medija. Klijent te firme je PR agencija, koja opet ima velikog klijenta, pa i jedni i drugi radite za njega. Sve u redu. Prate se štampani i elektronski mediji, kao i online publikacije.

Tu stižemo do problematičnog dela.

Jer, šta o aktivnostima neke velike firme objavljuju online publikacije (blogovi, news agregatori, portali)? PR saopštenja. Jasno, oni po pravilu nemaju novinarske ekipe koje bi išle i bavile se sakupljanjem izjava, objavljivanjem originalnih fotografija, video zapisa i slično, tako da je neko oslanjanje na PR materijal logično. Može se na netu (blogovi, Twitter, Facebook) videti kako se kod nas prave ti kontakti između marketinških PR agencija sa jedne strane i online/blogo sfere. I to je u redu, pretpostavljam da je korisno i jednima i drugima.

Iz toga nastaju dve moguće situacije.

Prva: Da se npr. blogerima neki proizvod ili usluga da je testiraju određeno vreme. Oni to i rade, i o istom obaveštavaju svoje čitaoce (preko bloga i društvenih mreža koje koriste). Pri tome se poštuje pravilo da se: a) navede o kakvom je dogovoru reč, b) koliko je moguće objektivno prenesu svoji utisci - i oni pozitivni i oni negativni - o proizvodu/usluzi.

Ovaj scenario deluje mi potpuno fer i profesionalan, naglašavajući značaj i prednosti novih medija. A to je da firme mogu da dobiju povratnu informaciju od osoba kojima je tema bliska, i koje umeju da svoja mišljenja verbalizuju precizno i efektno, a uz to i da ih podele sa svojim čitaocima, a da pri tome nisu profesionalni novinari već pojedinci (što bi se reklo 'obični građani'). Naravno, uvek postoji rizik da će ocene biti negativne, ali u svetu su se mnogi opredelili za mišljenje da je najbitnije dobiti prostor i biti pomenut. Jer, koga nema u Google pretrazi, taj i ne postoji (uglavnom)

Druga: Bloger, vlasnik/urednik portala dobije/nađe PR saopštenje. Objavi ga. Bez disclaimera da je u pitanju PR saopštenje. Bez ikakve uređivačke intervencije: Dakle u punoj dužini, sa svim bitnim i nebitnim detaljima. Takođe, bez ikakvog propratnog komentara, rekacije, ocene. I tako stalno. Odnosno, nedostatak novinara i drugih resursa spoji se sa nedostatkom stava, mišljenja, utiska. Ili bar najosnovnije informacije da je to što čitate PR tekst.

Mešanje PR objava i novinarstva, bez naglašavanja šta je šta, protivno je novinarskim standardima. Ipak, da li se dešava u tradicionalnim medijima? Da. U manje uređenim medijskim sredinama, kao što je naša, češće nego u drugim. Da li je onda logično da se to isto dešava i u nerelegulisanoj Internet sferi? Da. Da li je to poželjne i pozitivno? Nije.

Da se vratim na klijenta sa početka. Među informacijama vezanim za njihove aktivnosti, dobar deo dolazi sa Interneta. U 100 posto slučajeva u pitanju su PR objave iz Situacije broj dva.

Šta to govori?

Jedan: Da klijent i (moguće) blogeri/vlasnici portala mogu biti zadovoljni/imati koristi od ove situacije.

Dva: Da su se slabosti tradicionalnih medija prenele i na nove, i da su i u jednima i u drugima medijska etičnost, profesionalnost, kreativnost, pre izuzetak nego pravilo.

Tri: Da je sve to zajedno jako dosadno, i da su kredibilitet i starih i novih medija sa razlogom niski.

photo credit

Kako napraviti časopis?

Baš u vreme krize štampe poslednjih godina, pojavila su se dva filma koja su nam prikazala život u redakcijama - modnih magazina. U pitanju su, naravno, Đavo nosi Pradu (može se i čitati) i The September Issue.

Ovog leta, u Summer Blogu (na engleskom) urednice italijanskog Vogue France Sozzani možete čitati o istoj temi.

Na primer, o tome kako su se odlučili da jedan broj u potpunosti posvete crnim manekenkama. Ili, koja su radna mesta u okviru redakcije. Ili šta su istine, a šta zablude o radu u Vogue, ili bilo kom modnom magazinu.

Evo i nekoliko ilustracija:

Life at Vogue? Please forget about the Devil wears Prada. Miranda doesn't exist!

***

Planning a magazine is not a mathematical operation, it's the result of a series of encounters, exchanges of opinion with designers and editors, projects and ideas that photographers send with their suggestions for photo shoots or simple inspirations arising from events people talk about, from a new film to the discovery of a new model.

The release of a new issue is a mix of perfect organization and absolute randomness.

***

Each issue is a surprise, no matter if everybody likes it or not. You need to dare and not to be afraid of changing things. This was just to explain that yes, we do make plans, but what's unexpected and surprising is there, in front of us. You have to be able to see it, to catch it and to have the courage to take risks.

If we planned everything with extreme nit-picking, we would risk to bore both ourselves and our readers to death.

***

The work in a fashion magazine can be a dream and sometimes true hell. But you are never in a limbo!!!

Bilo bi zanimljivo čitati nešto slično i u domaćem kontekstu. Urednice i urednici, eto ideje...

update:

Jelenin tekst o pripremi broja modnog magazina u jednoj redakciji u Srbiji

Mad Men & Media

CD sa prvom sezonom Mad Men je dugo čekao. Takođe, čitanje mnoštva tekstova u stranim magazinima bilo je pointless bez prethodnog gledanja serije. Ali, došao je vikend da MedManMyself.

Pred početak četvrte sezone, mediji su puni različitih tekstova o ovoj seriji i stilovima života o kojima ona govori.

Evo jednog zanimljivog pregleda:

The fourth season of AMC’s “Mad Men” debuts Sunday, and the media is having a helluva time hyping its return.

Paste magazine, for example, has gone “completely overboard” in its coverage, presenting a full-on “Mad Men Takeover” of its website – replete with character mixtapes, an interview with an Ithaca, New York band called the Don Drapers and a how-to guide for stocking your home bar (“Drink Like a Mad Man: The Essentials for a Respectable Home Bar”).

Vulture does one better, offering a “Video Guide to Getting Drunk the Mad Men Way.”

PopSugar, meanwhile, has a video, “The Women’s Guide to Mad Men,” with some of the show’s best one-liners.

Salon weighs in on “Why ‘Mad Men’ is Bad for Women.”

New York magazine offers a helpful guide to parenting lessons culled from the series.

The New York Times pays a visit to Ossining, New York, the hometown of Betty and Don Draper.

Even President Obama is mad about “Men,” sending creator Matt Weiner a letter congratulating him on the show’s success.

The coolest “Mad Men”-related media thing I saw today – also from Paste – is the gallery of real, vintage advertisements from the Don Draper era.

***

Što se mene tiče, najjači utisak je ovaj: U pedeset godina (od 1960. do sada) muškarci se nisu tako mnogo promenili (osim što je manje cigareta i alkohola unaokolo tokom celog dana), ali tadašnje žene su, u nedostatku drugog izraza, aliens (iako neke izgledaju fenomenalno). Ženski pokret koji se u međuvremenu desio je zaista napravio čuda.

Vezano za ovu temu: Ženski časopisi u Jugoslaviji 1950ih

Šta donosi širokopojasni Internet?

Na zasedanju Ujedinjenih Nacija u septembru nedavno formirana komisija (Broadband Commission for Digital Development) prezentiraće svoje izveštaje na temu: Zašto je ulaganje u širokopojasni Internet od ključnog značaja za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva UN.

Komisija je napravila i kratak pregled koristi koje različite sfere života mogu imati od razvoja broadband Interneta, ali lista koristi svakako može biti mnogo duža.

Ja sam dala neke predloge. O svemu tome više OVDE.

Vaši predlozi kakve još koristi može doneti širokopojasni Internet su dobrodošle.

Th!nk about it

Već skoro četiri i po meseca sam tu.

Za sada mogu reći da je ovo jedinstveno iskustvo, i da takmičenje okuplja ljude iz celog sveta koji mnogo znaju, trude se i donose neverovatne priče. Moj pristup je da se skoncentrišem na ono što najbolje znam: Srbiju, region, medije, zanimljive žene, online svet, community media, još medija, neke naše pozitivne događaje, blogove i još od svega toga i ponečeg drugog...

Još malo pa gotovo...

"Niko mi nije pomogao, ostao sam na stanici sam kao kuče"

Izvor: 24 sata

Nekih dana, Teofil Pančić je i pisao o autobusu 83, baš tom i u kome je prebijen:

"Osamdesettrojka je, dakle, manje, a samim tim i više od „obične GSB-lajne“. Osamdesettrojka je rasna, sočna, punokrvna metafora, i zato je toliko nastrano volim, i zato je verno čekam, na blagi podsmeh Bližnjih. Uvek, naime, polazim od neviđeno glupe malograđanske predrasude da je to moj autobus, i da čekanjem i spremnošću da platim kartu obavljam svoj deo posla, i onda čekam da vidim šta će da se desi. Odavno sam, naime, shvatio suštinu socijalnog eksperimenta: lako za Hag, privatizaciju i ostale trice – poverovaću da je ovo ponovo Grad Za Ljude tek kada vidim da je neko vaistinu upristojio osamdesettrojku, to užareno, zapušteno središte Najmračnijeg Balkana!" Nađoh ovde.

Najmračniji Balkan, kao što smo se svi uverili, živ je i dalje. Itekako.

update:

U vestima B92 u 18. 30 pomenuli su isti ovaj Teofilov tekst, i citirali završne rečenice, sada tako direktno uznemirujuće

Sagorevanje mladog novinara

Ili novinarke, naravno.

Ovaj post ne govori o sagorevanju od vrućine, mada bi se i na tu temu moglo reći mnogo šta.

Njujork Tajms u svom tekstu od 18. jula piše o stanju u medijima:

"the state of the media business these days: frantic and fatigued. Young journalists who once dreamed of trotting the globe in pursuit of a story are instead shackled to their computers, where they try to eke out a fresh thought or be first to report even the smallest nugget of news — anything that will impress Google algorithms and draw readers their way.

Tracking how many people view articles, and then rewarding — or shaming — writers based on those results has become increasingly common in old and new media newsrooms."

Neki mediji, kao na primer Gawker, plaćaju svoje novinare delom i na osnovu toga koji su tekstovi najčitaniji. Ekran, kao na slici (iz pomenutog teksta u NYT) na svaki sat pokazuje najčitanije tekstove dana, zajedno sa prezimenom autora.

Ovakav način rada i stalne borbe za čitaoce i klikove dovodi do vrlo brze fizičke i mentalne iscrpljenosti i čestih promena u redakcijama.

Ponekad, čelni ljudi u redakcijama ipak shvate da su stvari postale prebrze i prekomplikovane za mnoge zaposlene. Evo primera:

Still, Politico management seems to be trying to soften some of its rough edges. Employees recently received an e-mail message informing them that they had been entered in a drawing to win an iPad. The catch: they would all be required to wear a name tag for a day in the spirit of fostering friendly workplace conversation.

Pitam se kakva su iskustva na ovu temu u našim redkcijama?

Globus o regionalnoj Twitter zajednici

Zagrebački Globus u novom broju objavljuje tekst o Twitter zajednici (dela) regiona (Hrvatska, Srbija).

Tko su tviteraši, korisnici Twittera, sve popularnije i vrlo utjecajne online društvene mreže, najbržeg medija na internetu, te kako zahvaljujući tom jednostavnom servisu razmjenjuju ideje, informacije, organiziraju humanitarne akcije i nalaze poslove brže nego itko drugi.

Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.

Nema jasnije definicije Twittera.

Tako misli dvadesetak najpoznatijih regionalnih tviteraša s kojima smo razgovarali i koji su dio nove i relativno malene, ali zato daleko najutjecajnije, fascinantno umrežene online zajednice.

Kada je reč o odnosu Twittera i bloga, neko je odavno rekao: Blog to reflect, Tweet to connect.

Globus se u Beogradu obično može naći kod kolportera ispred Beograđanke. Možda i još ponegde.

Photo: Roberto Orlić u Globusu

Ženski časopisi u Jugoslaviji 1950ih

U Muzeju istorije Jugoslavije u toku je (do 1. avgusta), izložba Ženska strana. Izložba se bavi svakodnevnim životom žena u Jugoslaviji od 40ih do početka 60ih godina XX veka.

Bitnu ulogu u oblikovanju tog života imali su i ženski časopis, kao što su Ukus i Praktična žena. Kasnije su se pojavili mnogi drugi. I tako, sve do danas.

O ovoj izložbi pisala sam i u tekstu Women's Socialist Corner, strancima je bilo vrlo zanimljivo.

O istoj temi i istom periodu iz UK perspektive možete se informisati ovde.